Прочитај ми чланакСела на издисају у пиротском крају, дуж источне трасе Коридора 10, меркају Турци, Бугари, Французи... За мале паре дом са пристојном окућницом и обрадивом земљом. Издвоје једну до две месечне плате и ето им имања.
Села на издисају у пиротском крају, дуж источне трасе Коридора 10, меркају Турци, Бугари, Французи… За мале паре дом са пристојном окућницом и обрадивом земљом. Издвоје једну до две месечне плате и ето им имања.
Куће у запуштеним селима и селима на издисају у пиротском крају, нарочито у онима која су ближе источном краку Коридора 10, све су занимљивије за странце. За неколико хиљада евра може се купити кућа са пристојном окућницом и девичански чистом земљом која се деценијама не обрађује.
То је још пре шест година показао Мајкл Михаел (41), из Француске, пореклом са Гвинеје, када је пазарио стару кућу у Чиниглавцима. Не може се рећи да влада јагма међу странцима за дотрајалим зградама, али је од тада продато неколико кућа у селима попут Чиниглаваца, а последњи пазар је обављен у селу Срећковац, с десне стране Коридора 10, тачно преко пута Чиниглаваца, где су пазариле две турске породице.
Међу онима које интересују старе куће су и Бугари, нарочито они чији су преци из ових крајева.
– Ова села и куће им дођу успут, из Немачке, Француске и других западноевропских држава, када се враћају према отаџбини. Кажу да им је довољно да имају свој дом, да се одморе пре него што наставље ка Турској. Кућа се заиста може купити за новац који њима не представља никакав проблем. Издвоје једну до две месечне плате и ето им имања.
Наше село је “запрвило” када је пре шест година дошао Мајкл Михаел, из Француске, и купио једну стару кућу. Истини за вољу, од тада се није вратио, али редовно плаћа све рачуне: струја, вода, порез и остало. Рекао ми је кад је отишао да ће овде да се бави производњом здраве хране. После њега овде је долазио његов отац који с времена на време обилази имање – каже Раде Динић, из села Чиниглавци.
Света Јонић, из Срећковца, каже да су наша села на издисају, да нема људи и да није пензионера који се ипак после радног века враћају на очевину, до сада би потпуно опустела.
– Село без људи одумире. Боље је да има народа, макар био и из иностранства, него да нема живе душе. Наша земља је чиста и незагађена. Не верујем да ће ове две породице из Турске да се баве пољопривредом, али ако има људи биће боље и нама – каже Јонић.
Поменута села су дуж трасе Коридора 10. Има пуно старих и напуштених кућа, јер се након смрти власника потомци углавном виде само на оставинској расправи и тада се по правилу закрве.
Цену имања последњих година мало је подигла експропријација, а пре тога неколико хектара њива и кућа могли су се пазарити у врх главе за 2.000 евра, док је у планинским селима још јефтиније.
САМО ДА НЕ БУДЕ КАО У КОМШИЛУКУ
Тренд куповине старих кућа по селима ближе главним саобраћајницама виђен је и пре пет-шест година у суседној Бугарској, где су пазарили Немци, Аустријанци, Руси… Све се брзо завршило јер су многи новопечени власници у адаптацију кућа и опремање уложили поприличан новац, да би затекли праву пустош када би се после неколико месеци, нарочито током лета, вратили на одмор. Углавном неидентификовани лопови би похарали све што се може покрасти: од намештаја, преко инсталација, до технике.
