Прочитај ми чланак

Орбанов кец у рукаву који ће му омогућити да постаје још моћнији

0

Мађарски премијер Виктор Орбан познат је као човек који увек "тера по свом" и који се не обазире на захтеве који долазе из ЕУ. Када је победио на изборима 3. априла и освојивши четврти мандат, деловао је самоувереније него икада раније. Овом победом отворио је пут да спроведе у дело идеју која се "крчка" већ дуже време, а то је стварање мађарске "супербанке", која ће му помоћи да учврсти своју власт.

„Сигурно смо у доброј форми. Наша победа се види са Месеца“, рекао је Орбан након изборне победе.

Група банкара које имају блиске везе са премијеровим елитним кругом људи вероватно је осетила олакшање. Орбан, лидер владе у Европи са најдужим стажом, годинама је подржавао њихове напоре да се три највеће банке у земљи споје у једну институцију, надајући се да ће то служити њиховим политичким циљевима колико и клијентима. Његова победа значи да ће пројекат Мађарског Банкхолдинга дефинитивно напредовати.

Исте ноћи направљени су први кораци. Изборна ноћ је изабрана као тренутак када ће се спојити неки од система прве две чланице, Будимпештанске банке и МКБ банке. Предвиђа се да ће се трећи партнер Такарекбанке придружити 2023. године.

Фузија је протекла глатко, а системи су у функцији. Орбан је за сада сигуран на функцији још бар четири године, што је можда и довољно времена да „супербанка“ сазри. Мађарски Банкхолдинг је заживео са намером да Орбановом политичком систему да чврсту финансијску кичму, преноси Фајненшел тајмс.

Када је преузео власт 2010. године, његова партија Фидес објавила је да ће управљати у оквиру „Националног система сарадње“ према којем ће се сви чланови друштва удружити рати постизања заједничких циљева. У пракси је овај систем сарадња постао мрежа државних институција и предузећа које обично воде Орбанови сарадници и пријатељи.

Лидери ЕУ су оптужили Орбана да каналише субвенције ЕУ и уговоре о јавним набавкама овој мрежи како би гајио лојалност и учврстио режим. Његова влада то пориче, али се сада суочава да недостатком финансирања јер ЕУ задржава 7,2 милијарде евра средстава за опоравак након пандемије због забринутости због корупције у тој земљи, као и владавине права.

Велика приватна банка као што је Мађарски Банкхолдинг могла би да помогне у стимулисању мађарске привреде. Влада каже да је намера спајања стварање „стратешки важне“ банке која ће помоћи да банкарски сектор Мађарске буде сигурнији и ефикаснији. Али банка која блиско сарађује са владом и која чак прима инструкције од ње, такође би убрзала развој хибридне економије.

„Поред директног профита и финансирања својих компанија, оно шта Орбан и влада највише прижељкују је утицај“, каже извршни директор банке који је причао под условом анонимности.

„Они желе велику банку што је одличан посао, али главни разлог је моћ“, каже други извршни директор финансијског сектора.

„То вам може помоћи да финансирате изградњу Националног система сарадње“, рекао је он.

У своја три узастопна мандата од 2010. године, Орбан је створио готово непобедиву политичку машину, која је обезбеђивала успех на изборима. Сада може да настави и обезбеди економску и идеолошку надмоћ.

Банкхолдинг ће помоћи Орбану да створи отпорну локалну економску и друштвену елиту, кажу људи упознати са његовим размишљањем. То би такође могло да испуни његов националистички план слабљења и потискивања страних ривала.

Мађарска влада је одбацила идеју да ће „супербанка“ служити Орбановој агенди. Дружавно власништво биће над само 30,35 одсто банке, то како они истичу, значи да „нема и не може бити политичког утицаја у њеном свакодневном раду“.

Ова банка „подлеже истом прилично строгом законском оквиру и оперативним стандарима као и свака банка“. А у томе лежи ризик. Једна од главни рањивости банке, јесте то што су њене књиге већ пуне кредита за људе који припадају Орбановом режиму. Ако Орбан не успе, многе од тих компанија ће изгубити дебеле уговоре са државом и могле би да не отплате своја дуговања, што би заузврат погодило банку.

Ипак, не сматрају сви да је ово лоша идеја. Извори блиски ситуацији, рекли су да је би оваква финасијска институција била благодет за економију земље, али само ако је ослобођена политичког утицаја и ако је довољно јака да прерасте своју изложеност Орбановом систему.

Изградња супербанке

Орбан је дуго био убеђен да економски утицај мора да подржи политичку моћ да би његов режим био трајнији, што је лекција коју је научио када се његов први премијерски мандат завршио поразом 2002. године. Када је поново преузео власт 2010. године, окренуо се да преузме контролу над економијом земље од самог почетка.

У свом манифесту из 2010. године, Орбан је банке претворио у жртвено јагње, обећавајући да ће се борити против зајмодаваца који су углавном у страном власништву, а за које је рекао да су Мађарима превише наплаћивали. Орбан је исправио зјапећу фискалну рупу додатним порезима на велика предузећа, углавном у страном власништву, укључујући и банке. Избегнута је неликвидност, па је почео да ремонтује цео скетор, преноси Фајненшел тајмс.

Премијер није губио време. 2012. године, држава је купила од немачке ДЗ банке велики удео у Такарекбанци, мрежи штедишно-крединих задруга. Држава је 2014. године купила МКБ од немачког БајернЛБ-а. Следеће године је влада купила Будимпештанску банку. Влада је 2016. године реприватизовала МКБ банку и у року од 12 месеци један од Орбанових најближих пријатеља је покупио већи део тога.

Мађарски Банкхолидинг је почео са радом као холдинг компанија 2020. године, пре планираног спајања. Три зајмодавца који су удружили снаге су имали различите профиле. МКБ банка је била јака у корпоративним кредитима и приватном банкарству. Будимпештанска банка је била модерна универзална банка са физичким, корпоративним и инвестиционим услугама. У међувремену, Такарекбанка је била саставни део модерног језгра и заосталих сеоских штедишних задруга из комунистичко доба.

Финансирање империје

Спајење још није завршено, али књиге Банкхолдинга су пуне зајмова Орбановим савезницима, пријатељима и члановима породице, кажу извори који су директно упознати са пословањем ове установе.

Портпарол Народне банке Мађарске, централне банке земље, која делује као тржишни регулатор, каже да Банкхолидинг не представља никакве „материјалне додатне рањивости или ризике“, осим профила ризика које имају финансијске установе.

Ипак, ту је политички утицај који влада има над Банкхолдингом. У марту, када је спајање било на помолу, испоставило се да је МКБ банка позајмила 10 милиона евра франуској политичарки и председничкој кандидаткињи Марин Ле Пен.

Орбан је подржао њену политику и често се састајао са њом претходних година. Према речима двојице људи који су упознати са детаљима ове позајмице, Орбанова директна наредба је била неопходна за продужење кредита Ле Пеновој. То је била нека врста теста лојалности за Банкхолдинг. Новац је одобрен, Орбанова воља је преовладала, а банка је прошла тест.

Појавили су се докази који сугеришу да би центална банка могла да има сукоб интереса када је супербанка у питању. Две копаније, сада контролишу око 23 одсто Банкхолдинга, према документима компаније. Обе компаније су у власништву зајеничких фондова којима управља Иштван Сзараз, пословни партнер и близак пријатељ Адама Матолцсија, сина гувернера централне банке.

Портпарол Народне банке Мађарске у саопштењу наводи га банка оштро негира да гувернер централне банке или било који члан његове породице има било какав власнички однос са Мађарским Банкхолдингом.

Системски ризик

Изложеност Банхолдинга Орбановом утицају држала је цео банкарски сектор на ивици пре избора. Банкхолдинг је био легална реаност, а његов комбиновани тржишни удео и биланс од 21,4 милијарде евра, лако други по величини у земљи, учинили су је превеликом да би пропала. Да је опозиција победила, можда би Орбановим савезницима одузели уносне уговоре, остављајући их неспособним да враћају зајмове.

Али сада када се Орбан поново позиционирао као премијер, спајање се наставља убрзано. Нико из банкарског света још није вољан да јавно подели ставове о Банкхолдингу из страха да не наљуте премијера, али многои приватно кажу да осећају љутњу због системских ризика пројекта. Међутим, има и оних који имају осећај пропуштене прилике шта је ова супербанка могла да учини за Мађарску.

„Интегрисање штедних задруга је мудро, а спајање малопродајних, корпоративних и малих предузећа је паметно. Али они тешко могу да се носе са тим јер су заузети финансирањем империје“, наводи један анонимни саговорник који је годинама у банкарству.

Извор: nova

Ознаке: , ,