Прочитај ми чланак
Хакија Мехољић, начелник Станице безбедности у Сребреници, у разговору са начелником Центра служби безбедности у Тузли, 21. августа 1995. године, сведочио је да је, од 26. априла 1993. године, када је постављен на ту дужност до „пада“ тог градића у источној Босни, регистрована 23 убиства, од којих је 21 расветљено, осумњичени су били под истрагом, „али да се више од тога није могло да учини“.
„Новости“ су у поседу те службене белешке, коју је сачинио Хајрудин Алиспахић, где се, поред Мехољића, као извор о догађањима у Сребреници, спомиње и радник Полицијске станице у Сребреници, Фахрудин Алић, који је, касније, добио запослење у ЦСБ Тузла.
Мехољић и Алић, предочавају да имају и сазнња о убиству извесног Билала, „избеглице из Власенице, оца троје деце, који се жалио на расподелу хуманитарне помоћи, наводно што је организовао митинг жена“. Они сматрају да је тог муслимана убио Амир Салиховић, звани Аркан, који је био командир чете војне полиције у „Насеровој дивизији“ и да се догодило у насељу Клис. Они спомињу и убиство Хамеда Салиховића, бившег начелника СУП Сребреница, које се десило 19. маја 1995. и које није расветљено. Наводно, Хамед је убијен у заседи, у ноћним сатима, а у његовом друштву су тада били Ибран Мустафић, посланик у Скупштини РБиХ и начелник СЈБ Сребреница, Мухамед Салиховић. Мустафић је, тада, тешко рањен.
Мехољић и Алић сматрају да је овај злочин на сународницима организовао војних врх Сребренице, на чијем је челу био Насер Орић. Ова двојица су прецизирали и поименце, ко највише зна о злочинима.
Они даље наводе да су Насер Орић и Мујо Манђић из Поточара, били сувласници три кафића у граду, који су радили, током рата, а „роба је набављана од четника на месту разграничења, где је цветао шверц, Сребреница-Братунац-Жути Мост. У неким другим белешкама ДБ Тузла, као један од Срба који су били у ланцу шверца, спомиње се Танасић из Братунца.
Насер Орић
– Познато нам је да је Кемо (Мустафе) Мехмедовић (54), осумњичен за три убиства и да је побегао у Аустрију, где се и сада налази – сведочили су сребренички полицајци.
Бекство му је омогућио Насер Орић.
И убиство, Нурифа Ризвановића, мајора бивше ЈНА, из исте је кухиње. Овај човек који је дошао да се бори на страни сународника у Коњевић Поље дошао са 550 војника страдао је по наређењу Насера Орића.
– Што се тиче раподеле хуманитарне помоћи, велика количина је издвајана за војску, да би је, затим, војници Насера Орића, продавали на пијаци. Шећер, со и брашно за Орића продавали су Фахрудин Салиховић, Хамдија Фејзић, Суљо Конаковић и друга цивилна и војна лица. Лично Орић је извесном Бајазиту дао 600 килограма брашна, за интервентни вод којим командује, а било је познато да Бајазит није припадник Армије РБиХ – наводе Мехољић и Алић.
Њима је, такође, било познато да је 1994. године, на седници ИО СДА, одржаној у хотелу „Домавија“, на чланове одбора бачен бојни отров, што су, како тврде учинили, извесни Мујкановић и Валид Делић.
– Утврђено је да су Насер Орић и Фахрудин Салиховић, начелник општине Сребреница, на почетку рата из фабрике „1. март“ у Сребреници, узели око 28 килограма злата и да не зна се где је оно завршило – записао је безбедњак Хајрудин Алиспахић.
Спомињу, између осталог, да је Насер, наводно, у септембру 1994. године, од 2.000 литара нафте, намење војсци, узео за себе 1.400 литара и оставио у кући, у Поточарима.
– Народ је причао да је Насер намеравао да прави хиподром за трке коња, али га је од тога одвратио Зулфо Турсуновић – стоји у белешци, једној од многих у оквиру оперативног рада ДБ Тузла, под називом „Губер“.
(Вечерње новости)
