Прочитај ми чланак

„ОСЛОБОДИЛИ СМО БЕОГРАД, крећемо за Земун… Прославите“

0

Београд -- Заједничком акцијом Народноослободилачке војске Југославије и јединица Црвене армије на данашњи дан ослобођен је Београд у Другом светском рату.

Југословенском и совјетском војском командовали су Пеко Дапчевић и Владимир Жданов, а одбрану је организовала немачка армијска група „Србија“ којом је командовао генерал Густав Фелбер.

Partizani na budućem Trgu republike. Foto: Vikipedija

Операција ослобађања Београда је трајала од 12. до 20. октобра 1944. године и представљала је део опсежног оперативног плана Трећег украјинског фронта Црвене армије и Прве армијске групе НОВЈ.

У њој је свој живот дало више од 3.000 бораца, од којих је око 4.000 било рањено.

У такозваној Београдској операцији учествовало је 80.000 бораца на страни југословенских јединица и Црвене армије, док је град покушало да задржи 55.000 немачких војника.

20. октобра 1944. године на палати “Албанија” завијорила се застава Југославије, а Београд је ослобођен након четири године окупације.

“Наша војска са Црвеном армијом ослободила Београд. Продужују се операције за Земун. Објавите то војсци и народу и прославите. Жарко”, командант 37. НОУ дивизије Жако Видовић пише пише својој четвртој и петој бригаде.

У једној хитној, строго поверљивој депеши, под бројем 11076, на дан 20. октобра, начелник штаба немачке групе армија „Ф“, односно командант Југоистока, генерал потпуковник Винтер пише команди групе армија „Е“:

“Ноћу 19/20.10. напуштен је београдски мостобран, сем неких 800 људи, који треба да се пребаце наредне ноћи, како би се спасли остаци оних јединица које су недељама успоравале напад Другог руског корпуса и Прве механизоване бригаде. Треба рачунати са настављањем непријатељске офанзиве од Београда према западу, у садејству са руским снагама које напредују северно преко Тисе.“

У „Зборнику докумената и података о НОР-у југословенских народа“, капиталном издању од 15 томова Војноисторијског института ЈНА, који је прикупљан и објављиван од 1949. до 1986. године, налазе се на хиљаде и хиљаде докумената, а ослобођењу Београда посвећене су стотине депеша, како команданата партизанских јединица тако и немачке команде.

Један такав извештај написао јеи командант Прве пролетерске бригаде, у то време потпуковник, Коча Поповић (1908–1992), надреалистички песника који се придружио партизанима на самом почетку устанка и предводио једну од најпознатијих јединица Титове војске.

Реч је о на машини писаном извештају који је 31. октобра 1944. поднео Штабу Прве пролетерске дивизије, а који се чува у архиви Војноисториског института под регистарским бројем 20/2, к. 713.

ИЗВЕШТАЈ ШТАБА ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ БРИГАДЕ 31. ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ ШТАБУ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКРЕ ДИВИЗИЈЕ О БОРБАМА И ПОКРЕТИМА ОД 1. до 31. ОКТОБРА

ШТАБ ПРВЕ ПРОЛЕТБРИГАДЕ

Број службено
31. октобра 1944.

ШТАБУ ПРВЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ

Извјештај команданта Прве пролетбригаде о акцијама
од 1. до 31. октобра 1944. г.
ИИ
(Р аљ а — Б е о г р а д )

З А Д А Т А К

Према ранијој директиви Штаба дивизије наша бригада имала је задатак упоредо ићи са јединицама Црвене армије које су са југа надирале комуникацијом према Београду и истовремено са њима отпочети напад на Београд.

П О С Т У П А К

13. октобра наше јединице доживјеле су најсрећнији дан у овоме рату — спајање са јединицама Црвене армије на сектору Сопот — Раља. Након спајања наших јединица са трупама Црвене армије добили смо усмено наређење од Штаба дивизије да хитно прикупимо све своје јединице и извршимо покрет на Рипањ, наслањајући се чврсто на лијево крило трупа Црвене армије.

Овога дана два наша батаљона (И и ИИ) у заједници са трупама Црвене армије заузели су жељезничку станицу Раљу и непријатељу нанијели осјетне губитке у људству и материјалу. Заплијењена је већа количина оружја и муниције и друге ратне спреме. Наши губитци (види листу губитака од 13. октобра). У току дана главнину наше бригаде прикупили смо на просторији Рипањ, а предњим дијеловима избили у висини Авале.

Истога дана у 22 часа, према наређењу Штаба дизивије, са бригадом смо извршили покрет упоредо са трупама Црвене армије на правцу Београда и избили са свим јединицама пред совјетским трупама на линију Бањица. Истога дана, према наређењу тог штаба, упутили смо наш ВИ батаљон у састав трупа Црвене армије који се имао укрцати у њихову моторизацију, но ово укрцавање због саме војничке ситуације није дошло до изражаја.

14. октобра у 5 сати изјутра са бригадном колоном избили смо према Бањици, гдје смо у споразуму са командантом совјетске моторизоване колоне генералом Ждановом развили бригаду у стријелце, наслањајући десно крило бригаде на Авалски пут, а лијево крило преко Бањичког Виса и пута крчаника (к. 180) према Дедињу. Непокретне дијелове и бригадну резерву од једног батаљона задржали смо јужно од Бањице за један километар.

Истовремено са нашим нападом отпочела је и јака припрема совјетске артиљерије, топова, тенкова, каћуша и тешких бацача. Борба на нашем сектору развила се врло оштро. Наше јединице у првом налету успјеле су овладати Бањичким Висом и скоро читавом Бањицом, но непријатељ је на овом сектору дао врло јак отпор, гдје је употријебио јаке пјешадијске снаге потпомогнуте са јаком артиљеријом и јаким тенковским формацијама.

Напад совјетских јединица у првом моменту, а скоро и у току читавог дана, узео је више карактер испитивања непријатељских снага, наоружања и његовог распореда, те је дејство совјетске артиљерије било више пренесено на друге циљеве и спољне одбране Београда ван нашег сектора.

У саставу наше бригаде у нападу учествовало је и 10 совјетских мањих тенкова, који су такође били извиђачка група, који су касније били приморани да се под јаким притиском непријатељске моторизације и артиљерије повуку у састав својих трупа. У току овога дана, скоро до подне, јединице које су оперисале на нашем лијевом крилу нијесу избиле у нашој висини, те је непријатељ са те стране угрожавао наше лијево крило све док није активно у борбу ступила ВИИИ црногорска бригада.

У вези овога ми смо били принуђени да постепено извучемо главнину наших јединица и поставимо је више као резерву, док смо са јачим дијеловима задржали Бањички Вис и дио Бањице, гдје су у току читавог дана вођене врло оштре борбе.

У 16 часова истога дана, по наређењу Штаба дивизије и у споразуму са совјетским јединицама, отпочели смо са снажним нападом преко Бањичког Виса својим десним крилом, а својим лијевим преко Дедиња, везујући се на лијевом крилу са јединицама ВИИИ црногорске бригаде. Непријатељ је на линији Бањица — Бањички Вис — Дедиње имао јака фортификацијска утврђења, пјешачке снаге, артиљерију и јаче моторизоване снаге, те је приликом напада наших јединица заједно са совјетским трупама дао врло јак отпор, но јако дејство совјетске артиљерије које је трајало неколико часова сломило је отпор непријатеља. Под тим дејством све наше јединице користиле су сваки моменат заузимајући поједина упоришта.

У 10 часова увече Бањица и Дедиње већ су се налазили у рукама наших трупа, а совјетске моторизоване колоне продирале су Авалским путем према Славији.

Око 23 часа увече сва наша бригада искупила се на линији Бањица — Дедиње, одакле смо пошли раније одређеним правцем од Штаба дивизије ка Славији и даље ка Теразијама.

Код Аутокоманде и на Славији непријатељ је дао врло јак отпор и укочио наше и совјетске снаге на тој линији, гдје смо се у току ноћи до на освит 15. Х. задржали ради испитивања непријатељских снага, његовог распореда, а у циљу лакше ликвидације. Наш ИВ батаљон, који је био на нашем лијевом крилу, имајући такав задатак: све наше јединице да што прије продру према Теразијама, одвојио се од других батаљона и успио неким споредним улицама избити на Теразије. Овај батаљон у путу је разминуо једну њемачку моторизовану колону мислећи да је то совјетска колона, док на Теразијама није наишао на јаке друге њемачке снаге и моторизацију.

Случај овог батаљона није лако описати.

Када су Нијемци упитали чија је колона, борци овог батаљона мислећи да су то совјетеке снаге поносно су одговорили да су партизани маршала Тита. Непријатељ је ипак био збуњен те у првом моменту није дао сасвим јак отпор, те је овај батаљон успио да се снађе и даде врло јак отпор непријатељу иако је био опкољен скоро са свих страна јаким непријатељским снагама. Код овог батаљона налазио се и један противколски топ, који су борци у таквој ситуацији испрегли и вукли на рукама дејствујући ефикасно на непријатељску моторизацију која је била принуђена да се крије иза ћошкова. Са овим је овај батаљон успио, иако доста тешко, да запосједне тврђе зграде, које су Нијемци неколико пута покушали упалити, но наши борци успјели су ове пожаре угасити, а послије тога ухватили су везу са совјетским јединицама, које су им пружиле јаку помоћ у моторизацији и омогућиле извлачење овог батаљона у састав бригаде без губитака.

Ујутро 15 о. м. све јединице наше бригаде биле су прикупљене улицом Булевар ослобођења до Славије. Наше јединице биле су потпуно измјешане са совјетским јединицама. На Славији је непријатељ давао врло јак отпор, те смо са бригадом промијенили раније дати правац, а према директиви тога штаба, и пошли Улицом књегиње Зорке, преко цара Николе, па Улицом проте Матеје, Даничићевом, Смиљанићевом и избили преко Улице краља Александра до Улице краљице Марије својим десним крилом, а лијевим код Народне скупштине. У току овога дана водиле су се оштре уличне борбе, ликвидирајући заједно са јединицама Црвене армије кућу по кућу.

16 о. м. према усменом наређењу тога штаба бригаду смо прикупили на Улици краља Александра код Народне скупштине и Поштанске штедионице, одакле смо пошли са даљим чишћењем града Косовском, Мајке Јевросиме, Поенкареовом, Хиландарском, наслањајући своје десно крило на Улицу цара Душана. На нашем десном крилу налазила се ИИИ пролетбригада, а на лијевом крилу према Теразијама ВИИИ црногорска бригада. Још у самом почетку нашег поласка и нашег покрета према Калемегдану све наше јединице наишле су на врло јак отпор уличних борби, гдје је заузимана са великим тешкоћама свака поједина кућа и упориште.

Непријатељ је имао у појединим улицама јака фортификацијска утврђења и тенкове, које смо ликвидирали и неутралисали са противколским оруђима, која су била распоређена по свим батаљонима. У току овога дана наше јединице успјеле су избити до Коларчеве, Кнежевог споменика, Народног позоришта, Југовићеве и линије Књегиње Љубице, наслањајући се својим десним крилом на Цара Душана улицу и ИИИ пролетбригаду. На линији Теразије, „Албанија”, Народно позориште, Кнежев споменик, Краљев трг, Капетан Мишина наишли смо на врло јак непријатељски отпор, гдје је било онемогућено наше даље продирање.

Борбе на овом сектору трајале су све до 20 о. м. у 8 часова када је сломљен и посљедњи отпор непријатеља у Београду. На овом сектору наше бригаде посљедњих дана имали смо врло мало појачање од совјетских јединица у моторизацији и пјешадији, те смо скоро пуна три дана на овом сектору издржали најоштрије борбе које је до тада водила наша бригада.

У операцијама на нашем сектору на линији Краљев трг, Управа града, Народно позориште, „Албанија”, Југобанка посљедња два дана много нас је помогло дејство совјетске артиљерије и авијације и омогућило непосредне прилазе тим утврђењима и ликвидацију. истих паљењем појединих објеката бензинским флашама.

У борбама од почетка напада на Београд па до потпуног његовог заузећа непријатељ је претрпио губитке на сектору наше бригаде: 1200 мртвих војника, подофицира и официра (од којих 36 официра), рањено је 1030, од којих 40 официра, заробљено 560, од којих 3 официра.

У истом периоду наши губитци су износили 50 мртвих, 137 рањених и 9 несталих бораца, подофицира и официра. Заплијењено је 1498 пушака, 118 пушкомитраљеза, 19 шараца, 29 тешких митраљеза, 28 бацача, 80 машинки, 180 пиштоља, 176.660 метака, 44 моторна возила (тенкова и камиона), 10 топова, 1200 пари одијела, 1100 пари ципела, 7 магацина са храном, 4 магацина са одијелом, 1 магацин са муницијом и оружјем, 3 милиона динара, 500 часовника, 200 наливпера, 2000 ручних бомби, 800 бацачких граната, 5000 топовских граната.

У овом периоду губитака у оружју и ратном материјалу нијесмо имали.

Сва моторна возила која су заплијениле наше јединице предата су, односно одузета су нам од совјетских јединица услијед недостатка стручног особља по јединицама за употребу, иако смо ми захтијевали од совјетских старјешина да се та моторна возила задрже за нашу јединицу. Заплијењен је већи број точкова, веће количине бензина, који нам је такође одузет од стране совјетских јединица, а извјесне количине предате су Команди мјеста.

Од 21. до 31. октобра наша бригада, према наређењу Штаба дивизије, у споразуму са Штабом корпуса Народне одбране, распоређена је у Београду по квартовима, тако да је свака чета запосјела по један кварт, док смо батаљон „Гарибалди“ поставили као резерву на периферији града, у селу Миријеву. Задатак бригаде у овом периоду био је задатак и дужности ОЗНА у граду.

Новим и специјалним дужностима у посљедњем периоду све наше јединице одговориле су у довољној мјери и успјеле да похватају велики број агената и народних непријатеља, који је приведен ОЗНА на даљи поступак. У погледу вршења дужности ОЗНА наше јединице до сада нијесу наишле ни на један отпор од стране агената, народних непријатеља или грађана. У погледу вршења ове дужности у многоме су потпомогли наше јединице поједини грађани откривајући поједине народне непријатеље.

У овом посљедњем периоду десили су се инциденти између наших и совјетских јединица, односно појединаца, о којима смо случајевима обавијестили тај штаб. Но, љубав наших бораца и јединица према Црвеној армији била је у толикој мјери, да се је сваки појединац трудио да избјегне непожељне сукобе са совјетским јединицама или појединцима иако су њихови поступци често пута прелазили ван прописа и угледа Црвене војске.

ЗАКЉУЧАК

Опис борби вођених у Београду није прост и једноставан посао, детаље борбе, подвиге јединица и појединаца тешко би човјек описао, а да прикаже праву слику тих борби. Но, као историјска важност у историји нашег ратовања. Борба у Београду правилно је схваћена у свим нашим јединицама од стране бораца, а нарочито руководилаца, из чега је произашао масовни хероизам код наших јединица као и код појединаца, упорност и сналажљивост.

Операције у Београду биле су сложене природе: јаке непријатељске снаге и њихов отпор, недовољно искуство наших бораца у таквим операцијама са таквим техничким средствима; а специјално у великом граду, тврдим зградама и другим фортификацијским објектима. Но, одушевљење наших бораца и руководилаца у заједничким операцијама са трупама Црвене армије противу заједничког непријатеља савладало је све техничке препреке и у потпуноети су извршили постављени задатак и стекли огромно ратно искуство у вођењу таквих операција.

Упорност и вјештина наших јединица у овим борбама, сналажљивост у савлађивању појединих тешких сектора и упоришта, масовни подвизи појединаца као и јединица били су већи него икада до сада у нашој бригади. Држање нових бораца у овим борбама одушевило је све наше старе борце и руководиоце, њихова сналажљивост, упорност и масовно истицање.

Губици које је наша бригада претрпјела у борби за Београд велики су и ненадокнадиви, нарочито у старим борцима и руководству, но упоређујући непријатељске губитке и оштрину борбе, као и историјску важност борби за Београд, наши губитци су оправдани.

Однос свих наших јединица приликом борби у Београду и касније био је добар према народу и његовој имовини. Можда су се у том погледу десили извјесни пропусти од појединаца, који нијесу били тешке природе, но у овом односу сви наши руководиоци и старији борци водили су највише рачуна да тај однос према народу и његовој имовини потпуно одговори угледу наше војске.

Однос наших бораца према старјешинама и обратно одговара нашој војсци и на тај начин много је олакшано старјешинама правилно држање својих јединица у рукама. Дисциплина по свим нашим јединицама умногоме се побољшала и у том погледу нагло се примјећују успјеси. Војнички рад у овом периоду скоро по свим нашим јединицама је онемогућен, но ипак се по мањим јединицама, четама и водовима спроводио активан војнички рад који се нагло осјетио.

Садања спремност и убојност бригаде одговара Првој пролетерској. И поред великог одласка старих бораца из свих наших јединица, као и великог прилива нових бораца, спремност и борбеност бригаде за извршење задатака није попустила, напротив она се из дана у дан побољшава.

С обзиром да сваког дана одлазе борци из бригаде у друге јединице и на разне дужности, тим прије је потребна већа попуна новим борцима нашим јединицама. Наоружање којим сада располажемо не може у довољној мјери задовољити нашу бригаду, нарочито у аутоматским оруђима. У том погледу смо и раније поднијели извјештај те вјерујемо да ће у том погледу изаћи нам у сусрет претпостављени штаб и омогућити снабдијевање оружјем, одијелом и обућом. Исхрана по свим нашим јединицама је добра и задовољава у пуној мјери.

СМРТ ФАШИЗМУ — СЛОБОДА НАРОДУ!

193 коментара “„ОСЛОБОДИЛИ СМО БЕОГРАД, крећемо за Земун… Прославите“

  1. Lazar каже:

    Ово као и 27.март би требало прогласити за дан жалости. У квислиншкој Србији то је празник. Комунисти су нас упропастили неупоредиво више него Немци а са њима и њихове газде Енглези и Американци. Човек треба да има нула грама мозга да ово доживи као ослобођење. Свака част Црвеној армији али иза њихових тенкова су догмизале комуно-усташе и окупирале Србију по наређењу черчилове врховне команде.

  2. Aljeka каже:

    Ови су ослободили Србију скоро колико и ја.

  3. EUSrbin каже:

    Ulaskom u EU i NATO ce prestati ovo sramotno obelezavanje okupacije Srbije 1945-te.

    1. Lazar каже:

      Батице ти си у заблуди, НАТО нам је и довео ове за ослободиоце. Стаљин је био за четнике док га нису обрадили Черчил и Рузвелт., Тито је био черчилов човек. За окупацију си потпуно у праву.

    2. EUSrbin каже:

      Staljin bio za cetnike? Staljin i njegovi su pobili 4 kcerke svog cara i sve njihove cetnike (belogardejce) koje su uspeli da uhvate. KPJ je ispostava (filijala) NKVD.
      Ove oslobodioce je doneo samo i jedino Staljin, jer je u Bg bila Staljinova vojska a ne Engleska.
      Englezi su nas prodali Staljinu kao i Poljsku.

    3. Lazar каже:

      Бркаш појмове батице. Белогардејци и ЈВО (четници) нису иста ствар :))) Стаљин је послао Голубића да рокне Тита али га је овај одрукао Швабама. КПЈ је била испостава НКВД док Енглези нису убацили свог агента Тита у њу, зато је Стаљин и хтео да га рокне. Сем тога, све мисије у титовом штабу су биле енглеске. Да Стаљин је био за ЧЕТНИКЕ јер је знао ко је Тито и за кога се бори и са ким шурује. Енглези нас нису продали Стаљину него Титу, никад нисмо били у стаљиновом блоку. Испеци па реци и скидај то ругло са аватара ако си Србин.

    4. EUSrbin каже:

      Kada cetnici (JVoU) posle povlacenja Nemacke oslobadjaju gradove u Srbiji i docekuju Crvenu Armiju, Crveni ih hapse i predaju Titu na streljanje.Toliko o tome da je Staljin za cetnike.
      Dogovor Staljina i Cercila je 50%-50% uticaja u Jugoslaviji zato kasnije Tito moze da se osloni i na zapad.45-te je on jos Staljinov pijun i ne pita se nista.
      Upravo Cetnici i Draza Mihajlovic su bili za Engleze i nadali se iskrcavanju zapadnih saveznika ali su prodati komunjarama i zavrsili na nozu Staljina i Tita.

    5. Lazar каже:

      Батице, ти изгледа немаш ни првих пет разреда основне школе. Горе сам написао док Стаљина нису обрадили Черчил и Рузвелт а то је било тек кад су се састали у Техерану 1943 године. Период о ком ти пишеш је 1944. година а то је била четврта година рата на нашим просторима :)))
      Дража није чекао Енглезе, то је будалаштина већ је намерно остао како је сам рекао “да подели судбину са својим народом у новој окупацији“ Дража је био обавештајни официр, знао је он пре свих шта ће Енглези да нам ураде. Ја нисам писао за кога је био ДРАЖА него за кога је био СТАЉИН до пред сам крај рата а то су били четници. А ти видим правиш неки историјски коктел који прилагођаваш свом ставу :))) Какав ти је став није ни чудо.

    6. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ја рецимо сумњам да је Тиле био британски агент, прво зато што је већа вероватноћа да је био официр НКВД-а који је преузео идентитет погинулог Јосипа Броза из Кумровца, друго био је учесник Октобарске револуције а имао жену и дете у Русији… После је он променио ћурак када му власт мало ударила у главу па Стаљину показао непослушност…

    7. Lazar каже:

      Ко каже да је био учесник Окт.револуције сем њега? Он је много што шта тврдио али како си и сам рекао прилично и лагао. Зна се да је у Русији био заробљен као аустроугарски војник и то је једино што није крио. То што је преузео идентитет Јосипа Броза док је био у аустроугарској војсци уопште није у колизији са његовим радом за Черчила. Поред тога нађи му слике са Стаљином а колико се само за време рата састајао са Черчилом? Па овај му је рођеног сина за време рата послао. Сем тога, Тито је био и агент Абвера још у Пр.св.рату као теренски обавештајац, а совјетски могуће али много мање него енглески јер све иде у прилог томе.

    8. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Енглези су га после заврбовали, током рата, (случај обавештајца из Каира) друго ако је преузео идентитет Јосипа Броза, онда тек не знамо шта је све радио пре Окт. револуције, али судећи по ордену Окт. револуције, који му је уручен(а додељивао се углавном учесницима), може се рећи да јесте био учесник, детаље ћемо сазнати ако КГБ некада обелодани детаље о Титу…

    9. Lazar каже:

      За Енглезе си у праву а за орден не знам јер има југословенских комуниста који му тај орден негирају.

    10. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Мож га негирају колко оче, Тито има неколико ордена СССР-а, укључујучи и овај.

    11. Lazar каже:

      А ти знаш су оригинали? Има он и пар година робије тамо али не можемо да оповргнемо да је на крају маестрално одиграо за Енглезе како рекосмо.

    12. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Пази, можда че да ти звучи смешно, али руска википедија увек темељно води рачуна о рубрици одликовања, па за сад је извор тамо, треба погледати фусноте везане за ордење.

    13. Lazar каже:

      Имао је Тита и аустроугарске године службовања о чему говоре још уредније како историјске тако и његова сведочења, па је опет на крају заиграо за Енглезе.

    14. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Дап.

    15. Tony Iommi каже:

      Bio je britanski agent. Zato je SSSR raskrstio sa nama 1948.

    16. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Не агент, улизица, и то након рата.

    17. Tony Iommi каже:

      Hmmm…

    18. EUSrbin каже:

      Staljin je bio za cetnice jedino u smislu da ih sve pokolje i pojede za dorucak.
      Nadji mi jednog cetnika koji je posle rata otisao u Rusiju, ili koji je dopao saka Rusima i Titu i ostao ziv.

    19. Lazar каже:

      Ти момче не слушаш саговорника, блебећеш у празно тј слушаш само део који ти одговаора. Шта очекивати од неког са том скарадном заставом.

    20. EUSrbin каже:

      Gde je pobegao Vojvoda Djujic je li kod Staljina koji ga je voleo ili u USA

    21. Lazar каже:

      А ко је бежао код Стаљина кеве ти?

    22. Slavej Planina каже:

      Интимус и најбољи друг Тита, Иван Стево Крајачић, пред крај живота пита Тита – Дали још радиш за Русе? Као и Ти, одговорио је Тито
      П.С. Иван Стево Крајачић, је био повереник НКВД за Југославију мн година

    23. Бели Орао каже:

      Стево му је био шеф.

    24. Simerijanac каже:

      Englezi su nas prodali Staljinu kao i Poljsku.

      Ово је случајност, након двије и по године случајно ти се омакла једна паметна реченица.

    25. Tony Iommi каже:

      Informbiro 48?

  4. xyz каже:

    Да да, ослободиле кумуњаре најлепше виле по дедињу. Хвала црвеној армији али југо комуњаре су нам увалиле ћопавог браваре и свакојаке мамлазе из вукојебина, који пре него што су дошли у Београд нису ни знали где је то.

    1. Ћирко каже:

      И нису знали ни по равном да иду, него су у ходу ноге дизали. Знали су само да пљачкају, убијају и срамоте честито српско име! Банда!

    2. Херцеговина каже:

      ::))) Ја ни данас не знам ,одат по равном;)

    3. Мајстор каже:

      хахахахаха

  5. SlavenMilanov каже:

    Slava borcima za slobodu i Hvala !

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Шта мислиш леба ти, који би датум ове наше љотаре ишчепркали као једини пожељан за СрБски нациЈонални празник пошто им смрди и 27. март и 20. октобар и дан кад је терориста Принцип упуцао оног швапског давитеља срнеће дивљачи, па све до Видовдана 1389. године када се манити Лазар супротставио надмоћној сили уместо да преговара и постане гаулајтер као генија Недић?
      Мен’ с чини да би им овај датум: 30.01.1933. био потаман и по мери..:)))
      http://www.dw.com/sr/dan-kada-je-hitler-došao-na-vlast/a-16560780

    2. АЛЕКСАНДАР ВЕЛИКИ БИГ каже:

      Praznik srpskog naroda je 5-ti mart rodjenje velikog predsednika Vucica tada je Srbija vaskrsla jer bez Vucica nema Srba!

    3. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Знам. И теби ће тако бити све док ти плаћа ботовање и док жваћеш његову сендвају. Кад прдне с власти, ти ћеш свакачастирати следећег хранитеља..:)))

    4. Војвода Топлички каже:

      Држ се ти својих Албанских празника комуњаро јеебо те Тито и братство и јединство, с вама само преко нишана

    5. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Добро ајде војводо попички, ОСВОЈИЛИ смо Београд. Јел ти сад лакше? :)))
      Како сте нишанили ономад, тако нишаниш и сад; лапрдаш ко жена док ти је земља дваес година под окуацијом!

    6. Војвода Топлички каже:

      Све је боље од ваше окупације. Идите ослобађајте сада свој Загреб, јер међу Србима нема више никог ко би клао свој народ за ваше Хрватске интересе.

    7. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Ја лично имам један интересантан план за загреб, да се у сарадњи са Русима конструише радиоактивна бомба која не би имала рушилачку снагу, него само контаминаторску, и цео загреб озрачити, и начинити га ненасељивим, и онда нека природа учини своје, као у Припијату…

    8. Tony Iommi каже:

      Interesantan ti plan

    9. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Креативан :)

    10. Lazar каже:

      Лупеташ ноторне глупости, стандардно. Поредиш Цара Лазара и Тита? Која си ти буддалетина??? Чега је твој Тита био цар, Србије није? Југославије у којој је удруженим снагама са усрашама требио Србе? Мррш стооко једна малоумна комунистичко усрашка! Јбо те електрошок који те направи.

    11. Simerijanac каже:

      … “ Мен’ с чини да би им овај датум: 30.01.1933. био потаман и по мери..:)))“…

      Истог датума али деценију касније завршила се једна величанствена битка, најкрвавија у историји човјечанства. Чудне ли симболике,….

      Замисли простор и град величине једног Сарајева ( Стаљинград је тада отприлике имао толико становника) шест мјесеци борбе и 1.5- 2 милиона мртвих и несталих.

    12. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Оће то земо, оће… Тамо је орала Црвена армија и поломила кичму хитлеровој ратној армади док је идеолошки отац ове наше кукавичке багре што нам соли памет својим „антикомунизмом“ оснивао нову државу и нову војску под Вермахтом као ови данас под НАТО:
      …“Broj od 22.septembra 1943.-„Nedićevi pregovori su u vezi sa razvojem događaja na Balkanu.Nemačka smatra srpsku vladu svojim pouzdanim činiocem u stvaranju reda.
      „Basler Nachtrichten“ bavi se posetom srpskog predsednika vlade Nedića glavnom ratnom štabu vođe Rajha i primećuje da sa nemačke strane nisu dali bliže informacije o predmetu razgovora ali se u upućenim krugovima govori da je Nedićeva poseta u vezi sa novim događajima koji su se desili na istočnoj obali Jadranskog mora.Činjenica da je Nedić vodio duže razgovore sa ministrom spoljnih poslova Ribentropom ukazuje na razgovore političkog tipa i iz toga se može zaključiti da Nemačka i dalje smatra srpsku vladu za pouzdanog činioca nemačke politike reda.
      „Zaokret u životu srpskog naroda“
      Poseta srpskog predsednika vlade Hitleru izazvala je veliko interesovanje ne samo na Balkanu već i u čitavoj Evropi.U vezi sa posetom beogradski radio kaže da ova poseta znači prekretnicu u životu srpskog naroda.I Srbi će dobiti ulogu u Novoj Evropi ako budu razumeli reč vremena.Srbe čeka zadatak da ponovo uspostave red i mir na Balkanu.U tom cilju biće organizovane oružane jedinice pod komandom predsedniika vlade Nedića. Srpska nacionalna armija biće postepeno izgrađena i ojačana.Organizovanjem nacionalne armije i ponovnim uspostavljanjem reda srpski narod postaće značajan činilac na Balkanu.
      Pre svega međutim treba konačno rasčistiti politička pitanja.Situacija je naime takva da na pojedinim delovima Balkanskog poluostrva još uvek traju borbe i partijašenja.Nedić je i do sada sa uspehom rešavao zadatke koji su mu povereni politika mu je bila uspešna i od njegovog rada se očekuju novi rezultati.

    13. Simerijanac каже:

      Недић тада, Вучић сада.
      Њемци пријатељи, то нема ни код Надреалиста ни код Монти Пајтоноваца.

      Иначе, пароле тада по БГ и по Србији, као и сада су скоро исте. Уједињена Европа, Европска породица народа и слична срања.

      Надам се само да ће ове друге проћи као што су прошле и ове прве. На сметљишту историје.

    14. Tony Iommi каже:

      Treći rajh mu dođe kao EU 40ih…

    15. Simerijanac каже:

      Обрнуто, ЕУ дође као Трећи рајх четрдесетих.

    16. Tony Iommi каже:

      Moja greška…

    17. Tony Iommi каже:

      Najrealnije bi bilo da je Vidovdan državni praznik…

    18. Simerijanac каже:

      Ја сам за 9. јануар.
      Видовдан је ипак трагедија, а негдје сам давно прочитао да је прва српска држава настала 9. јануара, односно да је Стефан Првовјенчани на тај дан крунисан крајем дванаестог вијека. Због тога сам за 9. јануар, тај Дан је и Дан Републике Српске.

      Друго, јануар је некако српски мјесец, не зову га џабе “ Свети јануар“. А има и она пјесма : Од Божића до Светог Јована нема љепши у години дана.“

    19. Tony Iommi каже:

      Srbska država je mnogo starija…

    20. Simerijanac каже:

      Знам да је старија, али узмимо да је на тај дан Крштена.

    21. Tony Iommi каже:

      Može i taj datum.

    22. Simerijanac каже:

      У сваком случају Видовдан би морао бити празник и нерадни дан. То је Свети дан али је ипак трагичан. Он мене више асоцира на Парастосе погинулим српским јунацима од 1389. године до дана данашњега а и будућега, асоцира ме на одласке у Цркву или на гробља. Никако ме не асоцира на химне, свечаности, академије, пријеме и сл.

    23. Tony Iommi каже:

      Neki istoričari tvrde da je to bila pobeda…

    24. Simerijanac каже:

      Ја мислим да је било неријешено. Срба је било три пута мање и сви су ( или скоро сви изгинули) а Турака је преживјело можда 1/5 тако да то није побједа. У сваком случају Турака је било најмање дупло више мртвије но Срба.

    25. Tony Iommi каже:

      Da, ali smo ih sprečili da prodru u Srbiju. Despotovina je pala tek70 godina kasnije

    26. Simerijanac каже:

      Послије Косовске битке а посебно послије битке код Анкаре 1402. године Деспотовина је процвјетала у сваком смислу, од економије до културе. Турска је двије деценије грцала у међусобној борби за власт, идеална а пропуштена прилика да се Балкански народи уједине против Турака и да их проћерају на у Малу Азију но на просторе данашње Исламске државе.

      Каква штета.

    27. Tony Iommi каже:

      Šteta. Bio umro Tamerlan

    28. Simerijanac каже:

      И послије Тамерланове смрти Бајазитови насљедници су се још подуго клали.

    29. Tony Iommi каже:

      Prokleti turci…

    30. Tony Iommi каже:

      Al šta im radio Drakula…

    31. Бели Орао каже:

      Почетак краја је био на Марици.

    32. Ћирко каже:

      Е, управо та „битка“ пластично објашњава српску опуштеност и неодговорност! Изгубити унапред добијену битку, катастрофа!

    33. Tony Iommi каже:

      Kaže da se naši napili…

    34. Комесар I Тимочког батаљона каже:

      Пирова победа.

    35. SlavenMilanov каже:

      Njima je u principu svejedno. Svakako ne žive u srbiji, nit planiraju bilo šta sa i za srbiju?
      Jedino do čega im je stalo jeste da kamen (gips) pojeftini, kako ne bi morali mnogo da daju za lavove i labudove..
      A praznici su im svakako vezani za nemačke i francuske nacionalne praznike..

    36. Војвода Топлички каже:

      Смрт комуњарама и свима који сарађују са њима марш из Србије усташки изроди

    37. Tony Iommi каже:

      Slava JVuO i đeneralu Draži

Коментари су затворени.