Прочитај ми чланак
Нови Сад, 29. јануара 2015. – Данас је у сали Еколошког покрета у Новом Саду тачно у 14 сати, после шире, повремено и живахне, расправе практично, основана нова српска национална институција Матица ћирилице. Потписима тројице представника удружења за заштиту ћирилице од данас ојачана нова борба за спас српске азбуке ћирилице, која траје одавно. Та институција зове се Сједињена удружења за одбрану српске азбуке „Матица ћирилице“.
Остале су сада да се обаве само „техничке формалности“, припрема оснивачке седнице, записника и Статута као основних докумената за регистрацију ове нове Матице за спас ћирилице у Агенцији за регистре. Наравно, желимо да укажемо на нека у старту сувише груба и произвољна мишљења у неким средствима обавештавања да је то „напад на Матицу српску“. Таман посла, још нам само то треба „прикачити“ у оквиру познатог „српског посла“.
Што се тиче Удружења „Ћирилица“, а знамо да и друга удружена удружења исто мисле, ми никада не бисмо „напали“ Матицу српску готово колико нисмо никада ни помислили да „нападнемо“ нашу Српску православну цркву, јер је Матица српска нама светиња, слична Српској цркви. А ако су мислили на поједине „нежне критике“ челника Матице српске, који је више пута кршио Статут Матице, то је нешто сасвим друго. Али „Ћирилица“ не сматра проф. Драгана Станића једнако Матицом српском. Станић било када одлази, Матица српска увек само долази. Он је само онај који је више пута прекршио Статут.
Наша удружења се не баве нападима ни на кога јер нисмо никаква „организација“ удружења за нападе.
Ово се данас морало рећи да заинтересовани знају да Матица ћирилице никако није ни нападачка ни конкурентска институција, него је само сродничка и сарадничка институција Матици српској.
Матица ћирилице има главни циљ: да буде помоћ и подршка најпре Матици српској, па онда Одељењу САНУ за језик и књижевност, Институту САНУ за српски језик и Одбору за стандардизацију српског језика како би се те најважније институције за плаћено чување и српског језика и српског писма извукле из тзв. сербокроатистичког лингвистичког мрака што пре, док нам нису српски језик и писмо сасвим нестали, како би српску језичку норму дорадили у складу с теоријом и праксом у Европи и целом свету.
Српска лингвистика је, нажалост, тачно 60 година на збиљском сербокроатистичком беспућу све време после погубног Новосадског договора (1960), како су и неки лингвисти са факултета недавно оценили у Културном центру Новог Сада поводом расправе о погубном Новосадском договору, и очигледно им је потребна озбиљна помоћ да из неосербокроатистичког мрака коначно изађу на лингвистичко светло које светли у Европи и целом свету, бар у научној теорији и пракси у стандардизацији појединачних престижних језика.
Дакле, главни циљ новоосноване српске националне културне институције „Матице ћирилице“ јесте у помоћи лингвистима како би престали да нападају само „државу“ за пропаст српског језика и прави помор српске ћирилице које данас у Србији у писању српског језика, по свим валидним истраживањима, нема више од десетак процената. Једини наш циљ јесте да будемо снажна подршка и лингвистима и држави да се не би више лингвисти само жалили на државу да она „не брине о језику и писму“, као да је држава плаћена специјално за нормирање језика и писма, а не и специјализоване институције лингвистике. Лингвисти још нису, после дугог сербокроатистичког квазинаучног периода схватили да држава јесте „крива за све“, али су ипак за језички стандард најпре криви они који су за то директно плаћени народним парама, а не „пољопривредна газдинства“. Ако је то неки „напад“, онда он јесте критика лингвистичког сербокроатистичког марака у српској лингвистици који предуго влада.
Сербокроатистички квазилингвистички мрак у Србији и широм простора језика Срба влада и после разбијања тзв. српскохрватског језика, али само код наших лингвиста. Хрвати и сви други који користе тај лингвистички језик, давно су напустили тзв. лажну лингвистику сербокроартистику у којој је српско писмо смишљено и циљно најпре претворено у алтернативно, а онда у губитничко и то се није могло никако догодити случајно.
И само зато је основана Матица ћирилице која ће свима помагати, снажније до сада, свим институцијама, а пре свега најстаријој и најважнијој Матици српској да се једном питање писма и српске језичке норме усклади с добром праксом у Европи и свету.
СКУПЉЕНИ И ПРВИ ОСНИВАЧКИ ПРИЛОЗИ
Данас су скупљени и први симболични оснивачки добротвори прилози. У Пешти оснивачи Матице српске били су пештански Срби Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић дали су за прилог сви по сто форинти.
Данас су симболично приложили као оснивачи Матице ћирилице: Драгољуб Збиљић (5.000 динара), Душан Гајић (из Перта у Аустралији, 300 аустралијских долара), Владислав Ђорђевић (100 динара), Дама у лепим годинама (1.000 динара, није хтела да буде записана као приложник), Треба знати да су оснивачи Матице српске у оно време били богатији и свеснији Срби (и сви су писали још ћирилицом свој језик) од данашњих Срба (не рачунамо ту оне који су сумњиво стекли богатство). Зато је разумљиво што је данас било само четворо добротвора, а остали су се учланили без прилога.
У Новом Саду,
29. јануара 2015. године
За Информативни центар Матице ћирилице
Драгољуб Збиљић,
председник Скупштине „Ћирилице“
