Прочитај ми чланак

Оштар извештај о Србији: Репресија, насиље на протестима…

0

Амнести интернешнал донео је поражавајућу оцену о стању људских права у Србији и целом свету. Пандемија је, каже се, заоштрила постојеће неправде. У Србији се посебно истиче репресија током летњих демонстрација.

– Са све репресивнијим председником и без јаке опозиције, српска власт је контролисала и полицију и правосуђе, ослабила правну државу, поткопала политичка и грађанска права и омогућила корупцију великих размера – пише у извештају Амнести интернешнала за прошлу годину, а преноси Дојче веле (DW).

Старим дефицитима – рецимо да Србија још увек није извела пред суд бивше високе официре због ратних злочина и није расветлила судбину несталих особа додати су и нови у „корона-години“. У извештају се наводи да су демонстранти и новинари у Београду претрпели повреде када је полиција применила претерану силу сузбијајући демонстрације прошлог лета, додаје Амнести Интернешнал.

У извештају се наводи увођење ванредног стања и полицијског часа уз патроле под оружјем. Особе које су прекршиле нејасне одредбе о самоизолацији осуђиване су на казну до три године затвора.

Те мере су укинуте због предизборне кампање, а поново уведене после избора, што је изазвало масовне демонстрације, каже се у извештају.

Каталог непочинстава

Амнести билансира летње демонстрације: 70 повређених, 223 ухапшених. Иако су десничарски демонстранти упали у парламент, највећи број људи је мирно демонстрирао. У извештају се наводи да је „полиција насумично испаљивала сузавац“, те да су демонстранте и посматраче тукли полицајци на коњима.

Наводи се и да су повређена четири новинара, а истиче се и да је новинар Бете Жикица Стевановић претучен иако је показао новинарску исказницу. До краја године нико од полицајаца није сносио правне последице.

Извештај је каталог непочинстава владе у прошлој години. Није изостављено ни хапшење новинарке Ане Лалић, ни искључивање новинара са владиних конференција за штампу „из здравствених разлога“, ни „провера“ банковних рачуна истраживачких новинара и активиста невладиних организација коју је министар финансија Синиша Мали наредио позивајући се на „закон о спречавању финансирања тероризма и прања новца“.

Принудно расељавање Рома, принудни карантин и принудно враћање преко границе за мигранте допуњавају ову слику Србије у 21. веку.

Државна злоупотреба кризе

У многим крајевима света, каже се у извештају, пандемија је заоштрила постојећу неравноправност, дискриминацију и опресију. Највише су трпеле ионако угрожене групе као што су људи са придруженим болестима, избеглице, запослени у здравственим системима, мањине и жене и девојчице.

– Бројне државе су злоупотребиле здравствену кризу да додатно укину неке принципе владавине права, или су укалкулисали смрт људи из ризичних група или из здравственог сектора – каже шеф немачког огранка Амнестија Маркус Беко.

Беко додаје да је индикативно што је прошле године, статистички гледано, на сваких пола сата умирала по једна особа запослена у здравственом сектору. Укупно је у свету умрло 17.000 здравствених радника, највећи број њих у Јужној Америци. У 42 од 149 земаља за које су доступни подаци, државне установе су шиканирале и застрашивале здравствене раднике.

У исто толико земаља је примећено да се избеглице и мигранти присилно враћају у земље у којима им прете повреде људских права. Затварање граница је многе избеглице принудило да остану ту где су се затекли без основног снабдевања водом и хигијенским потрепштинама.

Осим тога, у порасту је кућно насиље као и родно специфично насиље. У најмање 24 земље су познате „веродостојне оптужбе“ да су људи хапшени због сексуалне оријентације, а то је 16 одсто више него у претходној години.

Бескрајни егоизам

Амнести наводи да у горућа питања спада и брзина вакцинисања ризичних група широм света. Више од сто земаља су потписале одговарајући захтев Индије и Јужне Африке, али су га блокирале Сједињене Државе, Велика Британија, Швајцарска и Европска унија.

– Пандемија је ојачала медиокритетство, лажљивост, егоизам и превару властодржаца овог света – написала је нова шефица Амнестија Ањес Каљамар, наводећи да је преко 90 земаља увело извозне рестрикције за медицинску и заштитну опрему, медицинске апарате и лекове. Она је констатовала: „Свет је неспособан да сарађује ефективно и праведно приликом глобалних догађаја који имају велике последице“.