Прочитај ми чланакЖелите да радите у БИА, а осуђени сте на казну затвора - није нужно проблем. Уколико вам је изречена затворска казна мања од шест месеци, то неће бити препрека за вашу будућу каријеру у тој безбедносно-информативној агенцији. Ипак, не надајте се превише, јер правници поручују да је у питању "наводни конкурс".
На сајту БИА у току је конкурс за запошљавање. Ако сте „млађи од 30 или старији од 30 година“ са радним искуством, имате одређену школу, па чак и ако сте имали проблеме са законом, можете се пријавити за посао јер у конкурсу јасно пише да безбедносна сметња за рад у БИА постоји само ако је „лице осуђивано на казну затвора у трајању од најмање шест месеци“. Народски речено, ако сте осуђени на затвор до шест месеци – можете у БИА.
Међутим, у конкурсу није наведено да ли је реч о прекршајним или кривичним делима, па ће будући осуђивани кандидати морати тај детаљ да провере сами.
Без обзира на те „ситније препреке“ одмах да разјаснимо – не надајте се превише новом послу јер правници кажу да је конкурс „неформалан“ и заправо више налик „обавештењу“, пише Н1.
– Заправо, није у питању формални конкурс, нема рока за подношење пријава и одлучивања по њима, нема обавезе да се учесници обавесте о томе ко је примљен, нема права на жалбу и слично. Оваквим огласом се запошљавање у БИА представља као доступно јавности, а да то суштински није. Није извесно да ће било ко, ко се пријави и бити примљен. А врло вероватно је да ће посао у БИА добити они којима је та могућност понуђена неким другим путем – каже адвокат Родољуб Шабић, први повереник за информације од јавног значаја.
Вредносни постулати БИА: Одговорност, морални и лични интегритет…
Али, вратимо се условима конкурса и ономе што је у истом привукло пажњу јавности.
Док на званичној страници „БИА – Постани припадник“, између осталог, пише и да будући припадници те службе треба да имају „интегритет, морални и лични, који их чини достојним овлашћења која су им поверена“, као и да имају „поузданост, одговорност и лојалност“, чини се да је већина ових врлина у другом плану у актуелном конкурсу.
Томе можда најбоље сведочи део у којем се наводи да безбедносна сметња за рад у БИА постоји ако је „лице осуђивано на казну затвора у трајању од најмање шест месеци“.
– Закон о тајности података каже да се сертификат за приступ тајним подацима може издати особи која је неосуђивана на безусловну казну затвора за кривично дело за које се гони по службеној дужности, односно, за прекршај предвиђен овим законом. Па су они, који су у БИА одређивали услове конкурса, могли бар са тим законом да се ускладе, с обзиром на то да ће људи радећи у БИА имати приступ тајним подацима – каже Предраг Петровић, директор истраживања Београдског центра за безбедносну политику.
На питање шта се из конкурса може закључити, да ли је струка испред свега осталог, Петровић каже:
„У БИА се примају, пре свега, људи лојални садашњој власти, људи који ће беспоговорно штити режим“.
Он наводи и да у Србији постоји Академија за националну безбедност која је основана за школовање кадрова који би се бавили безбедношћу и по завршетку радили у БИА и другим обавештајним агенцијама као и да у озбиљним, демократским државама постоје строги критеријуми за рад у службама, а кандидати за посао морају имати беспрекорне биографије.
Шабић: Кадрови се селектују по политичким критеријумима
Адвокат Родољуб Шабић каже да је овакав „конкурс“ последица последњих измена Закона о БИА, а који је, каже, својевремено критиковао. Тим изменама је, наводи, утврђено да „за попуњавање радних места у БИА није обавезан конкурс“.
– „Није обавезан“ је по свему судећи претворено у правило да се запошљава без конкурса и то онда отвара питања критеријума. Овом приликом велику пажњу у „конкурсу“ привукла је та „казна затвора од шест месеци или више“ као безбедносна сметња. Многи је доживљавају као нелогичну у поређењу са другим наведеним безбедносним сметњама јер, примера ради, неки прекршаји, па чак и казне у дисциплинском поступку представљају безбедносну сметњу, док са друге стране кривична дела за која су кандидати кажњени са мање од шест месеци затвора то нису – објашњава Шабић и упозорава:
– Суштински, најинтересантнија безбедносна сметња је – „ако неко лице које својим навикама, понашањем и склоностима указује да неће бити достојно за рад у БИА“. Та флуидна, растегљива формулација омогућава да се по субјективним критеријумима дисквалификује било ко. Све то перпетуира сумње да се кадрови селектирају по политичким критеријумима. То би наравно било потпуно незаконито јер закон изричито забрањује да припадници агенције буду чланови политичких странака.
„Директор БИА није припадник БИА?“
Међутим, каже Шабић, остаје отворено питање како се та забрана остварује у пракси, нарочито ако се има у виду да су у читавом низу директора БИА заправо сви они високи функционери политичких странака, чланица владајуће коалиције.
– Формално објашњење за то је да „директор није припадник БИА“. И тако долазимо и до непостојања контроле у процесу запошљавања у БИА, а који подсећа на проблем контроле рада саме безбедносне агенције. У Закону о БИА, не случајно, контрола је редукована само на извештаје које агенција подноси Влади и Скупштини и ништа друго се више не помиње. Међутим, по више основа и други, независни органи имају овлашћења да са различитих аспеката врше контролу БИА – објашњава Шабић.
Он наводи и да су, док су обављали дужности заштитника грађана и повереника за информације од јавног значаја, ту контролу вршили Саша Јанковић и он, али да није, како каже, чуо да исти ти независни надзорни органи и сада то раде.
– Свакако, најслабија тачка система контроле је она која би требало да буде најјача – парламентарна контрола. Илузија је очекивати да парламентарни Одбор за контролу служби безбедности, којим председава и у којем већину чине чланови владајуће странке, озбиљно контролише агенцију којом руководи високи функционер њихове странке – закључује Родољуб Шабић.
