Прочитај ми чланакСрце Италије је било велико у осмини финала ЕУРО2016, довољно за победу над фаворизованом Шпанијом са 2:0 (1:0) и заказивање сусрета са Немачком у наредној рунди такмичења!
Италија игра тврд, досадан, дефанзиван фудбал, а Шпанци плешу по терену и играју лепршаво, на гол више… Стереотип је разбијен, бар у првом полувремену претпоследње борбе за четвртфинале.
Као сат је функционисала тактика Aнтонија Конета, који је потпуно надмудрио колегу Висентеа дел Боскеа.
Италија – Шпанија 2:0 (1:0)
Стрелци: Кјелини у 33. минуту, Пеле 90+1) Стадион: Француска. Капацитет: 80.000. Судија: Цунејт Чакир (Турска).
Италија: Буфон – Барзаљи, Бонући, Кјелини – Флоренци (од 84. Дармијан), Пароло, Де Роси (од 54. Мота), Ђакерини, Де Шиљо – Пеле, Едер (од 82. Инсиње).
Шпанија: Де Хеа – Хуанфран, Пике, Рамос, Aлба – Бускетс, Фабрегас, Инијеста – Силва, Нолито (од 46. Aдуриц, од 81. Педро), Мората (од 70. Лукас Васкез).
Као да су се улоге замениле, па су Италијани нападали и били досадни, али само у пресингу, јер су као осице јурили око последње линије браниоца титуле.
„Фурија“ није приказала ни део шампионског нерва, већ је била потпуно подређена и притиснута пред налетима растрчаних „азура“ све до предаха.
Кад Бонући, Барзаљи и Кјелини тотално „одсеку“ клупског саиграча Морату, а Де Роси гура лопту Инијести кроз ноге, онда добијемо италијанску фудбалску поезију.
Да није било одбрана расположеног Давида де Хее, Шпанци би били у још већем проблему до паузе, али је голман двоструког узастопног првака Европе и директно учествовао код вођства Италијана, који су доминацију крунисали у 33. минуту.
Серхио Рамос је направио фаул, Едер је снажно шутирао по земљи из слободњака са око 25 метара, Де Хеа само кратко одбио лопту, Ђакерини ју је мало померио у десну страну право до Кјелинија који је затресао мрежу!
Тако је штопер Јувенуса постао први играч још од 2000. године и Јурија Ђоркаефа који је дао гол Шпанцима у нокаут фази европских шампионата.
Није се добро писало „фурији“, била је поражена у последњих пет мечева на великим такмичењима када је наступала у белим дресовима, што је најсујевернијим навијачима запало за око.
Паузу је Дел Боске искористио да у игру уведе Aдурица уместо Нолита, били су све опаснији Шпанци, нарочито када је Мората у скоку био виши од Де Шиља.
Клупски саиграч из прошле сезоне, легендарни Ђанлуиђи Буфон, није имао много проблема да га заустави, а италијанска контра „севнула“ је у 55. минуту.
Тада је практично све могао да реши Едер, сам је изашао пред Де Хеу, који је још једном врхунском интервенцијом сачувао наду бранилаца трофеја.
Морату је заменио Лукас Васкез из Реала, Aдуриц и Рамос су кренули у општу офанзиву, али нису успели да погоде оквир гола.
Последњи потез Шпаније било је увођење Педра уместо Aдурица, а време није радило за „фурију“. Италија га је полако трошила, а онда запечатили судбину ривала голом у 91. минуту. Овај пут, ни сјајни Де Хеа није могао да учини ништа, а мало је недостајало да се Aнтонио Конте у слављу попне на трибину. Био је то довољан доказ како су Италијани ушли у ову утакмицу.
