Прочитај ми чланак
Један од најбитнијих елемената који сведочи да су Срби дубоко хришћански народ јесте крсна слава.
Упркос чињеници да постоје разне хипотезе и теорије етнолога и етнографа да је крсна слава паганско наслеђе, недвосмислено је јасно и поуздано да јер она дубоко утемељена у библијској и јудеохришћанској традицији. Теолошки, култно и ритуално она поседује све одлике хришћанског етоса у најдубљем смислу.
Њен карактер типично породичног славља и култа највише упућује на породичне празнике древног Израиља, изабраног Божјег народа. И као што су ти празици кроз миленијуме очували духовни и национални идентитет јеврејског народа, исто би се могло рећи и за српски народ. Захваљујући крсној слави надживео је и одолео бројним притисцима и искушењима у вековима турског ропства, прогонима и страдањима у току светских ратова, а нарочито у најновије време током полувековне насилне и истрајне атеизације. За њу, као и за песму, могло би се рећи: „Слава нас је одржала, њојзи хвала“.
Иако превасходно верски породични празник, крсна слава својим карактером и култом има саборни хришћански па и општечовечански карактер. Као у пасхалном слављу код Јевреја и на крсној слави посебан значај има „незвани гост“, „путник намерник“, коме су врата широм отворена и који се сматра посебним Божјим благословом ако тог дана дође у кућу. Ма које вере био: „брат је мио које вере био“.
Крсна слава је догађај којим се обележава најзначајнији датум у породици. Слави се дан када је породица у далекој прошлости примила хришћанство и крштена у хришћанској вери и када је као „домаћа црква“ постала део „васељенске цркве“. Назива се и „крсно име“, јер се у светој тајни крштења добија лично име и назив „хришћанин“, као опште име и верска одредница.
Да су хришћани у најранијем апостолском периоду свечано прослављали дан крштења види се у новозаветним књигама Библије. Прва крштена европљанка Лидија из Тијатире, примивши крштење, позвала је у свој дом апостола Павла да га радосно угости. Исто тако тамничар из Филипа у Македонији, пошто се „крсти он и сви његови, уведе апостоле у свој дом и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је поверовао у Бога“ (Дела апостолска 16, 33-34).
Погрешно је, дакле, мишљење да је крсна слава паганско наслеђе и да је заменила слављење домаћих божанстава из словенске митологије. Главни елементи крсне славе су: хлеб (славски колач и жито), вино и свећа. То су главни елементи и најважнијег богослужења – Свете тајне евхаристије у православној цркви. Може се рећи да је крсна слава икона ранохришћанске вечере љубави – агапе. Она је продужетак богослужбеног евхаристијског славља које почиње у храму а наставља се у православном дому. Славска трпеза је контекст и континуитет олтарске часне трпезе. У њеном челу седи кум, сведок крштења, духовни отац, првосвештеник и апостол духовног узрастања новокрштених. Православни народ то изражава кроз изреку: Бог на небу – кум на земљи.
Због значаја и светиње крсне славе, домаћин тога дана уз упаљену свећу „двори“ и послужује своје госте али и свога свеца кога слави, испред чије иконе цео дан гори кандило. У дому, дакле влада богослужбена атмосфера. Гости подижу здравице за здравље и напредак куће и породице. Здравице су народне молитве које се приносе Богу. Својом лепотом и садржајем понекад превазилазе класичне црквене молитве и сведоче о дубоком народном поимању хришћанске вере и крсне славе. Имајући у виду да је крсна слава превасходно породично славље, препорука цркве је да се она слави искључиво у дому а не у ресторанима, понекад уз прегласну музику и скаредне игре. Слава није теревенка и журка, већ искључиво верски празник и доживљај.
У овим временима оскудице и беспарице, савет Цркве је да се слава може славити скромније, без припремања скупог и обилног јела и пића. Славу чине: колач, жито, вино и свећа. Пред славу свештеник у дому освећује славску водицу чиме уноси Божји благослов у дом, што чини битно обележје славе. Понегде обавља и обред сечења славског колача у дому. Све у свему, слава је, дакле, породични богослужбени догађај првога реда у домаћој цркви. Све остало: гозба, јело, пиће, поклони и славски дарови, ствар је могућности домаћина и породице.
Речено модерним језиком, крсна слава је „верски бренд Србије“. Она представља једну од главних одлика православља српскога стила и искуства на овим просторима хришћеанске Европе. У традицији и наслеђу хришћанског света Истока и Запада нема крсне славе. Имајући у виду да је она икона најраније хришћанске традиције из апостолског благодатног доба живота Цркве, она представља прворазредну цивилизацијску тековину. Њу уважава и вреднује цео хришћански свет. Српски народ је по феномену крсне славе познат у хришћанском свету. То је његов „високомаркирани бренд“ који снажно сведочи о његовом особеном хришћанском идентитету и дубоком поимању хришћанства и православља.
Крсна слава представља и велико охрабрење свим скептицима који брину да ли српски народ може очувати себе и своје духовно и национално биће у сусрету са културама народа великог света. Крсна слава је чувала и сачувала наш народ кроз много сложенија и компликованија времена у прошлости. Нема сумње, она ће то чинити, засигурно, и у будућности.
