Била је беспомоћна и збуњена, није реаговала на своје име, на мене. У полицији верују да су јој дали седатив да је лакше пренесу преко границе, каже Дамир
Београд – „Дамире, отели су ми Машу из руку“, рекла ми је супруга Мирјана преко телефона. Излетео сам са састанка на коме сам био у том тренутку.
Пута до куће се не сећам, само ми је Маша била пред очима. Молио сам се само да је жива…
Овим речима започео је за Курир исповест Дамир Пренковић, отац двогодишње Маше, коју су тројица француских држављана отела пре два дана у насељу Браћа Јерковић, недалеко од породичног дома.
Минути као вечност
– Зашто баш мени ово да се деси? Како нама, ми смо сасвим обична породица… Шта ће некоме моја Маша? Те су ми мисли пролазиле кроз главу.
Само ми је она била у глави, како је, да ли је уплашена, да ли плаче, где је воде ти људи. Знао сам да морају брзо да је пронађу јер, ако се то не деси, ко зна шта ће бити с мојом девојчицом – прича Дамир Пренковић.
Он је брзо стигао на место где му је ћерка отета. Угледао је супругу, која је већ била окружена инспекторима. Драма је тек почињала…
– Док су тражили Машу, минути су трајали као вечност.
Слао сам слике инспекторима, чекао вести, људи су ме тешили… Онда ми је полицајац рекао да ми је дете нађено!
Кренуо сам полицијским колима за Сремску Митровицу и само понављао у себи да смо ми добри људи и да ће се све ово добро завршити – потресено говори Дамир и истиче да је бескрајно захвалан полицији и особљу Института за мајку и дете који су све учинили да Маша буде добро.
Како каже, ћерка му је била збуњена када је пронађена.
– Кад сам је узео у наручје, покушао сам да је забавим, причао јој ствари које иначе причам, играо се с њом… Али ја своје дете нисам могао да препознам, била је тако беспомоћна и збуњена. Није реаговала на своје име, на мене. Тек кад је угледала мајку у полицијској станици, проговорила је тихо: „Мама.“ Како је непрестано лизала доњу усну, што иначе никад није радила, у полицији су посумњали да су јој отмичари дали неки седатив како би је ошамутили и лакше пренели преко границе – каже наш саговорник, додајући да се анализе крви ишчекују у понедељак.
Пренковић каже да се са отмичарима није сусрео, али његова супруга јесте.
– Мира је давала изјаву, па су је након тога одвели на идентификацију отмичара. Жену која је возила аутомобил је препознала, али човека није могла јер ју је напао с леђа – говори Дамир и додаје да су једва чекали да се све заврши и да поново буду на окупу у свом дому.
Мирјана је добро
Дамир истиче да не зашто су баш његову ћерку отели.
– Не знам. Можда су видели њену слику преко Фејсбука. Постављао сам фотографије, али никад нисам размишљао о опасности. У Француској имам рођаке, али никада тамо нисам био – рекао је Машин отац.
(Курир)








