Прочитај ми чланакОче Тадаје, Ви живите духовним животом и зато нашу ововремену стварност можете да обухватите фуховним погледом. Реците нам, молим Вас, неколико ријечи о невољама које су задесиле народ српски, зашто су оне дошле међу нас и како да их превладамо?
Па страдамо што су нам мисли зле и жеље зле. Сами то проузрокујемо, јер нема покајања код нашег народа. Нема покајања ни код побожних, а да не говоримо о онима који нису побожни. Педесет година комунизна много је велико зло учинило, веће зло него 500 година под Турцима. Толико је одстранило народ од Бога, човјече. Па су те наше зле мисли и зле жеље растуриле хармонију мира, просто је разбиле и уродиле злим и тешким плодовима. А сами смо се за све то криви. Беремо плод својих жеља и мисли…
Мора да се обнови покајање. А то није само исповјест код свештеника, премда је и то потребно за слободу човјека од злих мисли, него је покајање окретање према апсолутном добру. Значи окретање ка Богу, јер апсолутно добро је Бог. Требамо се окренути, срцем према Богу и тражити мир са Господом, да нам да снаге да будемо добри. Ради свога добра да имамо добре мисли и добре жеље. Ми то не радимо и због тога страдамо.
Бог је у нама, а Он пошто је љубав да нам ремети слободу воље. Задржавамо у себи много зла и онда то дође до изражаја: и у породици, и на радном мјесту, и у друштву. На крају резултира страшним страдањем. Ето видите куда смо кренули…
А није зло само код нас, него у цјелом свијету. Али поготово код нас, јер смо ипак изабрани од Господа, хришћани смо. Има много душа из нашег рода које су страдале за Господа и које се моле пред Њим и Мајком Пресветом, али ми својим мислима и својим жељама све то стопирамо. Ипак, Господ нас штити, много нас штити.
Требамо се ослободити зла у себи. Имамо историју Израиљаца, Стари завјет је већином историја. Кад год је изабрани народ израиљски одступао од Господа, мали филистрејски народи су га десетковали и покоравали, и много је страдао. Кад год су се Израељци покајали и обратили Господу, са мало људства покорили су непријатеља.
Текст преузет из књиге „У сусрет царству“
