(Н. Бабић)

„Петогодишњи план“ ширења ИСИЛ-овог Калифата и коментар Амина Хотејта, либанског генерала и доктора војних наука: „САД су желели да им Ирак буде колонија, али Ирак је почео тражити свој пут“.

Пре два дана је екстремистичка терористичка организација ИСИЛ (Исламска Држава Ирака и Леванта) саопштила да проглашава успоставу Исламског калифата, који ће се, како они тврде, протезати од Алепа у Сирији до ирачке источне провинције Дијала на граници са Ираном. ИСИЛ-ов лидер Абу Бакр ал-Багдади проглашен је за „калифу“ ове нове самопрокламоване исламске државе, те прозван „лидером свих муслимана“.

Након тога је објављен ИСИЛ-ов „петогодишњи план“ те објављена карта на којој су означене државе које ова терористичка група намерава да освоји. Према мапи, на удару су Шпанија, државе Балканског полуострва, са Србијом, Блиски исток, Северна Африка и велики делови Азије.

ИСИЛ-ов „петогодишњи план освајања“

Британски дневни лист упозорава да је у Холандији дошло до спонтаних окупљања мањих група радикалних исламиста, холандских држављана, који су исказали своју подршку самопроглашеном калифату, а који је по њиховом мишљењу „сан свих правих муслимана“. Колико везе са изворним исламом има Ал-Багхдадијев калифат могло се видети по једном од најбруталнијих злочина који се пре неколико дана догодио у сиријском граду Рак, где су припадници ове терористичке групе прибивши на крст „због корупције“ убили 9 мушкараца, међу којима је био и један припадник самог ИСИЛ-а.

Гардијан наводи како ИСИЛ, који сада контролише подручја од Алепа у Сирији, па све до Фалуџе, Мосула и Тал Афара у Ираку, одакле је покренута офанзива према Багдаду, у Ираку, у овом тренутку, располаже са две милијарде америчких долара и има око 10.000 бораца. Колико је ситуација озбиљна, говори и податак да су египатске снаге безбедности пре два дана ухапсиле ћелију ИСИЛ-а на Синајском полуострву. Наиме, египатске снаге безбедности су на Синају зауставиле групу од 15 мушкараца, за коју се испоставило да су из Појаса Газе криомице ушли на египатску територију с намером да ојачају групу и „покрену свети рат“ у делу који је обухваћен планом проширења Ал-Бахдадијевог калифата.

Уверени у своју снагу, међу милитантима исламистима ИСИЛ-а се родила идеја о поновном успостављању исламске државе која је некада владала на Блиском Истоку и Северној Африци. Треба нагласити да је ИСИЛ успесима на бојном пољу у Сирији и Ираку успео да постигне нешто што Ал Каида никада није могла – избрисати границу између две арапске земље и ударити темеље за своју сопствену државу.

Нејасно је какав ће утицај да има овај нови проглас на територију Сирије и Ирака, иако стручњаци предвиђају да би он могао да доведе до унутрашњих сукоба међу сунитима који су се придружили ИСИЛ-у у њиховој борби против шиитске владе ирачког премијера Нурија ал-Маликија.

„Сада побуњеници у Ираку више немају никаквог изговора за сарадњу с ИСИЛ-ом, нити се могу да надају да ће делити власт са њим“, рекао је Ајмен Ал-Тамими, стручњак за исламистичке милитантне групе у Ираку и Сирији, мислећи при том на локална сунитска племена и остатке бившег режима који су помогли ИСИЛ-у у муњевитој офанзиви у Ираку.

По мишљењу аналитичара, због овог „успеха“ ће највеће последице претрпети међународна терористичка исламистичка група Ал Каида, коју је ИСИЛ у потпуности засенио својом „успјесима“.

„Ова најава представља велику претњу Ал-Каиди и њеном вођству у галаксији глобалног џихада“, рекао је Чарлс Листер, сарадник Brookings Doha Центра из Катара.

Арапски дневни лист Asharq Al-Awsat уопште се не двоуми око значења одлуке ИСИЛ-а да прогласи Исламски калифат и у данашњем уводнику не говори о „угроженом статуса Ал Каиде“, него пише како је овај чин Абу Бакра Ал-Багхдадија „отворена објава рата Ал Каиди и Ајману Ал-Завахирију „.

Прошле недеље је ИСИЛ и објавио мапу која открива план ове терористичке групе у вези контроле нафте на Блиском истоку. На мапи су обележене земље од Атлантика до Пацифика, укључујући целу северну Африку, Нигерију и Камерун, западну Африку, Чад, Судан, Етиопију и Сомалију.

Карта коју је ИСИЛ објавио је у ствари „редуцирана верзија петогодишњег плана“, а на њој недостаје Шпанија и Балкан. Портал  Oil Price је 23. јуна, дакле, пре прилично дискутабилног „петогодишњег плана“ којег ИСИЛ мисли провести с десетак хиљада бораца у Ираку и неколико хиљада у Сирији, писао „како је џихадска група Исламска Држава Ирака и Леванта (ИСИЛ) на својој интернетској страници објавила мапу која приказује освајања која жели остварити  у наредних пет година „.

„Ако успеју испунити само мали део својих намере, постоји много разлога за забринутост“, тврди аналитичар и стручњак за Блиски исток, Клајд Селхани, те додаје „како није случајно да су све земље на које циља ИСИЛ велики произвођачи нафте“.

„Ако изузмемо историјски контекст у називу, лако је схватити шта су њихове намере“, објашњава аналитичар.

Карта приказује црно обележене земље од Атлантика до Пацифика, а освојена територија се протеже од Западне Африке, прелази преко Медитерана, Црвеног мора и обухвата цео арапски свет.

„Саудијска Арабија, Кувајт, Ирак, Сирија, Либан, Израел, Палестина, Бахреин, Уједињени Арапски Емирати, Оман и Јемен би требали бити једна велика срећна породица“, иронично тврди Салхани.

Надаље, екстремистичка група намерава да укључи подручја Турске, Ирана, дела Каспијског мора и Туркменистана. Касније ће покушати да наметну своју власт у Индији, Пакистану, Сингапуру, Бурми и Индонезији.

„То краљевство би овом новом „калифату“ обезбедило невиђено нафтно богатство. С том количином новца и инфраструктуром, стицањем нуклеарног оружја и другог оружја за масовно уништење, ово за међународну заједницу представља тежак изазов“, каже политички аналитичар Клајд Салхани.

По његовом мишљењу, ИСИЛ се сада осећа сигурним да може да оствари свој циљ, поготово с обзиром на своје недавне победе у Ираку. Међутим, стварност може бити и другачија.

Према Салханију, мало је вероватно да је ова терористичка организација у стању ујединити многобројне разнолике културе, племена, кланове и нације, који су вековима подељени, као на пример у субсахарској Африци, Индији или арапским земљама.

Стручњак упозорава да се данас може да чини апсурдним, па чак је апсурдно и веровати да шема ове врсте може радити, али ипак додаје „како би било исто тако било апсурдно и глупо игнорисати ту претњу“.

Сама ситуација на бојном пољу у Ираку и Сирији, две земље у којима су ударени темељи Ал-Багхдадиевом калифату, се мења из сата у сат. Ирачки премијер Нури Ал-Малики је успео од Русије добити борбене авионе Су-25, који ће, према речима портпарола владе у Багдаду, Мухамеда Ал-Аскариа, „променити однос снага на терену“. Руски експерти су за агенцију Лента Невс изјавили „како ће Москва Багдаду испоручити и шест авиона Су-30“, али та вест још није званично потврђена.

Јучер је ИСИЛ бомбардирао шиитско светилиште у Самари, а познато је да је Техеран саопштио да ће се у случају напада на шиитска света места „директно укључити у сукоб“.

Највећу пометњу је унео израелски премијер Бењамин Нетанјаху, који је изјавио „како треба признати де факто независност Ирачког Курдистана“, чиме се отвара простор подели Ирака на три независне државе, што уједно значи и признавање сунитског калифата на западу Ирака.

Одмах се огласила и службена Анкара, која се оштро успротивила било каквој подели Ирака и прекрајању међународно признатих граница суседне државе, док с друге стране портпарол владајуће турске партије АКП, Хусеин Селик, у разговору за The Financial Times, изјављује „да је Турска спремна да прихвати независност Ирачког Курдистана „, истичући како су се ствари промениле те како би такав потез не тако давно био „разлог за рат“.

Ал Алам пише како су снаге ирачких Курда, Пешмерга, заплениле тешко наоружање и војну опрему у Киркуку, што је потврдило и команда ирачке војске у Багдаду.

Поручник Абдул Ал-Зајди Амир је у недељу рекао да су курдске снаге заузеле ирачке војне базе и угрозиле безбедносну ситуацију у региону Дијала и Киркуку.

До напада је дошло након што је председник аутономног Курдистана Масуд Барзани у петак изјавио „како Курдска регионална влада неће вратити нафтом богато подручје Киркука Багдаду“.

Изјава Масуда Барзанија је изазвала оштре реакције код неких ирачких политичара, који су упозорили на могући оружани сукоб с Курдима у блиској будућности, а због Нетанјахуове подршке су Курде оптужили и „за везе с Израелом“. У све је ово уплетена и Турска, која наводно не подржава отцепљење Ирачког Курдистана, али купује нафту од ирачких Курда, који сав профит од продаје задржавају за себе, због чега је Багдад покренуо међународну арбитражу против Турске „због допуштања и олакшавања продаје нафте супротно међународном праву и билатералним споразумима“. Могући сукоб ирачких снага са курдским Пешмерг јединицама само иде у прилог исламистичким милитантима.

Иако је амерички председник Барак Обама у Ираку послао још 200 војних стручњака, тако да их сада, заједно са припадницима осигурања америчке амбасаде у Багдаду, има око 800, Вашингтон се ипак одлучио на „политику чекања“.

„У светлу безбедносне ситуације у Багдаду, наредио сам да се пошаље још 200 додатних припадника америчких оружаних снага, које ће у Ираку појачати безбедност америчкамбасаде, пратећих објеката и осигуравати међународни аеродром у Багдаду. Ова јединица ће бити размештена ради заштите америчких грађана и имовине, а ако је потребно, опремљена је и за борбу „, рекао је Обама у писму којег је јучер упутио Конгресу.

Вашингтон је у Ирак послао и наоружане беспилотне летелице, које углавном делују изнад Багдада, док остале беспилотне летелице служе за откривање циљева и упоришта ИСИЛ-а у осталим деловима Ирака, а које касније бомбардира сиријско ваздухопловство.

„Војни авиони који проводе ваздушне ударе против војних циљева ИСИЛ-а у западном Ираку су вероватно из Сирије“ 28. јуна је за АБЦ Њуза изјавио један званичник Пентагона.

Према његовим речима, Вашингтон има „поверљиве информације да су сиријски борбени авиони извршили ваздушне ударе у западној ирачкој провинцији Ал Анбар-, која укључује и сиријску границу“, те додао „како САД покушавају да скупе више информација о томе да ли је Сирија заиста извршила те нападе и да није јасно да ли је ирачка влада затражила или овластила сиријске ваздушне нападе на територији Ирака „.

Иако звучи невероватно да се у Вашингтону брину о томе ко ће бомбардовати положаје ИСИЛ-а, томе се не треба превише да чуди, јер је амерички државни секретар Џон Кери у разговору са лидером тзв. „Сиријске националне коалиције“, Ахмадом Ал-Џарбом, пре три дана изјавио „како Америка рачуна на сиријску демократску опозицију и побуњенике, које намерава наоружати и обучити за борбу против сиријског режима и и екстремиста у суседном Ираку“.

„Због онога што се догодило у Ираку, ми још више морамо говорити о важности умерене опозиције у Сирији, која има способност да буде веома важан играч у одбацивању претње која долази од стране такозване Исламске Државе Ирака и Леванта, која је присутна не само у Сирији , него иу Ираку“, рекао је Џон Кери на почетку састанка с Ахмадом Ал-Џарбом, којем је присуствовао и генерал тзв. „Слободне сиријске војске“, Абдулах Ал-Башир, вођа оружаних снага које у Сирији готово да више и не постоје.

Амерички председник Барак Обама је у четвртак Конгресу упутио захтијев да се сиријским побуњеницима одобри помоћ у износу од  500,000,000 $, а који ће се потрошити на Пентагонов програм јачања ФСА, која би наводно требала да учествује у борбама против ИСИЛ-а. Уколико Конгрес одобри ову помоћ, то ће бити још једна група на ратишту у борби против ИСИЛ-а која би могла да делује са обе стране ирачко-сиријске границе,

Ал-Џарба је захвалио Обаминој администрацији за подношењу захтева за 500,000,000 $ помоћи, али је додао „како његови борци желе већу инострану помоћ у борби на два фронта у Сирији“, мислећи на борбе које ФСА води против легитимних сиријских снага безбедности и екстремиста из разних исламистичких група.

Кери се такође састао и са саудијским краљем Абдулахом, од којег „очекује помоћ и подршку у борби против исламистичке побуне у Ираку“, преноси Ал Алам.

У међувремену је ирачки премијер Нури Ал-Малики препознао праве савезнике и, без обзира на то било одобрења или не од стране Багдада за ваздушне ударе сиријских авиона на упоришта ИСИЛ-а у Ал Анбару, захвалио сиријском председнику Башару Ал Асаду „на пруженој помоћи у борби против терориста „.

Гардијан пише „како сиријског председника Башара Ал-Асада непријатељи често оптужују да је у дослуху са исламистичким екстремистима, што у потпуности демантују најновији сиријски ваздушни напади на упоришта ИСИЛ-а, које је Багдад поздравио и на којима се Асаду лично захвалио ирачки премијер Нури Ал-Малики „.

Ваздушни удари на Ал-Каим, Рутбе и Ал-Валид су само наставак активности сиријског ратног ваздухопловства које је раније бомбардовало упоришта екстремиста у Раки, Хасаки и Дејр Ез-зури, те подручја сјевероисточне Сирије који су у близини границе са Ираком.

„Асад и Малики су се сада напросто ујединили против опасног заједничког непријатеља. Званичници у Дамаску жестоко су негирали слање својих авиона у ирачки ваздушни простор, вероватно зато што желе да задрже принципијелан став око поштовања националног суверенитета. Но, у новој стварности у овом нестабилном и опасном подручју границе су ништа више од замишљене линије у песку или у ваздуху „, пише британски дневни лист.

Детаљи о најновијим нападима нису поуздани, али постоје сумње о сарадњи Багдада и Дамаска, будући да су сиријски авиони за бомбардовање Дер Ез Зора летели у ирачком ваздушном простору, што упућује на сарадњу са владом Ноуриа Ал-Маликија.

Сиријска национална коалиција, марионета Вашингтона која није учинила ништа како би се спречила радикализација побуне у протекле три године, поручује како су ови ваздушни удари сиријске војске „смешан мамац осмишљен како би Асад обновио поверење међународне заједнице и чиме се жели прикрити тајна сарадња Дамаска и ИСИЛ -а „.

Након толике жртве коју су поднели припадници сиријске војске, Хезболаха и других јединица које се боре против тзв. „Слободне сиријске војске“, али пре свега против страних плаћеника и исламистичких екстремиста који су се у Сирију преко Турске слили из целог света, овакве оптужбе од стране СНЦ-а је непотребно и коментарисати.

Циљеви ИСИЛ-а и прећуткани детаљи терористичке офанзиве у Ираку

Све информације из Ирака и Сирије, као и најновији „петогодишњи план“ ИСИЛ-а, који би могао бити обичан спин на друштвеним мрежама, на којима је ИСИЛ изузетно активан и преко којих муслимане из целог света позива „да се придруже њиховом светом рату“ , као и све могуће и немогуће коалиције, треба узети са резервом.

Што се тиче америчког државног секретара Џона Керија, његову изјаву „како је ФСА снага која је у стању да сузбију побуну терористичку, тако што ће ослабити њихове базе у Сирији“ је на неки начин оповргнуо сам амерички председник Барак Обама.

„Мислим да тврдња да тренутно постоји умерена опозициона снага која може да победи Башара Ал-Асада једноставно није истинита. Провели смо доста времена покушавајући радити са умереном опозицијом у Сирији и идеја да се одједном може срушити Ассад, па чак и уз помоћ немилосрдних и високо обучених џихадиста је погрешна. Мислим да је веома важно да амерички народ, али и Вашингтон и новинске агенције то знају „, 20. јуна у интервјуу за ЦБС Невс је изјавио амерички председник Барак Обама.

Послушамо ли пажљиво оно што је рекао америчлки председник, онда ћемо видети да је његова изјава у потпуној супротности са оним што изјављује Џон Кери, али и с његовим личним захтевом да се тзв. „сиријској опозицији“ додијели 500,000,000 $ помоћи, коју амерички Конгрес може и не мора изгласати, то тек треба видети.

26. јуна је доктор војних наука и пензионисани либански бригадни генерал Амин Хотејт за телевизију АНБ дао интервју у којем износи неке досад непознате детаље и даје једну потпуно нову слику о циљевима ИСИЛ-а и актуелним догађајима у Ираку и Сирији.

Интервју са бригадним генералом Амином Хотејтом

Генерале Хотејт, не бојите ли се да ИСИЛ може доћи до Либана?

Размишљајте о догађајима какви заиста јесу и не падајте у замке западних медија који нас упућују да мислимо да је ИСИЛ дивовска сила којој се не може одупрети. То није тачно.

Како то?

Имамо довољно информација о јачини те организације. Догађаји који су уследили су ме подстакли да пре неколико дана напишем чланак под називом „Мосул – позоришна представа Исламске Државе Ирака и Леванта“. Будући да смо заиста били сведоци представе!

Да ли сте знали да је 25.000 људи из ирачке полиције било присутно у Мосулу и да је ИСИЛ имао само 500 бораца? Дакле, оно што се догодило у Мосулу није био рат, него издаја и капитулација повезана с медијским ратом којег је водила катарска телевизија Ал-Џазира и саудијска Ал Арабија. Те две телевизије су објавиле капитулацију Мосула шест сати пре самог пада! То исто су те две куће учиниле у Баб Ал-Азизијаху у Либији, најављујући пораз Муамера Гадафија три дана пре него што је град пао и три дана пре него што је Гадафи убијен.

Треба знати да је у случају „психолошког ратовања“ правило да се велик део становништва „зарони у медијску маглу“ и људи тада чекају да виде ко је јачи и на чију ће се страну сврстати. Било је очигледно да би ирачка претежно сунитска подручја из четири провинције (Нинава, Салах Ал-Дин, Дијала и Анбар), да су знала да их нападају снаге ИСИЛ-а са само 500 бораца, против 25.000 ирачка војника, одбили да их се користи као пробни „инкубатор“. Било је потребно претеривати са снагом ИСИЛ-а док се не постигне циљ, тек тада се разишла „магла“ коју су створили медији који су учествовали у пропагандном покривању овог напада.

ИСИЛ, као организација, основана је у Ираку 2004. кад је „Арапски пожар“ запалио Тунис крајем 2010, ИСИЛ је још увек био искључиво у Ираку, где је у најбољем случају имао 5200 бораца. Касније ИСИЛ одлази у Сирију и то након првог руско-кинеског вета у октобру 2011., јер се Ал Нусра Фронт, терористичка група посебно створена за сиријску кризу, показала неспособном за рушење Асадове владе.

Познато је да су ИСИЛ и Ал Нусра Фронт повезани са Ал Каидом, коју је створила америчка влада, као што признаје и сама гђа. Хилари Клинтон. У Сирији ИСИЛ се повећао до бројке од 5200-7000 бораца у 2012., а сада има 15.000 бораца у Сирији и 10.000 у Ираку, што значи укупно 25.000 војника.

Сада се ИСИЛ и Ал Нусра Фронт опет боре заједно у Сирији!

Не, … то је све „тактика“ челника који воде ову игру и опет се враћамо на имагинарну „дивовску снагу“ те групе.

Тако смо сазнали данас послеподне (25. јуна) да је у Абу Камал, пограничном граду између Сирије и Ирака, Ал-Нусра била присиљена да прогласи своју оданост ИСИЛ-у, само како би „ојачали укупне снаге“, чиме су ИСИЛ-у олакшали посао у ирачким покрајинама. А то су урадили из разлога што се бојно поље сада преместило у Ирак.

Ко контролише ИСИЛ?

То су увек исти лидери, односно, они који су смислили и дизајнирали „америчко-ирачки безбедносни споразум“, који је од Ирака требао учинити америчку колонију директно вођену из Вашингтона. Но, испоставило се да је три године након повлачења америчке војске Ирак почео тражити свој пут, диктиран његовим геополитичким интересима, што је довело до приближавања Ирану и Сирији. Резултат је да су Американци бесни на Ирак који се усудио пружити отпор, а земље Персијског залива су још огорченији на Ал-Маликија који одбија да слушају њихове заповести.

Оно што се догодило у Ираку је последица њиховог неуспеха у Сирији, поготово Барака Обаме који је звучао смртно озбиљно када је говорио о сиријској опозицији, да би за ЦБС јавно признао да „не постоји сиријска опозиција која може свргнути предсједника Ассада“.

Америчка влада је признала свој неуспех у Сирији, али се није одрекла свог изворног плана. Нипошто! Дакле, он се преселио у Ирак, где се амерички интереси подударају са онима Саудијске Арабије, са једне стране, те Катара и Турске с друге, који су оставили своје разлике по страни јер су сви суочени са истом катастрофом и морали су хитно спречити да се Ирак придружи земљама „отпора“ (Иран / Сирија / Либан).

Питање је што су могли учинити да се то спречи? Ал-Малики и његова Национална коалиција су по уставу овлашћени да формирају владу, што је спречено инвазијом ИСИЛ-а! Међутим данас, како кажу наше обавештајне службе, више од трећине сунита у Мосулу и другде се успротивило таквом решењу. У само 24 сата се иселио 750.000 људи, што је сваки седми сунит, узмемо ли у обзир да у Ираку живи између 5,5 и 6.000.000 сунита.

Ова представа са ИСИЛ-а се догодио из два разлога. Први је неуспех којег су претрпели у Сирији, а други борба за власт. Сада тероризирају Ал-Маликија и људе који су овлашћени одлучивати о уставу и владајућој коалицији, јер очекују да ће он предложити владу која ће занемарити резултате недавних избора. Зато је Џон Кери и дошао с предлогом о „влади националног јединства“.

Предлог Керија у ствари поништава резултате недавних парламентарних избора на којима је победио блок Ал-Маликија са циљем да се подели власт између шиита, сунита и Курда, дакле, на секташкој и националној основи! Међутим једну трећину власти би добили шиити, којих има 60-65% становништва, једну трећину сунити са укупно 15-18% становништва, и трећина иде Курдима, којих има мање од 20% од укупног становништва Ирака.

Резултат би био да би две трећине, оне које чине сунити и Курди, биле у рукама земаља Персијског залива и Америке. То је једина сврха ое представе у Ираку!

Али онда, како бисмо требали разумети позив за помоћ Сједињеним Државама од стране Ал-Маликија?

То је био прилично паметан потез у којем се Ал-Малики позвао на „америчко-ирачки безбедносни споразум“ из 2008., у којем се наводи да ако се једна земља, а овде је то очигледно Ирак, суочава са претњом која угрожава њен опстанак, границе и територијални интегритет, може питати другу страну за помоћ у оквиру договореног места и времена. Ал-Малики зна да САД стоје иза свега овог, јер он зна да се ни Саудијци ни Турци никада не би усудили подстаћи ИСИЛ на инвазију не само без њихове сагласности , него и одлуке. Он је из тог разлога позвао у помоћ!

Да су се Сједињене Америчке Државе одлучиле придржавати услова заједничког безбедносног споразума, оне би послале ваздухопловство. У том смислу, поделићу са вама податак којег до сада нисам јавно изнео. Први пут кад је Ал-Малики рекао да су Американци бомбардовали упоришта ИСИЛ-а у региону Ал-Анбар – то није била истина!

Међутим, Ал-Малики ја тада присилио САД да то оповргну и тада је лидер Ирачког националног савеза, Ибрахим Ал-Џаафари, оштро узвратио Американцима да су припремили билатерални безбедносни споразум за своје властите интересе и да су одустали од његове примене истог тренутка када је он затребао Ираку. Багдад сада себи узима за право да ревидира тај споразум, јер је „увидео опасности које му од њега прете“. Чак су шиитски и сунитски верски лидери издали „фетву“ против ове представе, јер „не желе да виде Американце у комбинацији са Турском, Катаром и Саудијском Арабијом“.

Током интервјуа се у редакцији телевизије АНБ чула експлозија од атентата у хотелу Дури у западном Бејруту у којем је рањено 10 људи, стога се водитељка вратила на прво питање из овог интервјуа.

Генерале Хотејт, не бојите ли се да ће ИСИЛ доћи у Либан?

Генерал Амин Хотејт је одговорио „како либанске снаге безбедности трпе терористичке нападе, али се нису урушиле и систем је и даље веома ефикасан“.

Одговори либанског генерала Хотеијта су због ситуације у Бејруту после атентата објављени накнадно у чланку од 26. јуна у дневном листу медијске куће ABN, Al-Binaa.

„Запад покушава разбити осовину отпора још од 2000. Све је почело с Резолуцијом 1559, донесеном у рату 2006., изазивањем немира у Либану 2008. и Ирану у 2009., а потом у Сирији 2011. Дакле, можемо се запитати да ли је овај потез у Ираку, те затварање сиријско-либанске границе разлог да се задржи пожар ван граница Либана или све то има неку другу сврху?

Сада када је Ирак постао главна позорница агресије, верујемо да је Запад мало одступио од Сирије, која је постала „помоћни театар“, а Либан је сада „позорница притиска“ на компоненте осовине отпора у целини, а посебно на Хезболах. Но, проблем Запада лежи у немогућности уласка у заједницу „отпора“, јер види безбедносни штит који је формиран око њега. То је разлог зашто многи терористички покушаји нису следили један другог. Дакако, било је покушаја понављања, али треба нагласити да је приметан оштар пад нивоа припреме и спровођења, поготово јер се чини да је сада у питању „локална производња“ експлозивних направа, а то се догодило када су терористи изгубили своје „фабрике смрти“ у Каламуну у Сирији.

У овом тренутку можемо рећи да неуспех многих других терористичких покушаја има везе са сталном сарадњом између службених безбедносних агенција и либанске војске с једне стране, и припадника цивилног друштва и грађана са друге. Ту је помоћ Сиријске арапске војске с друге стране границе, а све док буде те сарадње, Либан неће одустати, упркос потресима које изазивају спорадични терористички напади. Овде је лако направити једначину, а она гласи – „Народ – Војска – Отпор“, рекао је генерал Амин Хотејт.

Шта мислите о опасности за Јордан?

ИСИЛ је објавио своју мапу која у ствари одговара оној у америчком упозорењу упућеном владама пет земаља, а шестој као обавештење.

Ова карта садржи Ирак и Кувајт на истоку, Сирију и Јордан у центру, Либан и окупирану Палестину на западу. Наравно, Израел није забринут због ИСИЛ-а, јер је врховну команду ИСИЛ-а на крају ипак у САД-у, а тамо су свесни њихових интереса. Дакле, ни команду, ни ИСИЛ неће угрозити Израел.

Кувајт је додат у мапу, а постоје и извештаји о његовим покушајима да се врати у Сирији и Ирану, упркос неуспеху његовог пројекта.

Јордан, који је био кључна земља у рату против Сирије, је цело време био одан саудијском принцу Бандар Бин Султану, али се сада ситуација променила и Јордан је такође на мапи. Либан је на мапи од почетка. Они који тврде супротно морају имати директне информације од својих веза у главном средишту у Вашингтону, но ми те информације немамо.

Коначно, према сценарију који сте управо описали, не бојите ли се регионалног рата?

Традиционални рат у којем ће Израел слати своје војнике да се боре на свим ратиштима није на хоризонту ни у Либану, ни на Голану, ни у Ирану. Да је такав рат могућ, Израел не би чекао осам година да га покрене!

(Адванце)

Ознаке: анализа, Ирак, ИСИЛ, Исламисти, Либан, Н. Бабић, САД, Сирија