Прочитај ми чланак
Екатарина Поморцева
Без сумње, СНС, на челу са премијером Александром Вучићем тренутно је најпопуларнија странка у Србији. Међутим, није једина. Ко још има шансу да прeђе цензус на изборима, заказаних за 24. април, откриће нам руски политиколог Екатарина Поморцева.
За само месец дана у Србији ће почети ванредни избори, а то није први пут да влада распоше ванредне изборе. Чему ове турбуленције?
Избори 2016. године су једанаести по реду од увођења вишепартијског система 1990. године. 90-их година Србија пролази кроз тешка времена. Распад Југославије, па обојена булдожер револуција. Бомбардовање капитала, одвајање Црне Горе, самопрокламовање „државе“ српског региона Косова и Метохије – само мали је део онога што је српски народ морао да трпи.
Говорећи о изборима, на њих иду многе странке. Која је основна разлика између њихових програма?
Странке у Србији могу се поделити у про-европске и про-руске. Проевропске странке се залажу да земља уђе у ЕУ и НАТО, како кажу у Бриселу, путем „усклађивање“ закона Србије са законодавством Европске уније, надајући се да ће добити инфузију страног капитала и опоравак инфраструктуре и индустрије. Њима се супротстављају проруске снаге, позивајући се на различите степене интеграције са Русијом: ближе економске сарадње, чланства у ОДКБ или задржавањем позиције неутралности, проглашене резолуцијом 2007. године. Посебно место на политичкој сцени Србије има СНС – странка већине, чија је подршка иде до половине српског бирачког тела. Њихова позиција је балансирање између два центар утицаја, Русије и Запада, са фокусом на европске интеграције, у исто време у пратњи једног броја принципијелних ставова о питањима као што је одбијање изрицања санкција Русија, одбијање придруживања НАТО-у, демонстрацији својих интереса Хашком трибуналу. Данас, одговорност за ове „тешке кораке“ преузима први човек напредњака Александар Вучић, и не можемо рећи да то нема утицај на раст његовог рејтинга.
Ко има реалне шансе да пређе цензус? Ко ће, по вашем мишљењу, формирати владу?
Као што сам већ поменула, на нивоу земље СНС има велику шансу да покупи највише гласова, поседује озбиљне финансијске и административне ресурсе, као и велики број активиста, у исто време веома озбиљну медијску подршку кампањи. СНС је данас – најозбиљнија политичка машина у Србији, са јаким лидером на челу.
Социјалисти, на челу са бившим премијером Ивицом Дачићем, политичар који је увек на власти, ће наставити да користи своју стару величину бирачког тела од 10-12% гласова.
Про-европско крило бележи пад подршке. ДС, бивша владајућа партија, и даље држи око 10% гласова. Фракција окупљена око Бориса Тадића, бившег председника, и његових коалиционих партнера Чедомира Јовановића и Лиге социјалдемократа Војводине познате по сецесионистичким ставовима, можда пређу 5%.
Десно, национално оријентисана, про-руска сцена је изузетна по својој разноликости политичких снага и покрета. У последње две године у социолошким круговима веома је релевантна тема раст изборне подршке десничарским партијама. Она износи до 30% изборног потенцијала са тенденцијом повећања. У пракси, овај потенцијал је веома тешко реализовати из више разлога, унутрашњих и спољашних.
Објективно, највећу подршку данас ужива СРС и њен лидер борац против тираније Хашког трибунала Војислав Шешељ. Његова партија ће сигурно прећи цензус са око 6%. Потенцијал за прелажење цензуса има и коалиција Двери и ДСС-а.
Укупна слика на изборима ове године је другачије. Патриоте ће се вратити у парламент са мало гласова, али узлазни тренд је очигледан.
Да ли на политичкој сцени Србије може да изненади неко од десничара?
Раст на десном крилу данас видимо широм Европе. Најбољи пример је оно што смо видели на недавним изборима у Немачкој, где је у регионима Баден-Вуртемберг и Саксонија-Анхалт патриотска странка Алтернатива за Немачку освојила око 24% гласова. Мало ко је очекивао такав резултат, с обзиром да су прогнозе говорили о око 10-15% гласова. Слично се може посматрати у Србији. Поред већ поменуте старих про-руских странака на политичку сцену ступају нове генерације политичара. Поред нове визије државне политике, они су различити и угледни: лукаво су одбијали да учествују у српском „мајдану“ 2000. године, у злогласним приватизацијама у Србији… Данас их има у неколико покрета, то је Трећа Србије, на челу са Мирославом Паровићем познатим по својим добрим односима са водећим про-руским странакама у Европи, са Алтернатива за Немачку, Националним фронтом Марин Ле Пен у Француској, са Штрахе странком у Аустрији. Ту је и велики патриотски покрет Заветника који има комбинацију снажне идеологије и чврстог става вођења спољне политике. То је нова генерација политичке елите у Србији са великим потенцијалом да постану лидери.
Да ли ће бити промена политичких платформи? Како гледате на коалицију Ненада Поповића и СНС-а?
Александар Вучић, као лидера већинске странке, има за циљ да покриваје широк спектар регионалних и идеолошких склоности бирачког тела. Да би се то постигло, улази у савез са Социјалдемократском партијом Расима Љајића и странком Ненада Поповића. У овој изборној утакмици СНС ће имати, у свом политичком арсеналу про-руску, евроскептичну политику која вуче подршку про-руског бирачког тела, Народна партија (СНП) је могућности за балансирање политике Србије, подсећајући на алтернативу европском путу.
Што се тиче случаја промене политичке платформе, најживописнија илустрација је Александар Вучић. Он је заменио функцију генералног секретара и заменика председника про-руске Српске радикалне странке за проевропски став Српске напредне странке. Као што можете видети, исправним руковањем реторике и маркетинг технологија ова политика конверзија била је успешна. Данас је Александар Вучић један од кључних политичара у земљи.
И ако би, теоретски, Руси који живе у Србији имали право гласа, која партија би најбоље служи њихове интересе?
За Русе, који су заинтересовани за јачање руско-српских односа, важно је схватити да про-руски политички положај не значи увек жељу за интеграцију са Русијом, јер за про-руску политику је могуће добити одређену количину јефтиних поена, користећи пуно интересовања и љубави српског народа за Русију. Често гласне изјаве о потреби за радикалан заокрет ка Русији од стране српских политичара, нажалост, су направљене специјално за ту сврху. Србија је мала земља, није богата природним ресурсима и индустриом, а највећи успех у својој историји остварује кроз дипломатију. Због тога, ослањајући се на проруске платформе, важно је разумети шта стратегија даје Србији. У идеалном случају, војна неутралност, фокус на руском тржишту, очување сопствене историје и традиције. Перспектива су нове политичке генерације које су преживеле последице револуције, проевропске покрете, прозападне реформе. Надам се да ће бити у стању да поврате суверенитет Србије, којег она је заслужује.
За СРБИН.ИНФО са руског превео Илија Вуксановић
Извор: Senica.ru – Сербия и бывшая Югославия
