У времену у којем су речи политичара често пажљиво темпериране, унапред припремљене и репетитивно изговаране пред камерама, све већи број грађана и аналитичара окреће се ономе што се не може лако контролисати – телесним сигналима. Управо та "несвесна истина" понекад открива више него иједна конференција за медије.Недавна фотографија председника Србије Александра Вучића, снимљена током једног јавног наступа, изазвала је велику пажњу на друштвеним мрежама и у медијским круговима, не због онога што је изговорено, већ због онога што се јасно видело на његовом лицу и телу.

На основу анализе према методологији Џоа Наварa, бившег ФБИ агента и светски признатог стручњака за говор тела, код председника су истовремено уочени следећи симптоми психофизичке нелагодности:

• Скупио усне – знак потискивања емоција или напора да се нешто прећути.

• Згрчено чело (глабеларна борa) – знак менталног притиска и забринутости.

• Црвенило коже – физиолошки одговор на стрес.

• Напетост вилице – указује на унутрашњу борбу или покушај контроле емоција.

• Напетост у раменима – подизање оба рамена сигнализира одбранбени став.

• Тешко гутање (hard swallow) – чест знак анксиозности.

• Брзо трептање пре говора – сигнал нервозе и потребе за контролом.

• Увучена брада, подбрадак наборaн – често се јавља када особа осећа напад, кривицу или нелагодност.

• Прсти савијени, нарочито мали прст – подсвестан знак несигурности.

• Напетост у рукама и зглобовима – јасан показатељ унутрашње нелагодности или потребе за самоконтролом.

Сви ови појединачни сигнали – који се у психологији зову кластер симптоми – добијају на значају тек када се појаве заједно. Према Навару, „један сигнал није довољан, али више њих, истовремено, указују на истинску унутрашњу емоцију коју особа покушава да прикрије“.

ШТА НАМ ТЕЛО ПРЕДСЕДНИКА ГОВОРИ?

Узимајући у обзир тренутни политички контекст – протесте студената и професора, притисак јавности због афера, оптужбе за институционалну злоупотребу, одбрану Косова и Метохије и економску неизвесност – није изненађујуће што чак и врхунски медијски припремљени говорник као што је Вучић почиње да „пројектује“ нелагодност.

У тренутку када је слика настала, Вучић је, према сведочењу више новинара, био изложен директном питању о одговорности институција и поступцима који у јавности изазивају дубоко неповерење. Уместо брзе реакције, уследио је „тешки дах“, стиснуте усне и накнадно кратко „мрштење лица“ – гест који се, према Навару, користи као вид самоумиравања у ситуацијама појачаног емоционалног набоја.

ОД ПОЛИТИКЕ ДО ПСИХОЛОГИЈЕ

Поставља се питање: да ли тело председника зна нешто што још увек није речено? У психолошкој анализи, тело често претиче свест. Реакције као што су стиснута вилица, напрезање мишића и избегавање директног погледа нису научене, већ дубоко усађене у људску природу као механизми заштите.

Грађани све чешће умеју да препознају „глуму“ у јавним наступима. Али када говор тела ода један политички тренутак, он постаје не само занимљив, већ и потенцијално разоткривајући. Уколико се овакви кластери нелагодности буду понављали, јавност има пуно право да постави питање – који је то терет који више не може да се сакрије ни иза осмеха, ни иза говорнице, ни иза медијских баријера?

Поука је једноставна: чак и најмоћнији лидери, који контролишу све у држави, не могу да контролишу – своје тело.

Извор: Србин.инфо