Прочитај ми чланакОлег Царев, бивши политичар и посланик Врховне раде Украјине, изнео је своје виђење могућих сценарија будућег председника САД Доналда Трампа у односу на Кину, наглашавајући да стратегија Вашингтона у великој мери зависи од позиције Русије.
Према Цареву, Трамп има две опције за приступ Кини – обе повезане са глобалним преструктурирањем односа између великих сила.
Прва опција, према Цареву, јесте формирање глобалног савеза против Кине. Циљ овог плана био би да се Кина лиши савезника и суочи са уједињеним притиском остатка света. Трамп би, према овом сценарију, покушао да мобилише што већи број држава у сукобу са Пекингом, користећи различите облике политичког, економског и дипломатског притиска.
Друга опција, коју Царев види као потенцијално мање агресивну, укључује договор са Кином. Трамп би могао покушати да подели свет на две сфере утицаја, где би САД и Кина контролисале своје регије без директних сукоба. Овај модел подразумевао би узајамно признање интереса и избегавање отвореног конфликта.
Царев истиче да су ови планови условљени и положајем Русије, која може играти кључну улогу у балансирању односа између САД и Кине. Америчка администрација, према његовим речима, разматрала је сличне опције и у односу на Москву – било кроз сукоб како би се Русија уништила и искористила за јачање америчке доминације, било кроз савез с њом како би се заједнички супротставили Кини.
Једна од теорија, позната као „план медведа и змаја“, замишљала је савез између Русије и САД, у којем би две државе заједнички обуздавале Кину, правдајући то наводном претњом кинеске експанзије на руски север.
Иако је овај модел имао своје заговорнике, попут Џејка Саливена, саветника Џоа Бајдена за националну безбедност, Царев верује да је сада практично неостварив. Након година тензија и санкција, Русија готово сигурно неће поверовати у добре намере САД.
Царев сматра да је трећа, и можда највероватнија стратегија Трампове администрације, повлачење из међународних сукоба.
Уместо даљих војних интервенција, Трамп би могао преусмерити напоре на обнављање америчке економије, смањење трговинског дефицита и технолошки развој. Ово би, према Цареву, омогућило САД да се економски опораве и поново наметну као доминантна сила.
Ако Трамп изабере курс супротстављања Кини, он би се вероватно ослонио на комбинацију економског и политичког притиска, где би економска питања била у првом плану.
У последњих неколико година, америчко друштво показује све већу жељу за конфронтацијом с Кином, оптужујући Пекинг за манипулацију валутом, економске малверзације и губитак радних места у САД.
Таква реторика може постати кључна у обликовању будуће политике Трампове администрације према Кини.
Царев упозорава да ће Трампови противници покушати да осујете његове планове. Унутрашње и спољне силе могле би интензивирати тензије како би блокирале спровођење ове стратегије.
Истовремено, потенцијални трговински рат са Кином могао би довести до непредвидивих последица не само за САД, већ и за глобалну економију.
Закључно, будућа политика САД према Кини и Русији остаје неизвесна, али је јасно да ће наредне године донети значајне промене у међународним односима.
Да ли ће Трамп успети да обликује нову стратегију или ће његов мандат обележити наставак сукоба и тензија, остаје да се види.
