Прочитај ми чланак
„Протестно писмо“ које су са митинга родитељи упутили свим званичницима у Србији:
„Поштовани,
Обраћамо Вам се у име свих родитеља који желе да у име своје деце, а у оквиру закона, слободно одлучују о њиховој вакцинацији.
Због најаве Министарства здравља и Одбора за здравље и породицу о стављању у скупштинску расправу предлога о изменама и допунама Закона о заштити становништва од заразних болести, а које су изазвале буру у великом делу јавности, захтевамо у име свих огорчених и забринутих родитеља, наше деце и будућих поколења, да хитним поступком обуставите ову процедуру.
Позивамо се на неприкосновена људска права гарантована Уставом РС, на Међународну конвенцију о људским правима у примени биомедицине, као и на права пацијента (иако наша здрава деца нису пацијенти).
Деца нису и не могу бити власништво државе. Она нису ничије власништво. Ни нас, родитеља. Али када је у питању њихово здравље, родитељи су ти који одлучују о медицинским мерама које ће прихватити, у најбољем интересу детета. И једини су који носе одговорност.
Да ли имамо право да одбијемо предложено лечење? Наравно да имамо. У европским законима (са којима Одбор за здравље и породицу Скупштине РС тежи да се усагласи, иако ми нисмо у ЕУ?), апсолутно је забрањено вршити инвазивне методе над пацијентом без његовог пристанка, а по тим истим законима сваки убод се сматра инвазивном методом. Како ће се, онда, предложеним изменама постићи та усаглашеност? Како инвазивни поступак може одједном да постане превентивни? На основу чега? На основу прогласа?
Пред учесталошћу нежељених ефеката више нико не сме да затвара очи, а нарочито не да присиљава родитеље и децу на то. И при томе не преузима никакву одговорност у случају нежељених ефеката и тешких последица вакцинације. Америчко лекарско друштво се изјаснило да није етично присилно вакцинисати људе, а исто то је урадило и хрватско.
Када се чланови Одбора позивају на суседе и одлуку хрватског Уставног суда којом се поништавају права грађана и родитеља, онда би, такође, требало да јавно кажу и да је Повјереништво за медицинску етику Хрватскога лијечничкога збора још у јануару 2012. једногласно донело одлуку да присилно вакцинисање против заразних болести није у складу са лекарском етиком и да лекар има право да одбије присилну вакцинацију позивајући се на призив савести.
И код нас, међу педијатрима, лекарима других специјалности па и фармацеутима такође има оних који сматрају да је родитељ тај који треба да сноси одговорност и доноси одлуку о вакцинацији, јер су свесни шта значи преузети на себе ризик да се некоме упропасти здравље и живот. Њима се не дозвољава да изнесу своје мишљење и искуство и недвосмислено им је на Одбору запрећено да у јавности, на било који начин, износе сумњу у квалитет и делотворност вакцина и вакцинације, а да се у супротном дисциплински органи Лекарске коморе Србије морају позабавити тиме.
Другим речима, лекарима је наложено да не смеју обављати свој посао по искуству, савести, личном убеђењу, у најбољем интересу пацијента у складу са професионалном етиком? Да ли то значи да се и њима и родитељима намеће искривљена истина? Да ли то значи да се истина прећуткује? Да ли то значи да Одбор није заинтересован за истину?!
Оваква јавна претња лекарима у потпуној је супротности са оним што је наведено на званичном сајту Батута. А тамо јасно пише на страни 32 Извештаја о имунизацији за 2013. годину да:
“ Број регистрованих нежељених реакција насталих након имунизације не одговара очекиваном броју који се наводи у упутствима произвођача за примену вакцина које се примењују у Програму имунизације. Неопходан је квалитетнији надзор над нежељеним реакцијама након имунизације по стандардима СЗО по којима су јасно дефинисани ентитети које треба пријављивати. „Такође у том извештају стоји и да:
„Поједини окрузи не достављају пријаве нежељених реакција, што говори о неадекватном надзору и непоштовању Правилника. Присутни су ограничавајући фактори који утичу на квалитет надзора: педијатри/лекари недовољно заинтересовани/мотивисани за пријављивање, не поштује се процедура према Правилнику за достављање образаца, доступна документација закључака и потврда Стручних тимова је непотпуна, непостојање Стручног тима на националном нивоу, сарадња са Агенцијом за лекове и медицинска средства је неадекватна.“ Значи, са једне стране претње и родитељима и лекарима, а са друге се јавно тврди како су лекари незаинтересовани и немотивисани за пријављивање нежељених ефеката и последица вакцинације?
Наша питања се и даље нижу: како је могуће да пацијент који је животно угрожен (канцер, леукемија) има право да одбије предложену меру лечења, а родитељи здраве деце немају избор? Како је могуће да особе носиоци и преносиоци заразних болести (АИДС, хепатитис Ц, хепатитис Б, мононуклеоза, коксаки вирус итд) имају право да одбију сваку врсту лечења, да не буду дискриминисани, да им се гарантују њихова људска права, а здрава деца их немају? Како је могуће да чланови Одбора добро знају какав статус има Србија у СЗО (као земља у развоју), што је недавно јавно рекао и министар Лончар, да знају да су вакцине које стижу у нашу земљу шкарт, непотрошене или експерименталне, а да ипак толико инсистирају на томе да се такве вакцине законски наметну као обавеза за свако здраво дете? Како је могуће да се у земљама у развоју, по новим критеријумима СЗО, смрт детета узрокована вакцинама не бележи као смрт од вакцине? Коме то иде у прилог? Зар су наша деца и њихови животи мање вредни од живота деце из развијених земаља?
Због чега се већ сада, када предлог закона чак није ни ушао у скупштинску процедуру, прети родитељима плаћањем високих казни у случају одбијања вакцинације, поставља услов да дете буде вакцинисано да би добило потврду за упис у школу, када је право на школовање загарантовано сваком појединцу? Чак је и лаику јасно да дете које није вакцинисано не може бити преносилац болести детету које јесте вакцинисано, већ може бити само обрнуто, што је доказано многобројним студијама. Какву опасност представљају невакцинисана деца када постоји толико студија које показују да болести шире управо вакцинисани? Како невакцинисана деца могу пренети болест вакцинисаној ако су она заштићена вакцинама? Зашто у Србији нису урађена истраживања и студије са јасним циљем да се утврди ко шири заразе? То се веома лако може утврдити што би чланови Одбора морали да знају боље од нас.
Дана 05.04.2015. ми, родитељи, слободни грађани Републике Србије, окупили смо се на Тргу Николе Пашића у Београду, да јавним протестом искажемо наше неслагање са предложеним променама закона којима се одузимају људска права, да захтевамо да се предложене измене повуку из процедуре и да јасно ставимо до знања да наша деца нису државна својина.
Наша деца имају сва права стечена рођењем да расту здрава и срећна, а ми, њихови родитељи имамо одговорност и обавезу да та њихова права штитимо и радимо у њиховом најбољем интересу. Са овог скупа захтевамо да се ове срамне промене закона обуставе и да се у Србији донесе закон о добровољној вакцинацији као што је то у скоро свим земљама ЕУ.
С поштовањем,
родитељи
Дана 06.04.2015.
У Београду
Извор: ФБ Репортер
