Прочитај ми чланакЈасно је колика је разлика између главног града и "унутрашњости"
Мапа која показује учешће појединих округа у стварању бруто додате вредности (БДВ) у Србији у 2016. години која ових дана кружи Твитером (објављена је на твитер налогу Френ (Фондација за напредак економије) најбоље показује колики је степен београдизације у нашој земљи.
Osim Beograda i Novog Sada, sve ostalo je u Srbiji u proseku sirotinja… pic.twitter.com/vtDyEad7tl
— Goran Radosavljevic (@Radosav77) May 24, 2018
Наиме, на фотографији се може видети да чак 39,8 укупне бруто додате вредности у Србији долази из Београда, иза њега је Јужнобачки округ (Нови Сад) са 11,1%, а ниједан други округ (регион) не прелази 5%!
Један твитераш је прокоментарисао ову мапу речима „осим Београда и Новог Сада, све остало у Србији у просеку сиротиња“.
Оно што је очигледно је да се југ Србије налази у најнеповољнијем положају па тако Топлички округ остварује 0,7% укупног БДВ у Србији, а Пиротски 1,2%.
Нешто „јачи“ су Нишавски и Сремски округ, са по 3,9 %, те Јужнобанатски са 3,4, Шумадијски са 3,6 и Златиборски са 3,2 одсто учешћа.
У категорију „средњих“ спадају Севернобачки округ са 2,3, Средњебанатски са 2,1, Мачвански са 2,6, Браничевски са 2%, Моравички са 2,5, Рашки са 2,2, док су за нијансу слабији Западнобачки округ са 1,9, колико имају и Колубарски и Поморавски, као и Расински.
Најслабији је, поред поменутих Топличког и Пиротског, Севернобанатски са 1,5 одсто, Подунавски са 1,2, Борски са 1,4, Зајечарски са 1%, Јабланички са 1,5 и Пчињски са 1,3 одсто укупног БДВ Србије.
Подсећамо, БДВ је укупна вредност производње добара и услуга умањена за међуфазну потрошњу, тј. производе и услуге утрошене као инпуте у процесу стварања аутпута. Разлика између БДВ и БДП је у нето порезима на производе.
