Прочитај ми чланак- Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову - остало је записано
Био је то један од највећих покоља Срба у њиховој историји.
foto: Wikipedia
Овај сурови владар, католик по рођењу, веран Папи у Риму, напао је српског кнеза, верног Византији, Михајла ИИИ Војисављевића, владара Дукље.
Остало је записано да је рушио целе градове, претварао их у пустош. Његов бес је био надалеко чувен, као и династија којој је ударио темеље.
Али то је био само почетак разарања.
Бес овог владара највише су осетили Срби који су били богумилске вере, раширене у тадашњој Рашкој и Босни.
Повео прави крсташки рат против ових Срба. Палио их је живе, протеривао, убијао целе породице.
– Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда Христа, сина божјег – остало је записано.
Оне који му се нису предали спаљивао је на ломачи, секао им је језике, жигосао их је по лицу…
Његови прогони су били толико жестоки да су „добрили обрисе грађанског рата“, у коме су страдали и цели градови
Име овог суровог владара, католика по рођењу и одређењу, џелата многих Срба, првог великог владара Срба у средњем веку и родоначелника највеће династије у историји овог народа – Немања Завидовић.
Можда вам је познатији као Стефан Немања. Или као Свети Симеон, Мироточиви.
Немања, најмлађи од 4 сина и петоро деце властелина Завиде Вукановића, рођен је у Рибници (данашња Подгорица у Црној Гори), 1113. године. На католичкој земљи, у народу који је признавао духовну власт римског папе.
Знамо га као утемељитеља моћне династије Немањића, која је владала Србијом два века, и која је Србију сврстала међу моћне државе Европе.
Знамо га као оца Светог Саве, оца Стефана Првовенчаног, знамо га као градитеља Студенице…
Али не знамо га као суровог освајача, вештог и немилосрдног политичара и војсковођу, џелата рођеног брата, уништитеља хиљада и хиљада српских домова и породица…
Завида Вукановић је, као што смо рекли, имао 4 сина, а власт је, по праву најстаријег сина, од њега наследио Тихомир. Између њега и Немање били су, по старини, Мирослав и Страцимир.
Немањин први корак ка успостављању династије Немањића (а не, рецимо Тихомировића), био је збацивање Тихомира, 1168. године.
Немања је био, благо речено, прагматичан владар. После пропасти антивизантијске коалиције, 1172. године, брзо се предао византијском цару Манојлу И Комнину и признао га за свог владара. Његова верност је трајала тачно до Манојлове смрти, 1180. године, када је почео жестоке нападе на територије Византије и проширио власт на Косово, Зету, Травунију, Захумље и Неретљанску област.
Паралелно са ширењем граница Рашке (Србије), Немања је уништавао сваки отпор у земљи. Највећи проблем, по његовом мишљењу, представљали су богумили, хришћанска секта чије учење је позивало на повратак изворном духу хришћанства, противило се свакој црквеној хијерархији, насиљу и власти, и то у име „еванђеонског равенства“ (сви људи су створени једнаки).
Овај покрет се веома брзо раширио међу Србима и осталим Словенима, а обрачун Немање с њима био је страховит.
После успешне државничке и војне каријере, Немања се замонашио, и отишао у Хиландар, где је добио монашко име Симеон.
За наследника је одредио средњег сина, Стефана, касније познатог као Стефан Првовенчани, првог краља Србије.
Остало је, како се каже, историја.
