У Србији тренутно постоји пет специјалних оружаних борбених јединица, три су полицијске, а две војне. Обе су првенствено намењене борби против тероризма.

Специјалне јединице користе се још и за обезбеђење јавних скупова и манифестација, односно за обезбеђење важних локација и важних, домаћих и страних, личности, као и за извођење високоризичних хапшења и сличних акција.

Милош Јефтић, аутор сајта “специјалне-јединице.цом“, јединог специјализованог портала који прати све новости везане за ове врсте борбених формација у нашој земљи, каже да је љубав и поштовање према оваквим јединицама основни мотив за његово постојање.

– Србија и те како има људе који су у сваком моменту спремни да је заштите од најопаснијих напада – каже Јефтић и додаје да многи данас имају погрешну представу о њима, коју он жели да промени, јер  ”ти људи заслужују поштовање, свакодневно ризикују своју безбедност и животе, да би заштитили наше”.

У оквиру МУП-а постоје Противтерористичка јединица (ПТЈ), Специјална антитерористичка јединица (САЈ) и Жандармерија, док су у Војсци Србије Специјална бригада Војске РС, као и Кобре, које се још увек третирају као посебна формација за специјалне намене.

ПТЈ

Противтерористичка јединица (ПТЈ) МУП-а Србије једна је од најелитнијих специјалних оружаних формација Министарства унутрашњих послова, намењена пре свега борби против тероризма, најтежих видова организованог криминала и других потенцијалних опасности које могу угрозити како државне, тако и националне интересе Републике Србије.

Овај састав основан је 7. маја 2003. одлуком тадашњег Министра унутрашњих послова Душана Михајловића, као једна од јединица Жандармерије, а на захтев тадашњег команданта Горана Радосављевића Гурија. Језгро ПТЈ је формирано од некадашњих припадника ЈСО (бивших “црвених беретки”), некадашњих припадника Специјалне антитерористичке јединице из Приштине и припадника специјалистичких чета Жандармерије.

Јединица вуче корене од некадашње Јединице за специјалне операције, а  која је  настала од јединице формиране 1994. године односно Јединице за Антитерористичка Дејства Ресора Државне Безбедоности. Државни органи Србије 1996. године доносе одлуку да се у оквиру Ресора Дрзавне Безбедности реорганизује ЈАТД и оформи Јединица за Специјалне Операције (ЈСО), специјална формација која би могла успешно да се носи са проблемима које је рат деведесетих проузруковао на овим просторима, што је у сустини била легализација већ постојећег стања МУП-а Србије.

Јединица је добила прилику да покаже своју обученост у рату 1999. Крајем 2001. ЈСО излази из састава Ресора Државне Безбедности и прелази у састав полиције, да би касније по указу Владе Србије, 25. марта 2003. ЈСО била расформирана.

Након тога одлучено је да се један део људства те јединице употреби за оснивање једне специјалне формације у саставу Жандармерије. Тако је 7. маја 2003.  настала Противтерористичка јединица као самостална организациона целина у оквиру ње. Од самог почетка, ПТЈ није била намењена за обављање послова из делокруга рада Жандармерије, као што су успостављање нарушеног јавног реда и мира, обезбеђење државне границе и слично, већ су њена надлежност и обука биле конципиране на решавању најсложенијих безбедносних задатака као што су борба против диверзантско-терористичких група, решавање талачких ситуација и других сложених задатака, за чију реализацију је била неопходна специфична врста наоружања, опреме, возила, што Жандармерија као већа организациона јединица није могла да обезбеди.

Две године касније, 2005. године, ПТЈ добија потпуно нови командни кадар и подмлађује састав, што јединицу усмерава на примарне задатке, борбу против тероризма.

На основу предлога тадашњег Министра унутрашњих послова Драгана Јочића, а након већег броја успешно извршених сложених задатака, Влада Србије је 11. априла 2007. донела одлуку о издвајању ПТЈ из Жандармерије, којом она добија статус посебне организационе јединице у саставу Дирекције полиције, под директном контролом министра полиције и с јасно прецизираним задацима. Таква одлука оправдана је специфичностима послова које обавља и потребама службе. Од тог дана почиње континуирани развој и напредак Јединице.

Противтерористичка јединица интензивно сарађује са сродним јединицама у Србији, али и с јединицама у иностранству. Протеклих година ПТЈ је сарађивао с јединицама с простора бивсе Југославије, Грчке и Бугарске. Знатна сарадња остварена је с француском јединицом РАИД, немачком ГСГ-9, аустријским ГЕК ЦОБРА, израелским специјалним јединицама, руским АЛФА и ВИТЈАЗ…

САЈ

Специјална антитерористичка јединица полиције формирана је 1978. и њен састав био је смештен у Новом Саду, Београду и Приштини. Од 2000. ова јединица смештена је једино у Београду. Данас егзистира као самостална у оквиру Ресора јавне безбедности МУП-а Србије за послове и задатке који се односе на заштиту безбедности Републике и њених грађана. Ова јединица ангажује се у ситуацијама које обична полиција није у стању да реши: ситуације с таоцима у градским зонама, отмице ваздухоплова, у борби против организованог криминала и слично.

Командоси САЈ-а подељени су у све борбене групе: најискуснији чине “А” тим, који први ступа у борбу. Њима даје подршку “Б” тим, а временом они који се докажу прелазе у прву поставу.

Сваки САЈ-овац носи црни комбинезон, чизме марке “магнум”, рукавице с ојачањима, заштитне наочаре, фантомку. На задатке крећу блиндираним ландроверима и хеликоптерима Бел 212. Наоружани су пиштољима ЧЗ-75, “чешка збројовка” као и неизбежним “хеклерима” разних варијанти.

За снајперска дејства користе пушке Г3 и Г33, као и “Заставине” М-93. База САЈ-а је у Батајници. Почетком јуна 1992. формира се Команда САЈ која је имала три подружнице.

Првог дана 1994. добили су јединствени назив САЈ и трајно су стационирани у једној бази у околини Батајнице. Обука је тесно повезана с унутрашњом огранизационом шемом јединице. У састав људства улазили су специјалци који су сачињавали тимове за интервенцију, стручњаке за експлозив и хемију, техничку службу возаче, део јединице је вршио обуку паса и на крају и ронилачку секцију.

Након формирања јединственог САЈ, јединица се дели на тимове А,Б,Ц. Први тим је тзв. Упадни тим, ударна песница јединице, њега сачињавају најелитнији припадници и они први долазе у контакт с терористима Иза њих су припадници тима Б. То је тим за подршку који првом тиму обезбеђује подршку. Тим Ц је сачињен од остатка, а то су техничка екипа, део за обуку паса…

Што се тиче обуке, ту се САЈ угледа на амерички еквивалент, колеге из СWАТ (Спетиал Wеапонс анд Тацтицс). Први део обуке је општи, и траје годину дана. После тога се прелази на специјалистичке обуке, где се разрађује оно са чиме су се упознали у основи. Специјалистичка обука подразумева буквално све.

Ту се припадници САЈ упознавају с оружјем, експлозивним и хемијским средствима, снајперским умећима, упадима у станове, возове, аутобусе и авионе, до у недоглед се разрађују талачке ситуације с којима се у реалности могу срести, тренирају се борилачке вештине, превасходно џудо технике и вежба се прецизност и руковање с оружјем. Обука је врло садржајна, и тек после три године специјалац постаје способан да делује самостално у оквиру јединице, и то на почетку само у својству посматрача.

ЖАНДАРМЕРИЈА

Жандармерија је основана указом Душана Михајловића, тадашњег министра унутрашњих послова, 28. јуна 2001. Чине је четири одреда – у Београду, Новом Саду, Нишу и Краљеву. Основна намена Жандармерије је ангажовање у случајевима нарушавања јавног реда и мира у већем обиму, упада диверзантско-терористичких група, али и гушења побуна у затворима.

Њихови задаци су били борба против тероризма, обезбеђивање јавног реда и мира у стањима високог ризика и пружање помоћи у ванредним ситуацијама.

Пријем кандидата и обука у Јединици временом се мењала. Након поновног оснивања Жандармерије 25. јуна 2001. врата су била отворена кандидатима из полиције, али и заинтересованим цивилима који су испуњавали утврђене критеријуме, а после обуке су полагали државни испит.

Кандидатима који су долазили из полиције уговор је био на неодређено, док онима из цивилства на одређено време, у периоду од три године.

Сам почетак процеса пријема након предавања документације чини провера кандидата. Безбедносне провере којима су подвргнути сви кандидати који ступају у редове војске или полиције обухватају провере из домена јавне и државне безбедности. Уколико не испуњавају постављене критеријуме, имају криминални полицијски досије они лично или неко од ближих рођака, није могуће проћи даље.

Селективна обука траје 25 дана и на њу се позивају кандидати који су предали молбу за пријем у јединицу када се распише конкурс. Искуства показују да највеци број полазника напусти обуку у првих 10 дана.

У случају успешног окончања овог дела обуке, кандидати се распоређују по одредима Жандармерије. У јединицама Жандармерије се наставља специјалистичка обука где се кандидати усавршавају. По угледу на најбоље јединице у земљи и иностранству и овај део обуке је елиминационог карактера. У случају да кандидат не задовољи захтеване критеријуме враћа се у матичну јединицу одакле је дошао.

КОБРЕ

Наредбом савезног секретара за одбрану 14. априла 1978. формирано је одељење војне полиције за противтерористицку борбу, у оквиру 282. батаљона војне полиције ЈНА. Бројало је дванаест старешина, изабраних по специјалним критеријумима и представљало је прву такву јединицу на насим просторима. У надлежност корпуса специјалних јединица ГАРДЕ прелази 1992.

Пре девет година прераста у ПТО – противтерористички одред с препознатљивим симболом крилате кобре. Данас је ова јединица потчињена директно Управи војне полиције. Попуњава се искључиво подофицирима који задовоље критеријуме за рад у јединици и који прођу селективну обуку.

За место у овој јединици боре се старешине из свих родова војске, па тако међу њима има пешадинаца, ваздухопловаца, инжењераца. По подношењу пријаве с документацијом, кандидати се упућују на лекарски преглед на ВМА.

Они који испуњавају здравствене услове упућују се на психофизичко тестирање. После тога предстоји им селективна обука која траје 21 дан и спроводи се на полигону „Пескови”. Овде се спроводе тактичка, топографска и ватрена обука с бојевим гађањем. Марш је финале селективне обуке, али пред кандидатима по повратку у Београд предстоји и завршни тест физичких способности.

У „Кобре” се примају само они који прођу све тестове. Неки отпадну још на здравственом прегледу, други одустану током селективне обуке и они се враћају на дужности у своје матичне јединице. У просеку, трећина пријављених на конкурс уђе у састав „Кобри”.

Они који стекну право да на рукаву носе амблем ове јединице, по пријему пролазе кроз разне специјалистичке обуке. Батаљон војне полиције специјалне намене, како гласи званични назив „Кобри”, после реорганизације Војске Србије је део Гарде која је директно потчињена Генералштабу ВС.

Практично, ова јединица враћена је на место где се налазила у време оснивања 1978. Пуне три деценије ову јединицу чини професионални старешински састав. Иако су у суштини врхунски обучени војни специјалци, припадници „Кобри” данас су познати и као телохранитељи највиших државних функционера – председника Србије, министра одбране, начелника Генералштаба.… На једним задацима носе униформе и црне беретке војне полиције, на другима одела и кравате. На таквим пословима у блиској будућности биће ангажовани и најбољи из групе.

СПЕЦИЈАЛНА БРИГАДА ВОЈСКЕ РС

Специјална бригада је основана 29. септембра 2006. преформирањем и обједињавањем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и делова 82. поморског центра и једног дела Противтерористичког одреда „Кобре“.

Команда бригаде је у Панчеву, где су као и у Нишу стациониране јединице с традицијом противдиверзантских, противтерористичких, извиђачких, падобранских и ронилачких састава. Специјална бригада је елитна јединица Војске Србије, с традицијом противдиверзантских, противтерористичких, извиђачких, падобранских и ронилачких састава.СПЕЦИЈАЛНА БРИГАДА ВОЈСКЕ РС

Специјална бригада је основана 29. септембра 2006. преформирањем и обједињавањем 72. специјалне бригаде, 63. падобранске бригаде и делова 82. поморског центра и једног дела Противтерористичког одреда „Кобре“.

Команда бригаде је у Панчеву, где су као и у Нишу стациониране јединице с традицијом противдиверзантских, противтерористичких, извиђачких, падобранских и ронилачких састава. Специјална бригада је елитна јединица Војске Србије, с традицијом противдиверзантских, противтерористичких, извиђачких, падобранских и ронилачких састава.

Њени задаци су извиђање у дубини, за потребе извођења противтерористичких и противпобуњеничких дејстава, учешће у обавештајним и контраобавештајним акцијама, разоружавање терористичких, одметничких и криминалних наоружаних група, учешће у блокади рејона и објеката, угушење оружане побуне, обезбеђивање највиших војних и државних функционера, откривање и обележавање циљева за дејство авијације и далекометне артиљерије у тактичкој и оперативној дубини противника, спасавање оборених пилота и извиђачко – диверзантских група и појединаца у позадини противника, десантирање и снабдевање из ваздуха, диверзије на командна места, центре везе, логистичке, ПВО, ракетне и друге јединице непријатеља и пружање помоћи цивилном становништву у случају елементарних и других непогода.

Амблем Специјалне бригаде представља амблем Команде Специјалне бригаде и у облику је нордијског штита црвене боје. У штиту се налази соко раширених крила и симбол падобрана. Соко и падобран симболизују спајање две братске јединице: 72. Специјалне и 63. Падобранске бригаде.

(Телеграф, фото: Марко Тодоровић)

Ознаке: а две војне. Обе су првенствено намењене борби против тероризма., три су полицијске, У Србији тренутно постоји пет специјалних оружаних борбених јединица