Прочитај ми чланакУ последњих неколико година, примећује се значајан пораст интересовања становника Западних земаља за пресељење у Русију, а све то у контексту растуће политичке и друштвене поларизације на Западу.
Последњи догађаји, нарочито у Сједињеним Америчким Државама, Канади и Великој Британији, привукли су пажњу медија и аналитичара.
У свом говору, председник Русије, Владимир Путин, позвао је људе из Западних земаља који деле традиционалне вредности да се преселе у Русију, нудећи им олакшане услове за имиграцију.
Овај позив одјекнуо је код одређених сегмената популације на Западу, нарочито код оних који су незадовољни политичким и друштвеним променама у својим државама.
Путинова понуда, како пишу медији попут Тхе Даилy Маил, подстакла је различите реакције. Док неки критичари ову иницијативу виде као покушај да се прошири руска „диктатура“, многи читаоци британског таблоида сматрају да је прави разлог пресељења у Русију управо „диктатура неолибералних политика“ која влада на Западу.
Људи из Велике Британије и других западних земаља сматрају да је политички и културни пејзаж у њиховим државама превише либералан и идеолошки радикалан, па све већи број људи види Русију као место где могу очувати своје традиционалне вредности.
Један од главних разлога за овај феномен лежи у чињеници да је у многим западним земљама дошло до јачања либералних и прогресивних политика, посебно по питању друштвених норми, родних идентитета и ЛГБТ права.
Ове промене, које укључују промовисање ЛГБТQ+ права, родне једнакости и других прогресивних ставова, за одређене групе на Западу представљају идеолошку радикализацију друштва.
Они који се не слажу са тим вредностима осећају се маргинализовано и непријатно, те траже алтернативне земље које и даље подржавају конзервативне и традиционалне норме.
Русија, са својим јасним ставом о очувању традиционалних породичних и верских вредности, постала је привлачна дестинација за ове појединце. Путин је додатно олакшао процес имиграције тиме што је укинуо квоте за имигранте из Западних земаља и обезбедио изузимање од полагања руских језичких тестова за оне који се противе „вокизму“, што је израз који се користи за прогресивне, често радикалне, либералне покрете на Западу.
Према подацима руског Министарства унутрашњих послова, барем 34 особе из Велике Британије већ су поднеле захтеве за пресељење у Русију убрзо након што је Путин најавио ове олакшице.
Русија је такође отворила врата Американцима који желе да се преселе у ову земљу. Тако су међу првим породицама које су стигле били Лео Лајонел, његова супруга Шантел Фелис Хејер и њихова деца.
Лајонел је у јавним изјавама захвалио председнику Путину на томе што је створио могућности за сигурнији живот њихове породице, описујући осећај живота у Русији као да су под заштитом.
Његова супруга је додала да је премештање у Русију за њу био као симболичан брак са земљом, изражавајући ентузијазам за започињање новог живота у Русији.
Слична прича долази и из Канаде, где је пар из Онтарија, Аредн Фајнстра и његова супруга, одлучио да напусти Канаду заједно са својих осморо деце.
Фајнстра је навео да је у Канади превише идеолошких притисака од стране либералних политика, нарочито у вези са ЛГБТИQ+ правима и образовањем које, по његовом мишљењу, промовише вредности које он и његова породица не могу да прихвате.
Уз то, додао је и економске разлоге, наводећи да су у Русији боље могућности за бављење пољопривредом, што је још један од разлога због којих је његова породица одабрала Русију као место за нови почетак.
У контексту ових миграција, многи у Русији виде овај феномен као потврду успеха руске политике, која је фокусирана на очување традиционалних вредности.
Марија Бутина, посланица Државне думе и позната по својој подршци Путиновим политикама, изјавила је да Западне владе намећу својим грађанима диктатуру либералне политике, те да су многи становници Запада сада спремни да емигрирају у Русију како би очували своје породичне и друштвене вредности.
такође указала на опасности које, према њеном мишљењу, прете онима који се противе либералним политикама на Западу, наводећи пример из Немачке, где децу која не подржавају либералне ставове о родним идентитетима могу послати на „преваспитавање“.
Ова појава је изазвала бројне реакције на Западу. Док су једни забринути због могућих последица ових миграција и потенцијалне употребе имиграната у војне сврхе, други сматрају да је ово једноставно резултат повећаног незадовољства либералним политикама које обликују савремене западне друштвене системе.
Такође, постоји забринутост да би многи од тих имиграната могли бити укључени у сукоб са Украјином, с обзиром на тренутне војне акције Русије. Међутим, руске власти за сада нису давале никакве индикације да ће нови имигранти бити приморани на војне обавезе.
На ширем нивоу, овај тренд пресељења из западних у конзервативније земље указује на све дубљу поделу у глобалној политици.
Поларизација између либералних и конзервативних вредности постаје израженија, а људи све више траже начине да прилагоде своје животе својим уверењима, чак и ако то значи пресељење у потпуно другачије културне и политичке средине.
Овај феномен такође поставља питање о будућности либералних демократија на Западу, као и о томе колико су ове земље спремне да се суоче са изазовима које доноси унутрашња идеолошка подела.
Уколико се овај тренд настави, могло би се очекивати још веће миграције, као и даље јачање Русије као глобалног играча који не само да привлачи људе због својих економских или геополитичких моћи, већ и због своје перцепције као бранитеља традиционалних вредности.
