Прочитај ми чланак
Цео свет је прикуцан уз екране, гледајући како Путинова армија систематски, са безбедне удаљености, уништава ИСИС. Нова, застрашујућа техничка решења примењена на најновијем наоружању руске војске импресивна су, најблаже речено. Ипак, испод све те челичне силе крије се једна велика тајна, пише магазин Натионал Интерест: руске снаге имају исто тако импресивне слабости.
Наиме, док је истина да су неки делови руске војске, као што су стратешке нуклеарне снаге и авијација, те морска пешадија, доживеле невероватну модернизацију, други делови ове моћне војске још увек зависе од застареле гвожђурије и слабо обучених војника, који као да су “прецртани” из периода од пред крај СССР. Другим речима, пише овај магазин, модернизација руске војске је урађена, најблаже могуће речено – неравномерно.
У годинама које су уследиле после распада СССР, руско улагање у војску је смањено на историјски најнижи ниво. Опала је и борбена готовост, а војна индустрија се, благо речено, распала. Резултат овога су, како пише Натионал Интерест, дебакли на домаћем терену, у Чеченији, и лоше перформансе војске у конфликту у Грузији 2008. године.
Део проблема је недостатак новца, али већи део проблема је организација, и зависност од слабо обучених непрофесионалних војника. СССР се, у доба кад је рат бивао на помолу, ослањао на резервисте, кад је реч о попуњавању јединица. За ово попуњавање, како знамо и ми у Србији, потребно је доста времена, а и резултати су, назовимо их благо, проблематични.
И док је овај совјетски систем функционисао за време Хладног рата, он није преживео тест савременог доба. Ово се најбоље видело у Грузији, кад је Русија морала за кратко време да склопи ад хок армију. Истина је, Русија је победила у овом конфликту, али са обзиром на однос снага, требало је то да буде лака победа, а не “на мишиће”, тврде у Натионал Интересту.
Путин и његови генерали су схватили ово, и почели су свеобухватне реформе после Грузије. Међутим, само мали део војске је прешао на “нови модел” функционисања. Више од две трећине Путинове армије, поготово копнене трупе, још увек су организоване и функционишу по старом, совјетском моделу, и наоружане су са застарелим совјетским наоружањем.
Чак и већина Руса који се боре у Сирији користе, у суштини, модернизовану опрему из 70-тих.
Истина је, пише Натионал Интерест, Русија је кренула у професионализацију и модернизацију војске, али ова транзиција је, у великом делу, тек на почетку, и требаће времена да се заврши: само четвртина копнене војске је сачињена од јединица које су попуњене и добро обучене. Ови професионални војници, чија обука ипак заостаје за западним стандардима, су део снага за брзу реакцију.
Руси су предузели и кораке да реорганизују обуку војске по угледу на западни модел. Такође, десиле су се и велике промене у војној структури – Кремљ је “исекао” предимензионирани Генералштаб, логистика је побољшана, а командно контролни ланац је сада ефикаснији.
Даље, многе формације величине дивизија заостале из совјетске ере су смањене и реформисане у модерније и функционалне бригаде, сличне онима које постоје у америчкој армији.
Али све ово важи за мањи део војске – реформе су некомплетне и требаће године и године да се оне заврше, а и ово је под знаком питања уколико руска економија и даље буде суочена са великим изазовима услед ниских цена нафте и санкцијама које је увео Запад.
И док се Русија полако али одлучно суочава са својом највећом војном маном – обуком и борбеном готовошћу – војна индустрија је у сенци своје совјетске претече. Русија је после распада СССР почела да заостаје у многим кључним областима војне технологије. На пример, Руси су дебело заостали у технологијама које су потребне за израду прецизних оружја и радара.
Још једна слабост је бродоградња. Русија више нема капацитет да гради велике бродове, величине носача, и користи застарелу технологију бродоградње. На промену овог стања ће, тврде у Натионал Интересту, дуго да се чека.
Кад је реч о куповини опреме, Русија је направила интересантан избор, а многе аспирације се чине нереалнима (попут набавке 2.300 Т-14 Армата тенкова до 2020. године).
Руска авијација, на пример, купује мали број савремених борбених авиона. Праве се Су-30М2с, Су-30СМс, Су-35С и Су-34с, који су деривати једне те исте основе – “Фланкера” (Су-27), али иначе нису претерано слични, што компликује логистику.
Истина је, закључују у Натионал Интересту, Русија почиње развој три нова типа авиона, али није јасно како ће да плате овај амбициозан програм.
Кад је реч о руској морнарици, и она има много недостатака. Истина је, они су почели да користе веома респектабилне подморнице, као што су нуклеарне подморнице класе Бореј и офанзивне подморнице класе Јасен (посебно вредна пажње). Такође, Русија је почела са изградњом две подморнице са балистичким проектилима и три офанзивне подморнице, али тешко да ће Москва успети да издржи овај темпо.
И ту се завршавају добре ствари за Русе, кад је реч о њиховој морнарици. Док је флота подморница заиста респектабилна, и по западним стандардима, флота бродова је углавном састављена од застарелих пловила из доба СССР. Ови бродови нису прописно унапређени, нити одржавани, а често им недостаје обучена посада. Можда најбољи пример за све ово је руски носач авиона – Адмирал Кузњецов – који је показао да је склон кваровима усред ангажовања. Кузњецов, чак, плови у пару са реморкером, који је ту у сваком случају – да га довуче до луке уколико се поквари. Истина је, Русија прави и нове бродове, али темпо је затрашујуће (застрашујуће за Москву) спор.
Све у свему, закључује Натионал Интерест, руска војска је направила огроман напредак после краха из 90-тих. Али мора да прође још много времена да би успешно завршила започете реформе. Овај процес неће бити готов пре 2030. године, и то је оптимистична процена. Чак и кад се то деси, Русија неће бити оно што је био Совјетски Савез, јер нема ни људске ни индустријске ресурсе да буде таква врста џина. Чак и кад се реформе заврше, Русија неће моћи да “игра 1 на 1″ са САД и њеним савезницима, закључује Натионал Интерест.
“Руске снаге ће наставити процес модернизације, али руска војна моћ, изузимајући њене нуклеарне снаге, је илузија – тигар од папира”, пише на крају анализе овог магазина.
Извор: Телеграф
