Прочитај ми чланакЦрно-бели у великом проблему због високих примања појединих фудбалера
Реорганизација посрнолог играчког кадра Партизана биће у наредном прелазном року темељена, пре свега – растерећењем клупске касе, које је са друге стране уско везано и за подизање квалиета тима.
Поменуте две ставке ће бити водиља челницима клуба, који првенствено планирају да се ослободе играча са највећим уговорима, а онда да за зарађени или, боље речено, уштеђени новац обезбеде спортском сектору тим способан да изнесе и европске квалификације и наредну сезону.
Поред тренера Мирослава Ђукића, чији уговор није занемарљив за српске прилике (420.000 евра годишње, плус бонуси), црно-бели ће гледати да се отарасе бар два од три играча са највећим примањима и тако отворе простор за бољи маневар током “пијаце”, али и лакше функционисање клуба.
СУМА, МИТРОВИЋ И БАМБИ – КО ЋЕ НАПУСТИТИ ПАРТИЗАН?
Како је Телеграф.рс већ писао, први на “листи за одстрел” је Сејдуба Сума, који не само што на терену није оправдао огроман новац уложен за обештећење, већ и на месечном нивоу оптерећује клуб платом од 46.000 евра (550.000 годишње, плус бонуси). Отуда је свим агентима, који послују са црно-белима, поручемо из Хумске да “донесу” понуду за Гвинејца, како би се спасао бар део уложених средстава.
Други фудбалер са којим ће Партизан наредног лета покушати да “поравна рачуне” и растане се пријатељски и без последица је – Милан Миттровић. Дефанзивац је у Хумску стигао крајем лета и то као слободан играч на тржишту, потписао трогодишњи уговор, самим тим имао олакшицу приликом уговарања сопствених услова.
На месечном нивоу Митровић кошта црно-беле 25.000 евра, што је 300.000 евра годишње, уз, наравно, додате бонусе! Како је током сезоне клуб променио курс и одлучио да улаже у младог Светозара Марковића, не би ли на њему у перспективи и зарадио, Митровић је пао у други план и ту ће, сва је прилика и остати, док не дође до разлаза.
Треће, најзвучније и најплаћеније име са којим је растанак известан је – Зоран Бамби Тошић. Везиста зарадјује око 60.000 евра месечно у Партизану, има низ клаузула са бонусима у уговору, као и ону да је слободан када год искрсне нека понуда (зимус имао понуду из САД од Вељка Пауновића). Истини за вољу, Тошић је јако толерантан према црно-белима, недавно је потписао репрограм зарад европске лиценце, одлажући наплату дуга од чак 550.000 евра.
Чини се да су у Хумској управо тада и схватили да су се “заиграли” клупском касом и да је заокрет у пословању неизоставан. Постоји и “мала цака” у размишљају, у вези са Тошићем, а ради се о томе да није нужно да напусти црно-беле, уколико Сума и Митровић пре њега пронађу ангажмане. У случају да бар један од њих, пре свега Сума, ипак остане и настави да “притиска касу”, растанак са Тошићем је неминован.
КАКО ЈЕ ДО СВЕГА ОВОГА ДОШЛО?
Партизан је заправо упао у зачарани круг између жеља и могућности прошлог лета, када је непланирано прво остао без тренера, пошто је Марко Николић “дигао сидро” и отишао у мађарски Видеотон.
Ангажовање новог – Ђукића – је имало своју цену. Трансфер Николе Миленковића (5.100.000) у Фиорентину је већ био договорен пре краја сезоне, а онда је, услед силних проблема са дисциплином, одлучено и да Леонардо да Силва Соуза буде продат у Саудијску Арабију (4.000.000).
Озбиљан прилив новца од трансфера на почетку лета је “оплемењен” зарадом у европским квалификацијама, затим и пласманом у групе, да би у смирају лета одлазак Уроша Ђурђевића у Олимпијакос (2.500.000) створио можда и лажну слику о финансисјким могућностима.
Доста се и улагало (аутобус, капије, камере, вештачки терени), али су трансфери Суме, Тошића, Митровића, па и обновљена плата голмана Владимира Стојковића (400.000 евра) током ове сезоне почели да “заустављају кисеоник” и паралишу клуб.
Хитне корекције пословања су једноставно неопходне да се поново не би вратило време Драгана Ђурића, када се за чартер лет на међународне мечеве “жицало” по 1.000 евра међу члановима Управног одбора и Скупштине.
