Прочитај ми чланакНапуштене улице ће се опет напунити, и напустићемо домове кад се све ово заврши, са великим олакшањем. Али, свет ће кад изађемо из карантина, бити другачији него што смо замишљали. То није привремена пукотина у иначе стабилном еквилибријуму: ово је преломна тачка у историји, пише британски Њу Стејтсмен.
Врхунац глобализације је прошао. Економски систем на који смо се ослањали до сада и дугачки ланци снабдевања сада се слива у нови систем, где ти путеви неће бити толико испрепетени. Мобилност на коју смо навикли је такође замрзнута. Наши животи ће бити још више физички ограничени и са друге стране, још више виртуелни него до сада. Свет ће бити више фрагментиран и на тај начин отпорнији на овакве кризе, пише Њу Стејтсмен.
Некада снажна британска држава се убрзано поново гради. Влада је одбацила досадашње ортодоксне економске ставове. НХС (британски Фонд за здравство) је “имбецилном штедњом” сатеран у ћошак, као што су и полиција, ватрогасци, војска, социјални радници и чистачи. Али са задивљујућом решеношћу људи који чине тај систем, напаст вируса ће бити превладана.
“Наш политички систем ће преживети нетакнут, али неће све земље бити те среће. Владе се широм света боре са танком линијом између заустављања вируса и уништавања економије, а многи ће се саплести и пасти”, пише британски лист.
Овај медиј леве оријентације сматра да ће човечанству бити потребна промена, да изгради економије и друштва која су отпорнија, дуговечнија и “људскија” од оних која су до сада била изложена “анархији глобалног тржишта”.
То не подразумева локализам, јер је превелики број становника на земљи да би локално било и самоодрживо и да би се човечанство свело на мале, самодовољне заједнице. Али ни хиперглобализација се, како тврде, неће вратити.
“Вирус је показао фаталне слабости економског система који је био закрпљен после криз 2008. Либерални капитализам је прошлост”, тврде.
Примера ради – више неће бити могуће да толико медицинске опреме долази из Кине, или било које друге земље. Производња ових осетљивих средстава ће за сваку државу бити питање националне безбедности. Очекују и смањење запослености у неким индустријама, попут авио-индустрије, јер ће људи путовати мање. Границе ће опет бити чвршће. Уски циљ само економске ефикасности више неће бити довољан за било коју владу.
Питање је – шта ће заменити досадашњу базу друштва? Један одговор се, кажу “зелени мислиоци”; налази у Принципима политичке економије Џона Стјуарта Мила – повећавање производње и конзумирања више није врховни принцип. Мил је говорио о опасностима пренасељености. “Свет пун људских бића, биће свет без дивљине”, писао је. Такође је разумео опасности централистичког планирања. У “статичној економији” Мила величина нације (број становника) и акумулирано богатство су стабилне вредности које не расту. Технолошке иновације би биле настављене, али упоредо са усавршавањем уметности живљења.
То није реално, ниједна власт не би најавила крај раста. Глобални проблема немају увек глобална решења. Размишљање да се епидемија може решити некаквом вансеријском међународном сарадњом је пука машта, пише лист.
Иран и Саудијска Арабија
Пандемија је убрзала геополитичке промене. Пад цена нафте и неконтролисано ширење вируса у Ирану могло би да утиче на тамношње теократске власти. Саудијска Арабија је са падом потражње за нафтом такође у ризику. Нико не може да каже да неће бити дестабилизације у Заливу, која може да води у потпуни хаос.
Источна Азија
Напредак источне Азије ће се наставити, најбољи одговор на корону дале су Јужна Кореја, Тајван и Сингапур. Они верују у колективно добро више него у личну аутономију, и то је био главни чинилац успеха. Такође су се одупрле култу “минималне државе”, и неће бити никакво изненађење ако се буду боље прилагодили де-глобализацији од земаља Запада.
Кина
Кинеска позиција је комплексна. Њихово заташкавање није модел који би иједна демократија могла да имитира. Нико не зна људску цену њиховог затварања земље. Изгледа да је режим Си Ђинпинга профитирао на пандемији, јер су успели да прошире надгледање грађана уз јак разлог. Успели су и да прошире утицај земље широм света. Помажући националним влада европских земаља које су најтеже погођене, Кина се дубље инфилтрирала на Старом континенту.
ЕУ
ЕУ је, са друге стране, показала основну слабост: појединачне земље су, за разлику од Уније, имплементирале флексибилне, координисане и разумне планове, за шта им је основни предуслов био суверенитет унутар својих граница.
Да ли неолибералне структуре у Бриселу могу ишта да ураде за чланице? Тешко питање. Одбојност северних чланица попут Немачке и Холандије да поделе терет могло би блокирати спасавање Италије – земље превелике да би била уништена као Грчка, али можда и прескупе за спасавање.
Најбоље предвиђање дао је баш италијански премијер Ђузепе Конте: “Ако се Европа не суочи са овим вансеријским изазовом, изгубиће свој разлог постојања за обичне људе”. Александар Вучић, председник Србије, био је конкретан: “Европска солидарност не постоји… то је била бајка. Једини ко нам је помогао је била Кина. Осталима, хвала ни на чему”, пише Њу Стејтсмен.
Ако ЕУ преживи, биће као Свето римско царство у својим послендјим годинама – фантом који се ослања на историју, док се моћ преселила негде друго. То ће резултирати и успоном екстремно десничарских влада у европским земљама.
Русија
Доста ће профитирати Русија. Путин је фактички победио у рату око нафте са Саудијцима. Фискална тачка рентабилности барела нафте за Саудијце је 80 долара, док је руска мање од пола те суме. Истовремено, Путин консолидује руску позицију енергетске силе. Северни ток Европи обезбеђује гас, и јача руску политичку моћ на континенту. Са балканизацијом Европе, Русија чини исто што и Кина – шири утицај у земљама ЕУ, и то отворено показује.
САД
У Америци, Доналд Трамп има прече проблеме од коронавируса иако Американци масовно умиру од болести. Много већа претња његовом реизбору су пад берзе и раст незапослености, које подсећају на 1929. годину. Џејмс Булард, директор Федералних резерви Сент Луис, рекао је да је могуће да незапосленост у САД достигне 30 одсто, више него током Велике депресије. Одбијање да затвори велике градове могло би Америку да кошта десетине хиљада мртвих.
Без обзира да ли че бити реизабран, позиција Америке као светске силе број један се драстично и неповратно променила.
И текстура свакодневног живота се променила, свуда је осећај рањивости. Рањива је и позиција људске врсте на планети, што показују слике дивљег живота на улицама великих градова чим су се људи повукли у изолацију. Наша стварност сада изгледа као из пост-апокалиптичних романа Џ.Г. Баларда. За њега, људске заједнице су биле као “кулисе” које су се могле срушити сваког момента. Лекције које је тај писац научио у затворском кампу у Кини током Другог светског рата су да ни ратови ни епидемије нису догађаји који уништавају свет. Апокалипса је уствари нормалан ток историје. Живот се наставља, мада другачији него раније.
Технологија ће нам помоћи да се прилагодимо у овим екстремним условима. Физичка мобилност се смањила и прелила у сајберсвемир.
Вирис нас учи да развој не само да је реверзибилна ствар, већ да може и самог себе да уништи. Уместо либералних држава, сада је на првом месту држава протекционизма, која очински штити своје грађане. Уместо глобализације, ту су де-глобализација и локализација. Издижу се нови извори власти и легитимитета, закључује британски лист.
