Прочитај ми чланак

Ово је прва последица Трампове власти коју ће осетити Србија

Димитрије Милић
0

Када се погледа истраживање јавног мњења које су Галуп и Новус спровели у европским државама на тему афинитета европских грађана према двоје америчких председничких кандидата, приметно је пар изузетака. Док се убедљива већина европског континента надала победи Камале Харис, са процентима и од по 80% у нордијским државама, у нашем региону било је пар разлика.

Иако је већина региона гравитирала ка Камали Харис са својим афинитетима, Србија је била прва у Европи и свакако у региону Западног Балкана са подршком Трампу са око 59%. Прве наредне државе са толиком подршком републиканском кандидату биле су Мађарска са 49% и Бугарска са сличним процентом. У том смислу делује да у Србији постоје већа очекивања од повратка Трампа у Белу кућу, док у остатку Западног Балкана постоји у најмању руку скептицизам према томе.

Уколико се изузме перцепција грађана и њихови одговори у истраживањима јавног мњења, важно је и анализирати шта могу бити реалистичне последице по регион. Први важан елемент за анализу хипотетичке републиканске политике према региону је сама релевантност региона. Он у тренутним међународним околностима није високо позициониран и мање је релевантан него 2020. када је Џо Бајден дошао на власт или раније. Разлог је што се у међувремену десио рат у Украјини као највећи континентални европски сукоб од Другог светског рата и сукоб у Гази који прети стабилности целог Блиског Истока.

Балкан на америчком радару због Кине и Русије

Осим жаришта која по природи троше енергију и време спољнополитичких и безбедносних капацитета Америке, Европа као регион није кључна за Вашингтон. Још од администрације Барака Обаме постоје покушаји да се потпуни фокус пребаци са Атлантика на Пацифик, а од помоћи за регион није ни то што заједно има становника мање од Румуније и величину свих економија сличну једној Словачкој. Зато ће за лидере из региона бити тешко да привуку пажњу америчких доносиоца одлука као што је то био случај 1990-их, када је остатак света био махом миран, а у региону буктао низ ратова.

Ипак, америчка спољна политика никада неће занемарити у потпуности Западни Балкан, јер се ради о последњем органском региону Европе који није до краја интегрисан у западне структуре и постоји увек страх од потенцијалног регионалног сукоба.

Други елемент који ће држати наш регион макар на радару је што вакум који су оставиле западне државе у великој мери користе силе које су конкурентне Америци попут Русије и Кине. Док је руски утицај евидентно у опадању, чак и у Србији, кинески економски утицај је у успону и то нарочито у Србији. Републиканци који добар део своје политике базирају на економском контрирању Кини и ескалацији трговинског рата са овом силом, вероватно ће држати на радару и њено деловање у другим деловима света, укључујући и наш регион.

Прва последица

Прва последица по наш регион коју ће донети ступање Трампа на дужност, а која је у солидној мери повезана са Кином, свакако су веће царине. Републикански председнички кандидат је најавио да ће наставити са својом протекционистичком политиком подизања увозних баријера у виду царина и других мера. Док је у претходном мандату био доминантно фокусиран на Кину у пар области и делом на савезнике попут Европске уније, сада најављује увођење царина на сву робу из света од 10% и специјалне за Кину, где је лицитирао и са троцифреним процентима. То може погодити и државе нашег региона директно кроз смањење конкурентности нашег извоза у САД због нових царина. На Западном Балкану је највећи извозник у САД-у са око 500 милиона долара извоза у 2023. била Србија и она највише може бити погођена.

Са друге стране, диспропорционално подизање царина према Кини и притисак на америчке компаније да је напусте може да донесе и „фриендсхоринг“. То је процес у ком компаније иду из појединих ривалских држава у више пријатељске државе и географски ближе, у које државе из региона спадају. Контрирање Кини у конкурентским регионима може да донесе нове америчке инвестиције и повољности, од чега може да има бенефите и Западни Балкан.

Гори сценарио је да због постојећих кинеских инвестиција и експанзије Србија буде мета негативних америчких мера. Важно је због тога мерити на који начин ће се Вашингтон односити према Виктору Орбану, јер републиканци гаје политичке афинитете према њему, али се у овој држави паралелно Кина економски шири брже него у Србији или другим земљама региона.

Однос према Косову

Питање око ког постоји такође доста контроверзи и спекулација је однос према Косову који ће имати Доналд Трамп и његови кругови. Наслеђе његовог деловања је Вашингтонски споразум, као и спекулације око питања евентуалне размене територије која се није материјализовала. У Србији постоје велике наде да би положај у овом односу могао да се побољша ако место државног секретара или неку другу битну улогу у Трамповој администрацији добије Ричард Гренел. Он је након силаска са функције критиковао Албина Куртија, постоје гласине да је заслужан за рушење прве његове владе, а власт у Србији се узда у односе створене са њим до 2020. и након тога.

Делом постоји нада и да би положај Београда у односу на Приштину могао да буде бољи јер је Курти у кампањи подржао Камалу Харис. Међутим, требало би узети у обзир да је америчка политика око независности Косова доста јасна и да су могуће модификације у типу нормализације односа, а мање драстични заокрети. Слично се може рећи и када се ради о односу према Републици Српској и генерално односима унутар Босне и Херцеговине.

Важан елемент када се ради о односима у региону биће и утицај америчке политике на Русију у нашем региону. Једна од одредби Вашингтонског споразума тицала се и енергетике, односно диверсификације набавке гаса од стране Србије у будућности. Иако је у споразуму ова тачка била доста начелна, Бајденова администрација је инвестирала одређене напоре да дође до овог процеса и то се материјализовало.

Енергетски споразум

Србија је потписала енергетски споразум са САД-им и могуће је да ће у Трамповом мандату почети да стиже и амерички течни гас (ЛНГ), јер због изградње интерконектора до Бугарске је то сада технички могуће. Због велике блискости Републиканске странке са индустријом фосилних горива, ово питање ће бити важније него у периоду власти демократа и преливаће се и на Западни Балкан. Трамп ће могуће више притискати државе региона око подршке Израелу и противљења Ирану, мање вредновати подршку Украјини, али више вредновати диверсификацију од руских енергената.

Укупно гледано, могуће је очекивати поједине промене америчке политике и највећим делом због преливања глобалних геополитичких надметања на наш регион. У оној мери колико је Трампов приступ америчкој спољној политици различит према Гази, Украјини, Русији и Кини, толико ће се и ови елементи преливати и на очекивања од региона. С обзиром да долази до промене америчке спољне политике према бројним областима, тако ће се мењати и статус qуо у нашем региону, као и шта Вашингтон вреднује код држава региона, а шта не.

То може бити прилика да поједине државе побољшају односе са САД-ом, а поједине могу изгубити традиционалне предности које имају. Извесно је да ће од ступања Трампа на дужност и његовог кабинета наредне године све државе региона покушати да се позиционирају што боље код нове власти, али ће сви имати тежак задатак да наметну себе као тему у тренутним већим светским неизвесним збивањима.

Извор: Nova

Ознаке: ,