Прочитај ми чланакПрисилити Србију на тотало понижење и капитулацију - другачије се не може окарактерисати план косовског премијера Рамуша Харадинаја за уређење односа Приштине и Београда који је пре неколико дан проследио амбасадорима земаља Квинте, а у којем наводи своју екстремну визију за решење статуса Косова.
„Блиц“ је, ексклузивно, дошао у посед тог документа у коме је на 30 страна, са преамбулом и укупно 16 поглавља, у нешто мање од 200 тачака, Харадинај изнео захтеве према Србији. Према предлогу споразума, наша држава не само да би требало да безусловно призна Косово и омогући му столицу у Уједињеним нацијама и свим другим међународним организацијама, већ би и по стицању жељене независности практично требало да га издржава кроз бројне одштете и репарације које датирају чак и из времена СФР Југославије.
1) Шта Харадинај заузврат нуди Србима на Косову и Метохији?
Практично – ништа. Све ставке које се тичу положаја Срба на КиМ кројене су по мери Приштине: привидно са бројним правима за Србе, али са пажљиво сроченим додатним одредбама које та права у сваком тренутку могу да анулирају самовољом власти у Приштини.
Пример 1: Да ли Срби на КиМ имају право да користе државне симболе Републике Србије?
Одговор: Имају, али немају.
Како се наводи у тачки 3 поглавља 7 предлога споразума, „општине на Косову у којима су Срби у већини могу да користе своје симболе, укључујући грбове, печате и амблеме (застава и химна се не спомињу, прим. нов), под условом да ти симболи не подсећају на симболе других држава или општина на Косову или ван њега“.
Самим тим, ако не подсећају на државне симболе Србије.
Пример 2: Да ли српски уџбеници могу да се користе на Косову?
Одговор: Могу, али ако прођу цензуру власти у Приштини.
Према тачки 1 поглавља 6, предвиђа се формирање посебних комисија „које ће извршити све неопходне ревизије и прилагођавања српских уџбеника и курикулума неопходне за примену“.
2) Нема корекције граница
Харадинајев документ је насловљен као „Свеобухватни споразум између Републике Косово и Републике Србије“. Отвара га преамбула у којој се, између осталог, наводи да је „принцип међународног права да би новоформиране суверене државе требало да имају исте границе као претходно зависне области пре стицања независности“.
Порука је јасна: Харадинај нема намеру да преговара о компромисном решењу у виду корекције граница или размене територија.
3) Признање и подршка за столицу у УН
Већ у тачки 3 првог поглавља наводи признање Косова, у формулацији да су „стране“ у споразуму, тј. Косово и Србија, сагласни да је свака од њих независна држава утемељена у закону.
Штавише, „стране“ у споразуму се обавезују да ће се међусобно подржавати у приступању међународним организацијама, као што су у случају Косова Уједињене нације.
4) О СПЦ, ћирилици и српским шефовима полиције
У трећем поглављу, који се бави заштитом људских права, наводи се да ће Срби на Косову у општинама у којима су већина моћи да предлажу шефове полиције, али ће за њихово формално постављење бити потребно одобрење косовског министра унутрашњих послова.
Косово се наизглед обавезује да ће локалне српске шефове полиција морати унапред да обавештава о операцијама у зони тих полицијских станица, али опет додаје кључно ограничење: „осим ако оперативна разматрања не захтевају другачије“.
У делу који се бави верским слободама наводи се, веома неодређено, да ће објекти и свештеници СПЦ „добити додатну заштиту“, али се не наводи коју. Ни једном речју се не помиње могућа есктериторијалност за СПЦ.
Српска заједница ће имати право да региструје имена новорођенчади на ћириличном писму, моћи ће да има медије „у складу са законима“ Косова и имаће не мање од 10 посланика у парламенту у Приштини.
Србима би се гарантовао и један министар у влади Косова, два помоћника министра, две особе у савету правосуђа, не мање од троје судија уставног суда, не мање од двоје судија апелационог суда, један члан изборне комисије…
5) Албанцима право на запошљавање у Србији
У четвртом поглављу, које се бави економијом, наводи се да се обе стране слажу да грађани њихових држава имају право да траже посао на тржишту рада друге државе.
„Стране се слажу да ће обезбедити исту помоћ од стране националних служби за запошљавање и третирају држављане друге државе као држављане државе домаћина, без дискриминације на основу држављанства или националности“, пише у предлогу споразума. Текст споразума у оригиналу можете прочитати ОВДЕ.
6) Мултимилионске одшете – пензије, социјална давања, штедња, „претрпљена штета“?!
У наставку поглавља о економији, од Србије се практично тражи одштета за неисплаћене пензије, динарску и девизну штедњу који су Албанци имали у банкама у СФРЈ, одштету за социјална давања и дечије додатке… Истовремено, од Србије се тражи решавање низа потенцијалних штета које су Абанци са Косова наводно претрпели у бившој Југославији у периоду од 1989. до 1999. године, односно у периоду санкција.
Ове „штете“ су наведене таксативно:
– Пад домаће производње и нивоа економског развоја
– Смањење економске активности
– Смањење инвестиција
– Изгубљена тржишта, поготово за извоз
– Колапс финансијског система
– Погоршање социјалне ситуације и повећање сиромаштва због отпуштања радника, узурпације и лошег руковођења пензионим фондом и дечијим додацима
– Штете у другим друштвеним активностима, укључујући образовање.
С друге стране, Приштина и Београд би се обавезали да утврде учешће Косова у међународном дугу наслеђеном од СФР Југославије.
ОНИ СУ РЕКЛИ НЕ ЗАПАДУ У УН! Ове земље су уз Србију упркос огромном притиску сила! https://t.co/Q3GpNQ1OnG
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2018
7) Ратни злочини и сексуално насиље
Пето поглавље се бави правдом и помирењем, те предвиђа зајднички рад Приштине и Београда на утврђивању размера ратних злочина на Косову и њиховом истраживању. Такође би била установљена шема за финансијску одштету жртвама ратних злочина на обе стране.
Харадинај у више наврата у нацрту споразума потенцира случајеве сексуалног насиља на Косову, што се поклапа са недавном изјавом српског шефа дипломатије Ивице Дачића, који тврди да се на Косову води акција која за циљ има да оптужи Србе за наводно силовање 20.000 Албанки на Косову током 1998. и 1999. године.
Посебно је издвојен део „ратни злочини“, у чијем првом члану пише да се „Република Србија слаже да ојача напоре за истраживање, гоњење и осуђивање случајева ратних злочина над косовским Албанцима и другим заједницама“, док се Приштина не обавезује на исто, већ само да ће „спровести обавезе проистекле из уставних и законских одредаба о косовском специјалном суду“ за ратне злочине.
ВУЧИЋ ЗА ГЛАС АМЕРИКЕ: Показали смо им шта су створили https://t.co/ef6QLABNHc
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2018
8) ЗСО може, али само ако Приштина увек може да је сруши
Када је реч о поглављу 8 и никад заживелој Заједници српских општина, предивђају се права која ни на који начин нису извршна. И оно мало што Србима кроз ЗСО остаје, може, међутим, бити укинуто једним потезом или злонамерним тумачењем Приштине.
„Надлежни суд на Косову може да забрани сваку функцију или активност ЗСО, уколико су такве функције/активности противне уставном уређењу, крше људска права и слободе или подстичу расну, националну и верску нетрпељивост“, пише у нацрту споразума.
Статут ЗСО се пре усвајања мора послати на мишљење уставном суду у Приштини.
9) Отимање енергетске мреже и, наравно, одштета!
Према плану Харадинаја, Косово би требало да преузме сву енергетску инфраструктуру, као и преносне везе између Косова и суседних земаља. Поврх тога, Харадинај тражи да Србија исплати новац и приходе прикупљене на то име од стране Електромрежа Србије од 2007. године.
„Стране се слажу да ће се новац и приходи прикупљени од стране ЕМС од 2007. године, који се могу приписати линијама за преносне везе између Републике Косово и суседних земаља, одмах након потписивања овог споразума пренети на КОСТТ. Сви приходи и новчана средства из Међусобног механизма за компензацију између ТСО-а и КОСТТ, које је ЕМС прикупио од 2004. године, пребациће се на КОСТТ“, пише у нацрту споразума.
МЕДИЈИ: Нови шеф приштинског тима лешеве бацао у кречану https://t.co/B71obtfQhG
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 18, 2018
10) Хашки суд за примену споразума Београда и Приштине
Харадинај је као државе гаранторе овог спорзума навео земље квинте – САД, Велику Британију, Немачку, Француску и Италију, као и ЕУ, а и за њих је изнео захтеве. Од њих се очекује да контролишу примену споразума и омогуће да његово евентуално неспоровођење буде условљено напретком Косова или Србије на европском путу. Од гарантора се, такође, тражи да обезбеде приближавање Косова са земљама које га још нису признале.
За решавање било каквог неспоразума између Београда и Приштине у примени овог споразума био би задужен петочлани арбитражни суд са седиштем у Хагу.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
