Амерички предсједник Билл Клинтон уверавао је француског председника Жака Ширака да они не подржавају настојања Армије БиХ да покрену војну офензиву против Срба у јуну 1995. и да дели његову забринутост због могућих последица по трупе УН.

У документима са којих је скинута ознака тајности наводе се разговори од 14. јуна 1995. године. Документа су објављена на сајту Председничке библиотеке у Литл Року и тичу се разговора Клинтона са Шираком. Ширак изражава Клинтону забринутост да Армија БиХ покреће офензиву против Срба која би могла угрозити трупе УН и говори му да је забринут.

Цлинтон му одговара да „и треба бити забринут“, и да је и „он сам забринут“, те да су Бошњацима „више пута“ говорили да не покрећу акције и додао да је државни секретар Ворен Кристофер упозорио Хариса Силајџића на „озбиљне последице“, јер би могли угрозити трупе УН и испровоцирати Србе на јаче гранатирање Сарајева.

„Они су стварно уверени да могу поразити Србе и да нас могу присилити да подигнемо ембарго на оружје. Они верују да могу добити тешко наоружање које могу искористити против босанских Срба и надјачати их артиљеријом. Наша војска верује да је то апсолутно погрешан потез и то смо им више пута рекли“, рекао је Клинтон.

На Ширакову опаску да „изгледа да ембарго не функционише“ и да „они већ добијају тешко оружје“, Клинтон је избегао одговор и рекао да Бошњаци верују да могу присилити Конгрес на једнострано укидање ембарга, те је Шираку најавио да ће он сам ставити вето ако до тога дође.

Ширак је онда напоменуо Клинтону да Бошњаци планирају покренути акцију за време самита Г7, а Клинтон је одговорио да „само покушавају привући пажњу света“ и „притиснути“ учеснике разговора на самиту.

„Али, ако они покрену офензиву, Руси неће кривити Србе ако буду реаговали“, рекао је Клинтон.

Кристофер је додао да обавештајни подаци показују да Армија БиХ неће бити спремна до почетка самита, на шта је Клинтон одговорио да им то оставља времена да их одговоре од акције.

„Силајџићу сам рекао да ако крену, да су препуштени сами себи и да их нећемо спасавати ако добију по носу“, рекао је Кристофер.

Разговор је онда настављен на тему изгласавања резолуције у Уједињеним нацијама о ангажовању Снага УН за брзи одговор, на чему је инсистирао Ширак.

Клинтон је, пак, рекао да је и он за ангажовање УН, али да Конгрес не жели да одобри финансирање мисије, па је предложио да се гласање одложи док Конгрес не одобри новац, на шта је Ширак рекао да би он радије да се резолуција изгласа сада, а да се с Конгресом разговара након тога.

Цлинтон је рекао да би он тиме презуео политички ризик да обећа нешто што не може да гарантује да може исфинансирати и додао да има пуно проблема са конгресним лидерима, поготово са сенатором Бобом Долом.

„Од мог првог дана у Белој кући Дол је константно охрабривао босанску владу да игнорише све што ја радим. Гурао је властиту стратегију да подигне ембарго на оружје. Данас, кад га видиш, реци му што ти мислиш о укидању ембарга на оружје“, рекао је Клинтон.

Оно што се до сада из документа амогло видети је да Клинтонова администрација уопште није веровала УН, и настојали су што више активности пребацити на НАТО. Једна од ствари на којој су инсистирали је да војни аспекти Дејтона буду у надлежности НАТО, а не УН.

Осим тога, на састанцима које су имали увек су истицали да ће покушати помоћи Бошњацима које су сматрали једином правом жртвом рата, али су пред Европљанима настојали показати да су неутрални. Такође, треба напоменути да Клинтон никада није желео једнострано укидање ембарга Бошњацима на оружје, јер је знао да би тиме угрозио савезништво Америке и Европе.

Ширакове изјаве о Милошевићу и даље тајна

Занимљиво је да су све Ширакове изјаве у разговору са Клинтоном које се тичу Милошевића и даље прекривене ознаком државне тајне.

Када ти делови буду откривени, знаће се какав је точно однос Ширак имао са председником Југославије.

(Независне)

Ознаке: Америка, БиХ, САД, Срби