Прочитај ми чланак

Ово су најчуднија презимена у Србији

0

Немају сви обична презимена. Неки се свог стиде, док други поносно изговарају да су Курићи, Звијери, Кењала или Кобиле. С којим сте се ви необичним презименима сусретали?

rep-prvi-svetski-rat_660x33У Србији најчешће вам се може десити да упознате некога ко се презива Јовановић, Стојановић, Петровић и Ђорђевић… Међутим, има и оних који носе мало мање уобичајена презимена, као што су Недоклан, Смрзлић, Студен и Крешоје, али и Стренка, Хавран и Шагановић.

Презимена у нашим крајевима се тек од 1842. године, наредбом кнеза Александра Карађорђевића, уводе као обавезан вид идентификације. Раније презимена није ни било, већ су уместо њега Срби и народи са Балкана додавали назив племена из којег потичу, пишу београдски портали.

Необична су и презимена пореклом из Херцеговине, а која се могу чути и у Србији. Таква су на пример: Агбаба, Гузина и Гузичић, Истинић, Прдић, али и Заклан и Прдавица.

Ту је и презиме Хабеншус, Аврам, Тупеша, али и Јакуш, Шипка, Картал, Бенцуз и Дракул. Може звучати смешно и када се некоме представите, па уз своје име гласно изговорите презИме Звијер, Особа, Четник, Куга, Дроњак или пак Бу.

Међутим, она су раније имала другачије значење. Гаће су раније биле назив за панталоне, а не за доњи веш, па је презиме Карагаћа значило да је у питању неко ко носи црне панталоне. Такође, Кур је прасловенска реч за петла, па одатле потиче и то презиме.

24 коментара “Ово су најчуднија презимена у Србији

  1. Милутин каже:

    Ко ли нам је све то давао таква презимена, они који су са нама владали, па су нам и таква зла наносили, поред свих других, разних зала.

  2. Jogi Ber каже:

    било је презимена и пре 1842, исто као и код Руса изводило се прво презиме по имену оца, а затим и породично презиме

    1. Св.Саве дедовина каже:

      Моје има дупло – ић и налази се у Дечанској хрисовуљи.

    2. Jogi Ber каже:

      kako glasi?

    3. Св.Саве дедовина каже:

      Име је Драгић, па ти медане изведи презиме :)!

    4. Херцеговина каже:

      Ниси ваљда Драгићевић:)? Онда си из Пребиловаца потомак славних Прибиловића:) Нек сте претекли, Богу фала!

    5. Св.Саве дедовина каже:

      Јесам, хвала лепо.
      О`кле си ти земо:) ?

    6. Херцеговина каже:

      Од свукуд помало;) Огранци са свих страна, и с Попова поља (са Бобана)и с Корита( Билећа), Крекова и Морина па до Страна (Калиновик) непрскани старјеник Ерцеговац 100%.

  3. Херцеговина каже:

    Презиме мојих кумова је Рикало, а материно дјевојачко им је Звијер:)
    У Ерцеговини јесте пуно необичних презимена, претпоставља се највише код Срба, нешто због поспрдних надимака, нешто због Влашког поријекла, доста има са простора који су донијели селећи се са краја на крај ерцеговачке земље, нпр. имате фамилије Граховац које су дошле са Грахова у старој Ерцеговини, а нису род једни су Миловићи а други Андријашевићи.
    По занату исто тако има Ковач, Дунђер, али сви знају од кога потичу.
    Муслимани са Борча који сада носе презиме Ђипо, раније су били Обадићи.
    А Ђипо је од тога што им је предак добро скакао (ђипао) на дан кад је Борач примао ислам……..Тема је неисцрпна

    1. Св.Саве дедовина каже:

      Мени драг онај усташ Петар Мркоњић,црни Петровић.
      Медан,јак као међед.
      Шта су радили Брстине, Пухала, Оборине, Готовине, Главаши ?

    2. Херцеговина каже:

      Брстина брстио око Удрежња, Оборина је око Стоца обор му био неђе на Поплату;) за остале мислим да су се покатоличили, поријекло им је из Бротња (бар готовина јесте.)

    3. Св.Саве дедовина каже:

      Бранимир Брстина ми био комшија у Клепцима.
      Оборине и Пухала род.
      За Готовине ми је мајка рекла да су јој род и да су православци,могуће да је слично као у случају Шешеља.Или Главаша који су славили моју славу св.Николу.
      Не морам Вама да пишем о преобраћању,покушали „лукави латини“ са мојима(очеву и мамину породицу) у Др.св.р.
      Није им се дало покатоличити, али јесте трпати у јаме Голубинка (татину) и Бивоље брдо (мамину).

    4. Херцеговина каже:

      Добих неки дан фантастичну књигу о јамама у Пребиловцима, аутор проф. др. Новица Војиновић штампана пред потоњи рат, (на корицама Титоград 1991) ријетко добра књига, са свим именима, личним подацима и фотографијама.
      Кад прочитам имам је намјеру послати овом Удружењу ,,Ћирилица,, (Бијелом орлу).

    5. Св.Саве дедовина каже:

      Мене стриц звао курајица, кад оно има и презиме.

  4. Uglješa каже:

    Ово је тема о којој нисам стручан да говорим,али могу рећи коју реч.Колико сам чуо од неких академских професора итд,један део наших презимена је добијен из спрдње са влашћу.Познато је да је Србија била дуго под Турцима који нису водили евиденције,њима је било битно плати харач и вољно.Доласком Аустрије на наше просторе уведена је и евиденција становништва и имања земљишта итд.Тако да је добар део народа из спрдње рекао да се презива Кењало или слично.Наравно то су Аустријанци забележили и тако је остало.Колико је Србија напредовала одласком Турака говори чињеница да још увек има у Србији парцела и земљишта где је Турска тапија доказ власништва над том некретнином.Дакле напред са Турским тапијама у ЕУ,па нека се ови ЕУ Срби запитају где иду,а наравно стићи ће у ЕУ на Светог никада а можда ни тада.

    1. Гирсам Елкана каже:

      Сигурно је један од узрока таквих презимена управо то- спрдња, омаловажавање другог човека, али било је случајева када су се сами Срби спрдали једни са другим ипа су се после закитили презименима које су једни другим давали нпр. долази плата и на фронту аустриски писар пита како се зове онај што дере краву-Дерикрава, а онај што тамо сед-Бјелобаба, а нај са белим брковима -Бјелобрк…….., па кадф хоћеш следећи пут да подигнеш плату зовеш се онако како си записан.

    2. Danilo Vasic каже:

      To je zaista delo sprdnje sa austrougarskom vlast i jedina prava istina. Svaba je to precizno evidentirao a posle nije moglo biti ispravki.

    3. Perun каже:

      Austro-ugari odoše iz Hercegovine odavno.
      Budalaštine ostadoše za uvek.

    4. Perun каже:

      Nekoliko stotina po svemu neobičnih prezimena stalna su inspiracija šaljivdžijama. I kada su davana činjeno je to na šaljiv, posprdan način.
      Čitave familije nose i dan-danas pečat prkosa vlastima Austrougarske , koja je na anektirane prostore htela da uvede svoj, „evropejski“ duh.

    5. Св.Саве дедовина каже:

      Презимена је и АУ окупатор у БиХ давао поспрдно Србима.

Коментари су затворени.