Прочитај ми чланак

ОВО СУ НЕДОПУСТИВИ ГРЕСИ ПРЕМА ПОКОЈНИКУ: Штетни обичаји које Срби стално раде

0

У савремено доба неретко се дешава да се на православним гробљима спроводе сувишни српски обичаји, непознати у давна времена, а као знак неког новог, помодног тренда.

Који су то све обичаји око покојника и обележавања свих њему посвећених дана, а да су сасвим отуђени од цркве, вере и искреног поштовања преминулог?

Дужност хришћанска налаже да се у молитвама сећамо наших покојника, да се молимо Богу за покој њихових душа, палимо им свеће, држимо парастосе и помене, подижемо им споменике као обележја на гробовима и да њихове гробове држимо у пристојном и уредном стању. Све ово налази се у оквиру црквеног канона.

Чини се да ниједан народ нема тако немаран однос према гробовима својих сродника као Срби. С једне стране, тај немар је апсолутно запостављање гробних места, које укључује њихово необележавање и неодржавање.

С друге стране, у појединим крајевима Србије иде се у другу крајност. На гробљима се подижу скупоцени споменици, капеле новокомпоноване архитектуре, које више личе на викендице у којима има све оно што има и у дому – фрижидери, телевизори, кревети… Ово је ружан обичај.

Споменик треба да буде скроман са хришћанским обележјем у облику крста. Много је важније сећати се својих умрлих у молитвама, а чинити добра дела за покој њихових душа помагањем сиротињи, давањем прилога црквама, болницама, домовима за незбринуту децу и другим хуманитарним установама.

Што се тиче става цркве око опела и сахране покојника, за цркву је најважније жито, вино и сам чин опела.

Опело је молитва у којој се свештеник моли за покој душе покојника и за опроштај грехова његових које је као човек у животу учинио. Важни су и помени који се врше од куће до гробља, јер је помен, такође молитва.

Међутим, у неким крајевима Србије, за погреб су везани бројни сувишни и штетни обичаји, који су често, чак и у супротности са учењем цркве. Тешко је у народу мењати такве обичаје, нарочито оне који су вековима присутни, али у новије време заводе се нови обичаји, који се лако могу мењати.

Један од таквих је и куповина венаца за сахрану, затим даривање разним даровима свих који присуствују сахрани. И једно и друго изискују велике издатке, а потпуно је сувишно.

Много би боље било да се новац за куповину венаца преда домаћину или тој кући, што би добро дошло у сношењу трошкова сахране.

Такође се уобичајила велика и обилна припрема јела и пића за сахране, па се дешава да, када се гости наједу и напију, сахрана се претвори у гозбу, а учесници у пијаном стању почну да се недолично и неприкладно понашају. То је недопустиви грех према покојнику и његовој родбини.

Против оваквих појава треба да се боре сви озбиљни и богомољни људи у српском народу. Поменућемо и обичај у неким крајевима Србије, када народ долази са гробља, да се сачекује у дворишту где сви перу руке, узимају угљен од жара, па га преметну у рукама и пребаце преко себе.

То је остало из времена када су Србијом харале заразне болести и на тај начин се по наредби грађанских власти вршила дезинфекција.

То данас није обавезно чинити. Добро је само припремити воду и пешкир ако нема чесме или купатила да народ опере руке, што је основ хигијене.

За четрдесетодневни парастос такође су везани бројни обичаји, међу којима је клање „душног брава“. То не спада у црквене и верске обичаје.

Под те обичаје се једино као циљ клања може подвести и оправдати да се нахрани сиротиња, као добро дело за покој душе умрлога. Све остало је чист пагански, нецрквени обичај везан за жртвоприношење.

После шест месеци или једне године, такође се могу вршити молитве, односно парастоси за умрле.

Тада се, као и за четрдесети дан, припрема жито које освећује свештеник, излази се на гробље, пале се свеће и прекађује гроб. Парастоси се могу одржавати и чешће, а гозбе ни у тим поводима нису црквени обичаји.

46 коментара “ОВО СУ НЕДОПУСТИВИ ГРЕСИ ПРЕМА ПОКОЈНИКУ: Штетни обичаји које Срби стално раде

  1. Soko Sokolov каже:

    Прочитај мало о Ђорђу Јанковићу, доктору археологије и његовом истраживању. Ево ти два цитата из интервјуа са њим.

    „И у овој књизи продубљујете вашу ранију тврдњу да је Апостол Павле са својим ученицима прошао кроз наше крајеве и међу Србима сејао Христову науку и засновао цркву. Јесте ли због тога Помесну цркву Срба назвали апостолском црквом?

    Да. То је предање, наше и руско, али је оно код Руса записана тврдња, а код нас сећање на Апостола Павла, још увек живо после скоро 2000 година. У Несторовом летопису пише да је Апостол Павле учио у Морави која је у Илирику, где су живели први Словени, а пошто Руси воде порекло од Словена с Дунава, онда је и њима био учитељ Апостол Павле. По једном апокрифном наставку Дела апостолских може се закључити да је Апостол Павле прошао путем Сирмијум–Сингидунум–Виминацијум–Наис, низ Саву, Дунав и уз Мораву, то јест управо кроз Илирик. Код нас нема сачуваних сличних записа, али су римокатолици Иван Лучић, Данијел Фарлати и Алберто Фортис забележили да је у једној манастирској одаји Крке постојао натпис о проповеди Апостола Павла. Наш народ се сећа чуда Апостола Павла са змијом на Мљету, показује места куда је ходао (Кистање), места где је проповедао (Павлова пећина код Требиња, Стијене Светога Павла код Омиша).“

    “ Данас се на Порфирогенетовом делу „О управљању царством“ те­ме­ље сви школски и универ­зи­тет­ски програми, иако постоје ан­тич­ки и средњовековни списи ко­ји о пореклу Срба говоре другачије.“

  2. felixfaber каже:

    Vizantijski vojskovođa Prisk,pravoslavac i to izuzetni (znamo po ktitorstvu) predje u Dakiju da kazni slovenskog vodju Mužoka za neku pljačku manastira (da,manastira).
    Bilo mu čudno što ne nailazi na otpor.
    Kad je došao do logora vidi da su Sloveni pijani,jer je Mužoku umro brat pa se olesili na daci.
    Njemu kao pravoslavcu to nije bilo jasno,pa izvršio napad i sve ih pobio.
    Uticaj Rodne Vere na pravoslavlje traje više od milenijuma,promeniti ga ne možete,jer bi morali da menjate iz korena,zato je ovo uzaludna rasprava.

    1. ЏЕРОНИМО каже:

      Iz istih razloga su Srbi izgubili Bitku na Marici. Kad su se tamo ulogorili, odluče da proslave crkveni praznik (koji je bio tog dana) – Usekovanje glave Svetog Jovana. Tu se oni oleše od pića i popadaju kao snoplje po šatorima. Turci ih iznenade noću i sa petostruko manjom vojskom napadnu i izvrše masakr.
      Ostalo je (tužna ) istorija…

    2. Владица каже:

      Али имали су муда Мрњавчивићи да иду у другу земљу на мегдан турцима.Знали су кака су опасност ти зверови.

  3. Monter каже:

    „Против оваквих појава треба да се боре сви озбиљни и богомољни људи у српском народу“ – како лепо Црква не види себе и своју обавезу да се искорене такви обичаји. Очигледно је да по том питању ништа није ни урадила, нити намерава да нешто уради сем да пише чланке на својим порталима.

    1. Владица каже:

      Тачно,ншта није урадила да то искорени.

  4. Аца Тодоровић каже:

    Душни брав, као и многобројни обичаји код нас Срба остали су из Родне вере наших предака, у којој је посебно место имало поштовање покојника.
    Срби су последњи примили Хришћанство али уз договор да се сачувају обичаји који су важили не у паганској већ у Родној вери Срба. Родна вера је претечена у хришћанство, а црквени великодостојници могу уводити разна правила и онда се позову на хришћанство.
    Венце и цвеће су увели комунисти, који су одвраћали народ од вере и Бога. Срећом народ се полако враћа својој традицији па продавци венаца све мање посла имају.
    По правилу одржавају се две посне и две мрсне даће. То Срби вековима поштују јер верују да ће на тај начин душа преминулог отићи на онај свет. Због тога код нас нема случајева да душе покојника око својих кућа, како се дешава у католичким државама.
    Због недостатка вере у јужној Србији, где наш гастербајтери поред вила које су саградили а у којима не живе сада граде и гробнице-викендице. С једне стране је добро, улажу новац у Србији, сав материјала за изградњу велелепних гробница купљен је у Србији и плаћени су радници из Србије, али је не потребна инвестиција, уместо да се да новац за изградњу цркава и манастира. Па бих препоручио нашим гастербајтерима са југа Србије да се такмиче ко ћћ више новца да уложи у изградњу цркве а не у изградњу гробница.

    1. Zoran Cvetkovic каже:

      Bice da si opet nesto pobrkao.Ne znam sta ti podrazumevas pod jug Srbije,ni kako ti sa severa kako sam kazes, zamisljas jug ,ali tamo vila ili vikendica grobnica nema.

    2. Аца Тодоровић каже:

      Мислио сам на мало јужније и мало на исток. У околини Крушевца, Неготина и Зајечара, наши печелбари зидају велике Гробнице. Нисам мислио на Ниш и јужније јер од тамо нема пуно наших у иностранству.

    3. Владица каже:

      Свилајнац бате,и влашки крај,и срби,све је то исто…шта они зидају по гробљима..

    4. ЏЕРОНИМО каже:

      Ne moraš da ideš u Svilajnac. Dovoljno je otići na groblje u Veliki Mokri Lug u BGD-u pa videti čudo neviđeno. A bila je i TV emisija o tome.

    5. Zoran Cvetkovic каже:

      Tamo da, ali nije Srbija kontinent pa da se toliko omasi i pomesaju vlasi i vranjanci.Mada i juznjaci imaju neke nestvarno besmislene,nehriscanske obicaje…

    6. Владица каже:

      Помаже Бог,Цветковићу.У ком делу Библије,Господ говори о посту.Унапред хвала на одговору и опрости на питању.

    7. Zoran Cvetkovic каже:

      Bog ti pomogao Vladice i izvini na kasnjenju sa odgovorom.Nemam nikakvu signalizaciju i tek ponekad proverim profil bas zbog ovakvih stvari da ne bih nekom ostao duzan odgovora.
      Iskreno ne znam koliko je taj nesrecnik zasluzio odgovor jer je tvrdnja toliko zlonamerna i tesko da je razlog ne znanje jer osporava osnove hriscanstva.Po recima svetih ne treba cutati pred paganima,neznoboscima ili jereticima ali ne treba ni ulaziti u dublju raspravu sa njima vec istine radi svedociti rec Bozju, a na njima je da li ce je prihvatiti ili odbaciti,da li ce im biti na spasenje ili pogibao.
      ja nikome nisam ostao duzan odgovora ali posle jednom, dvaput sve ostalo je bacanje bisera pred svinje.
      O postu se u Bibliji govori u starom zavetu,novom zavetu,psalmima Davida i u poslanicima,znaci bas svugde, ali sta ocekivati od onih koji nemaju strah Bozji.
      Mnogo sam ratovao sa takvima i njima je lako istinom zatvoriti usta tako da im kao i ovdasnjim paganima ostaju samo glupa ridanja tipa -vas Bog ubija decu i slicno?!!
      Da se ne vracamo na stari zavet,vec na pocetku novog u Matejinom jevandjelju se govori o postu 6.16-18,9.15 i 17.21 odakle je cuveno-Ovaj rod se izgoni samo molitvom i postom.Zatim i lukinom jevandjelju 21.34,2.37,5.33-34.Dela Apostolska 14.23,13.3,9.9.Poslanica korincanima 7.1-5,Druga poslanica Korincanima 6.5…
      U svetom predanju ima logicno mnogo vise o postu.U sveto predanje spadaju i sve blagoslovene svetootacke knjige koje su uz Bibliju glavni izvor reci i nauke Bozje.Bogu hvala pa sam pored svih losih navika imao i jednu da sve sto dolazi od Gospoda i preko andjela i svetitelja njegovih ja zapisem i tako se posle mnogo godina skupilo dosta toga.Tesko mi je i tu nekada pronaci nesto, a kamoli u Bibliji koja je na preko 1000strana.
      Recimo u predanjima se kaze i da se moze postiti za druge pa cak i upokojene jer ima primer sestara monahinja koje su postile za brata zlocinca u paklu koji je vremenom trpeo sve manje muke da bi na kraju videle to mesto u kojemu je bio okovan prazno.Imas i lepu pricu o ne bas uzornom monahu koji je na samrti bio jako veseo.Braca,znajuci njegove slabosti pitala su ga zasto je tako veseo zar se ne boji Bozjeg suda.On im je odgovorio da ga je posetio andjeo Bozji i da mu je rekao da ce ga Gospod primiti i oprostiti mu zato sto je strogo postio sredu i petak.Ako je njemu kao monahu i nekome ko je imao posno na trpezi to uzeto kao zrtva i dobro delo,sigurno je jos vise obicnom mirjaninu poput nas.
      Koliko znam u pocetku je post bio mnogo kraci ali je kada je hriscanstvo opste prihvaceno zbog ljudi koji su masovno se krstavali i bez neke pripreme primali pricest,uveden je post kakav je danas da bi ljudi znali i hteli ili ne takvim postom ipak procistili sebe.
      Sustina posta je u prociscenju i obozenju coveka i njegovom vrlinskom zivotu.Tada je covek vise usmeren ka Gospodu,molitveno,mislima,delima i kao takav je blizi Gospodu i lakse zadobija blagodet.U suprotnom mala popustanja vode u velika i covek pada.To je jedna od prvih stvari koje sam naucio.Nema zivota,radosti,utehe,mira van Gospoda bez obzira na svetovne stvari kao sto su bogatstvo i slicno.Kako covek pocinje da gresi u njega se unosi nemir,tuga,gnev,nezadovoljstvo,vraca se losim navikama i zavrsi raspravljajuci se sa nekim na srbininfou:).
      Znajuci u kakva presudna vremena zivimo utoliko su post i nasa vera jos
      bitniji jer su i nase orudje za opstanak i zivot,uz solarne panele,biber sprej i bokser iz domace radinosti naravno:).

Коментари су затворени.