И, шта смо закључили? Због чега је Ноле пао, ако је позиција број два, светског тениса, пад? Исхрана? Проблеми у браку? Напуштање православља и приклањање некој секти? Ништа од тога, уверен сам, бар не у пресудном значају.

Одговор је, као што у оваквим ситуацијама бива, врло једноставан: Новаку Ђоковићу тенис више није најважнија ставка у животу. Да ли због решене егзистенције за неколико следећих генерација породице Ђоковић, освојеног свега што је могло да се освоји (сугерише недостатак мотива), свеједно је. Новак већ неко време узимење рекета у руке доживљава као терет, с муком у стомаку. Зашто?

Предодређен да успе, помилован божјом руком, с вољом чвршћом од шведског челика, Новак Ђоковић се на кров света пењао путем на којем не беше ни радости ни ужитака својствених младом човеку. Само рад, упоран, тежак, мучан, а победе и титуле једина надокнада за пропуштено које није могло да се надокнади, нити ће моћи. Премало за момка здравог ко дрен, премало и онда кад су почели да пристижу огромни таласи новца. Новак је, ван сумње, натпросечно интелигентан, има зрелост педесетогодишњака, али му је тенис одузео могућност редовног формалног образовања, односно да се са неким темама сусретне на време и на адекватан начин. Којим темама?

Онима што садрже много више питања него одговора, у којима су вечне поставке и вечне дилеме: постоји ли судбина као непроменљивост или је човек сам креира; одакле долази и где увире срећа; шта све може вера; шта је апсолутна интелигенција а шта подсвест; какве нас енергије окружују; како се постиже мир са самим собом; због чега је човеку дато да контролише само једно, своје мисли, и зашто је баш то најтеже.

Прозор у овај свет Новаку је пре пет, шест година делимично отворио др Игор Четојевић али, чини се, без довољно објашњења и у тај празан простор Новакове психе улетео је извесни Пепе Имаз. Вероватно изузетно сугестиван, свакако харизматичан, Пепе је Новаку дошао као поручен да буде сведок, можда и тумач, несклада између вишегодишњег светског блештавила и унутрашњих немира и незадовољстава. Тако смо добили ону парадоксалну ситуацију да Пепе држи предавање о успеху у животу, а међу „ученицима“ седи најбољи на свету у једном послу (Новак) који је најпозванији да држи баш таква предавања.

У садашњем стању смањеног интересовања за тенис Новак може да остане неколико година, што би значило и крај каријере, али могуће је и да се у години пред нама врати савладаних лекција, без императива победа и без оптерећивања питањима чији се одговори, одувек и заувек, могу само нагађати. Како год било, таман да скорих дана заувек прекине са тенисом, нико нема право да овом човеку нешто замери.

Извор: Новости

Ознаке: Новак Ђоковић, Ратко Дмитровић, тенис