Прочитај ми чланак

ОВО СУ ТРИ НАЈВЕЋА ЧУДА СА ОСТРОГА: Оздравили захваљујући молитвама

0

Манастир Острог спада међу најпосећеније на Балкану, а у њега долазе верници свих религија из свих крајева света како би пронашли веру и наду.

Ostrog_Monastery

Манастир Острог спада међу најпосећеније на Балкану, а у њега долазе верници свих религија из свих крајева света како би пронашли веру и наду.

Манастир Острог у Црној Гори је место на које се људи из целог света упуте како би пронашли уточиште и помолили се Богу, али и покушали да се излече. Они се моле за своју срећу и здравље, али и својих најмилијих. Чуда су могућа, а то и доказују приче које круже о овој светињи.

Острошки монаси су забележили преко стотину чуда и она се чувају у рукописној збирци манастира Острог. Нека од њих је средио и објавио јеромонах Иринеј Гавриловић и ми вам их преносимо у целости:

-Један занатлија из околине Никшића беше се тешко разболео. Лекари на прегледу установише да је парализа у пуном стадијуму. Од тога није било лека. Човек се био сав склупчао. Родбина га саветоваше да пође у Острог Светом Василију, али је он то одмах одбио, јер беше атеиста, неверник. После извесног времена, јави му се Свети Василије у сну и позва га да дође к њему у Острог па ће га он исцелити.

Пошто дуго поразмисли, овај човек најзад одлучи, и пристаде да га понесу у манастир. Дошавши у манастир он се исповеди и ону ноћ преноћи под кивотом Светитељевим, где су му читали молитве. После краћег времена сасвим је оздравио, и из захвалности према Светом Василију своме најстаријем сину дао је име Василије.

-Вера Ј, млада девојка из околине Бара, по занимању службеница, изненадно се разболела 1950. године, од неког тешког нервног растројства и као таква није била способна низакакав посао.

Забринути родитељи водили су је лекарима на све стране и тражили помоћ од најбољих специјалиста-неуролога на клиникама у Београду и Загребу, али, нажалост, без успеха. Њено здравствено стање из дана у дан нагло се погоршавало. Када је већ била изгубљена свака нада да ће девојка икада оздравити, мајка је одлучила да је, кријући од комшија, доведе у Острог, и да тамо потражи лека.

На пут је кренула почетком зиме исте године. Са великом муком су изашли од Доњег до Горњег манастира. Девојку је захватила нека изнемоглост и трзала се као бесомучна, у намери да се врати натраг. Уз велике напоре довели су је до Горњег манастира, где јој је чувар ћивота прочитао молитву, намењену за оздрављење оваквих болесника.

Ostrog

Ту ноћ преноћили су у Горњем манастиру. Сутрадан, девојка је осванула потпуно здрава, на велико изненађење и радост своје мајке и свих присутних. Вратила се весела и лака својој кући, и кроз неколико дана наставила је свој ранији службенички посао.”

-Ћерка једне старије госпође Гркиње из Ниша имала је тешко обољење на плућима. Лекарске интервенције почеле су доста касно. Једне вечери, док је жалосна мајка седела крај тешко болесне ћерке која је издисала под високом температуром, од умора паде у краткотрајан сан. У сну јој се јави Свети Василије Острошки и рече јој да не плаче, јер ће он исцелити њену ћерку.

И заиста, ујутро је болесници било нагло лакше. После новог прегледа, лекари су на опште чуђење установили да је болесница потпуно оздравила. Мајка Гркиња добро је упамтила лик који јој се јавио у сну, и када је затим у цркви видела икону Светог Василија Острошког, препознала је да је то био он. Она и ћерка одале су дубоку захвалност великом Острошком Чудотворцу.

2 коментара “ОВО СУ ТРИ НАЈВЕЋА ЧУДА СА ОСТРОГА: Оздравили захваљујући молитвама

  1. Душко Јевтовић каже:

    Захваљујући Светом Василију Острошком ја сам почео да пишем.
    Две године сам носио у себи скицу, у грубим цртама, романа који сам желео да напишем, али никако га нисам започињао. Самопоуздање је почело да ме напушта, сумњао сам у себе да не могу да се усредсредим.
    За време летовања у Херцег Новом, 2009. године, жена и ја први пут смо посетили манастир Острог и пољубили крст поред моштију Светог Василија. Грешан, несвестан Божје благодати, нисам ни замолио Свеца да ми да снаге да почнем да пишем. Али Светитељ је боље од мене знао шта мени треба.
    Месец и по дана од покоњења Светом Василију Острошком написао сам прво поглавље романа „Унутрашњи видици“ и наставио да га пишем сваког дана. За годину дана и три месеца сам га довршио и објавио 2011. године.
    Другу књигу „Хвалоспеви смислу“ написао сам од 20.07.2012. до 08.01.2013. године и објавио је исте године. Тек по њеном објављивању, постао сам свестан да је Свети Василије Острошки развезао чвор у мени, који је спутавао моје књижевно стварање. Захваљујући благодати Светог Духа којом је испунио моју душу, почео сам да исказујем истину коју ми је Бог омогућио да заволим и која је почела да живи у мени. Свако поглавље је, кад сам га завршио, било боље него док сам га замишљао и ја сам се чудио мислима које ми је Бог дао да их искажем. Ево једне од њих: „Уметник увек изражава себе. У себи мора да погоди ону нит којом су прожета осећања свих нас и кад додирне ту жицу која нас спаја, он је истинит и уверљив и чини нам се да је проговорио из срца које куца у нама и покреће нас.“
    Ево још једне: „Ми носимо вечност у себи као семе које треба претворити у плод, као таланат који не смемо неумножен вратити Творцу.“ (Одломци су из књиге „Хвалоспеви смислу“)
    Захвалан сам Светом Василију што ме је пробудио за вечност и омогућио да семе стваралаштва, које је усађено у све нас, претворим у плод.
    Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј нас грешне.

  2. Бранислав каже:

    И мени је Свети Василије помогао. Патио сам месецима од отеченог колена. Имао сам несношљиве болове, једва сам ходао. Колено је било толико отечено да сам једва панталоне навлачио на себе. Од лекара и терапија нисам имао никакве помоћи, само горе и горе.

    И прочитах на капелици на Видиковцу отац Драго Убипариповић организује поклоничко путовање за Острог.

    Отишао сам на Острог и од Светог Василија добих исцелење.

    Добио сам снагу при самом доласку у доњи манастир. Пешице сам отишао до горње Цркве где су мошти Светитеља. Путем нисам осећао никакву бол, само благодат светиње.
    У себи сам се молио Свецу да ме лиши патње. Кад са стигао горе ни отока ни бола. Запалио сам свеће у капелици, благодарећи Свецу Светом Василију слава му и милост. Поклонио сам се моштима мом милом чудотворцу и захвалио му се на исцелењу.

    Свети Василије Острошки моли Бога за нас грешне Србе, и за мене свегрешног Бранислава! Амин

    Ех кад би Срби савили своје тврде вратове и обратили се Богу, ко би могао против нас ?

Коментари су затворени.