Прочитај ми чланакХрватска је међу осам држава чланица Европске уније које су потписале писмо Високој представници Федерики Могерини којим траже да Европска служба за спољно деловање (ЕЕАС) значајно прошири активности у сузбијању руске пропаганде, посебно на подручју југа Европе и на Западном Балкану.
Увид у то писмо имао је бриселски портал „ЕУобсервер“, преноси загребачки „Јутарњи лист“.
Осим Хрватске, писмо које је послато пре десетак дана потписала су министарства спољних послова Чешке, Летоније, Литваније, Пољске, Румуније, Шведске и Велике Британије.
Наводи се да су у том писму изнели тврдњу да, „суочени са несмањеном кампањом дезинформисања коју врши трећа страна (Русија), видимо хитну потребу даљег јачања капацитета СтратКома ЕУ“.
„Јутарњи“ подсећа да је СтратКом канцеларија основана при ЕУ, одлуком коју су подржале све чланице, како би се откриле и демантовале неистине које о ЕУ, како мисле у Унији, шири Русија. У писму се тражи да пуним капацитетом почну са радом и две нове филијале ЕУ СтратКома – за Југ и Западни Балкан. Од ЕУ траже веће финансирање као и довољна средства како би могло да се улаже у иновативне технологије.
„ЕУобсервер“, како се преноси, наводи да су ове државе на првој линији онога што се у писму назива „софистицираном и интензивном кампањом страних актера како би се генерисало неповерење и незадовољство демократским поретком, дискредитовала ЕУ, трансатлантска заједница и наши партнери, као и да би се смањило наше јединство“.
Наводи се да је СтратКом, који би помогао у борби против руске пропаганде, створен пре две године одлуком Европског савета и делује у оквиру ЕЕАС, а да неке дипломате кажу да је основан пре свега због улоге председника Европског савета Доналда Туска, док Могерини није ни тада показивала неки претерани интерес за то.
Према овом чланку, СтратКом путем Твитера и друштвених мрежа покушава да демантује руске дезинформације и промовише позитивно праћење ЕУ деловањем на подручју бившег Совјетског Савеза. Има око 30.000 пратилаца на Твитеру.
Наводи се да за СтратКом ради само 14 особа, од којих је чак 10 дипломата из држава чланица. У одељењу за Западни Балкан раде још двоје дипломата, а шест на Јужном одељењу које се углавном бави кампањом против радикалне исламизације.
