Прочитај ми чланак

Папа у невољи због Степинца

0

565655_022609c1_f

Све затегнутији односи Хрватске и Србије, појачани блокадом отварања преговарачих поглавља и комеморацијом жртвама јасеновачког логора, додатно су заоштрени актуелизовањем актуелне теме – проглашења Павелићевог кардинала Алојзија Степинца за свеца.

До тога би, према писању неких српских медија, и поред јаког противљења Српске православне цркве, могло ускоро доћи и то без обзира на став мешовите комисије за дијалог о контроверзном свештенику која треба да се састане почетком маја.

Такве вести у изјави за наш лист, демантује Вељко Ђурић Мишина, члан српског дела комисије коју је именовао Синод СПЦ.

Ђурић наводи да дијалог тек следи. Он сматра да у Србији причу о скорој канонизацији Степинца „диригује овдашња политичка елита која жели да добије више гласова на изборима, нарочито од оних који су пореклом преко Дрине“.

Ђурић каже да је, према његовим сазнањима, актуелни поглавар Католичке цркве рекао да за његовог мандата неће доћи до проглашавања Степинца за свеца.

– Неки у Србији гурају информације да је све готова ствар да би се народ замајавао одијумом према Хрватима, па није искључено да у завршници предизборне кампање неко од домаћих политичара коментарише јаком реториком ово питање – оценио је наш саговорник.

Он објашњава да је заједничка комисија утврђена, а преостало је да Света столица постави председавајућег и да рад почне. Ђурић указује да је разговоре о Степинцу предложио папа Фрања подсећајући да је он прогласио лажним мит о Госпи из Међугорја и склонио неколико десничарских бискупа у Хрватској, међу њима и најекстремнијег Фрању Језеринца.

Хрватски црквени врх не види ништа спорно у проглашењу светим Алојзија Степинца. Уз напомену о могућем јаком лобирању у име Хрватске, иза које су САД и НАТО, Ђурић каже да га не би изненадило да се папи, који, понавља, не планира скору Степинчеву беатификацију, нешто деси.
Да је проблем Степинца врло комплексан слаже се историчар Радош Љушић. Он сматра да то питање није толико битно за српско-хрватске односе колико за Ватикан.

– Кредибилни стручњаци мисле да је позадина дубља – да је Степинац пробни балон за папу Пија Другог који је врховни католички поглавар био током Другог светског рата. Ако прође то са Степинцем, онда има основа за беатификацију Пија Другог – тумачи Љушић за „Вести“.

Као аргумент за своје тврдње наводи чињеницу да Римокатоличка црква није осудила нацизам, али јесте комунизам.

– Мислим да о овом питању неће одлучивати папа Фрања који је, иако поглавар, само један шраф у систему и као такав утврђује у ком ће се правцу Црква ићи, али не може сам да донесе коначне одлуке. У најкраћем, то је најбоље организована организација на читавој планети, за коју су Уједињене нације мало дете – закључио је Љушић.

Степинца, који је био загребачки надбискуп и кардинал, Католичка црква је 1998. прогласила блаженим и поред тога што је 1946. године због улоге у злочинима НДХ осуђен на казну затвора од 16 година са присилним радом и на три године губитка политичких и грађанских права. До краја 1951. је био у затвору Лепоглава, када је пуштен у кућни притвор због лошег здравља. Умро је 1960. године.

Важан је Ватикан, а не Загреб

Вељко Ђурић Мишина указује да је у случају Степинца јасан циљ Хрватске, а да Србија у вези с тим треба да разговара с Ватиканом, а не са Загребом.
– У Србији се преко наше политичке елите пласира провидна немачка подвала о Степинцу, мада дијалог о његовом проглашењу за свеца није ни почео – тумачи Ђурић.

Извор: vesti-online

 

18 коментара “Папа у невољи због Степинца

  1. Dijasporac каже:

    Да је СПЦ заправо српска, она би доставила ултиматум тим сатанистима из Ватикана. Ако се прогласи тај злочинац за такозваног „свеца“ онда нема више никаквих (и ако не би требало) зближавање Цркава.

    1. Спира каже:

      Екуменисти су се увукли у СПЦ. Протерали су оне који су против папизма https://www.youtube.com/watch?v=I747DNNw438 оврати пажњу првих 15 емисије,. као и остатак

    2. Dijasporac каже:

      Ми овде на западу имамо дебеле проблеме са екуменистима у самом врху епархија. Сви су они ђаци Иринеја Буловића.

  2. Спира каже:

    Шта је ту чудно. папизам је у прошлости проглажавао злочинце за свеце.

    „Пие V,који је изабран за папу 1566., пре избора, познат од називом «Велики
    инквизитор», упутио је трупе у Јужну Италију са задатком да поубија све
    протестанте. Када је постао папа, упутио је трупе у Француску да се са оружјем
    у руци обрачунају са хугенотима и наредио командантима да поубијају све
    заробљенике. Водио је рати и против ислама, а масакри који је извршила његова
    поморска армада на обалама Грчке (Лепанто) 1571., запамћен је у историји као
    један од најстравичнијих догађаја тог времена. После смрти проглашен је за
    свеца.

    Истоветну стратегију и тактику применио је Ватикан и према КиМ. Демонстрације шиптарских сецесионистичкох снага крајем фебруара и почетком марта 1989. подржали су
    загребачки надбискуп Фрањо Кухарић и љубљански Шустер, затим, католички лист «Глас
    концила» и сва ватиканска штампа. Приликом посете Албанији априла 1994. папа је подржао захтеве шиптарских сецесиониста на КиМ. Први је 1998. захтевао енергичну акцију против Србије, а затим поново почео да маше палмином гранчицом. Сазвао је 30.03.1999. састанак свих амбасадора НАТО и Савета безбедности, акредитованих при Св. Столици, ради покретања иницијативе да се заустави рат против Србије. Сви ови предлози, као је тих дана забележила ватиканска штампа «цинично су одбијени».

    Папи је поново скренута пажња да је пион у игри, а не фактор који одлучује. Очито повређен, папа је покушао да «опере руке», тврдећи да он није проузроковао све оно што се догодило на Истоку од 1989. Неочекивано, 12.03.2000., папа се покајнички обратио свету и затражио опроштај за грехе Римокатоличке цркве у прошлости, од крсташа, преко инквизиције, до дана данашњег.
    По оцени аналитичара папства и политике Ватикана, тај корак био је усмерен, у првом реду, ка православним црквама. Папа је остварио помирење са Јеврејима, утро пут сарадње са исламом, али није остварио свој главни задатак уједињења Источне и Западне цркве пре 2000.-те године.

    Свето писмо говори о греху у конкретном виду не постоји универзални коцепт греха. При
    томе се мора имати у виду да је признање везано за опроштај и помирење. Како то
    изванредно констатује цењени протестански теолог Фалке: «У пракси опроштај од
    греха је пресуда за грех и апел грешнику да не чини исти грех. Опроштај је увод
    у процес катарзе. Нема опроштаја за грешнике, без изричитог помињања жртве». То
    управо недостаје у овом чину папе и у политици Ватикана.“

    „Опус Деи “ Смиља Аврамов

  3. Vidosava Blecic каже:

    из ватикана никада ништа добро није стигло,за Православне.сви ратови света и монструозно уништавање Православних,покрећу папе.
    мене брину наши,у Цркви и Држави.неки од њих су ,по својим(не)делима -папе -Србскоме народу.Господе спаси народ Православни,

Коментари су затворени.