Прочитај ми чланак

Папина посета Сарајеву — увод у долазак у Србију?

0

papa-franja-sarajevo-7

Посета папе Фрање Сарајеву је веома важна за продубљивање међуверског и међудржавног дијалога у региону и могла би бити увод у евентуалну посету Србији, сматрају аналитичари.

Папа Фрања, који је од тренутка преузимања понтификата доживљен као реформатор, боравио је јуче у Сарајеву у години када се навршава 20 година од потписивањај мировног споразума у Дејтону, али и у тренутку различитих претећих порука радикалног исламзма.

Зато су његове поруке са позивима на дијалог, мир и помирење, као и да рата више никада не буде, веома значајне за стабилност целог региона, сматрају Никола Кнежевић из Центра за истраживање религије, политике и друштва у Новом Саду и историчар Александар Раковић, научни сарадник Института за новију историју у Београду.

Не бежи од шкакљивих тема

Кнежевић сматра да након формирања заједничке комисије СПЦ и Католичке цркве о кардиналу Алојзију Степеницу, којег једни сматрају злочинцем, а други херојем, као и скора посета председника Томислава Николића Ватикану, озбиљни су предуслови да у наредним годинама папа дође и у Србију.

Кнежевић у изјави за Танјуг каже да би то била посета од историјског значаја, не само за вернике католичке провенијенције већ и показатељ да су односи СПЦ и Ватикана, али и Србије и Хрватске, подигнути на нови ниво поверења.

Он је указао да папа Фрања досад није презао од шкакљивих тема, те нема сумње да би у будућности могао посетити Јасеновац, одати пошту жртвама и извинити се, што би допринело бољим односима двеју цркава и два народа.

Он објашњава и да папина посета Сарајеву носи веома снажну поруку која је у овом тренутку преко потребна региону.

Харизматични реформатор

„Папа Фрања, који од самог почетка свог понтификата даје веома упечатљиве и снажне поруке мира, праштања, толеранције, наставља своју мисију помирења на симболичном месту — Сарајеву, где се пресецају највеће светске религије и које је и данас симбол ратних страдања и подела“, навео је Кнежевић.

Према његовим речима, мултирелигијско Сарајево, које је током последње две деценије изгубило много од своје мултирелигиозности, у земљи где су поделе и даље веома присутне, ових дана је поново засјало старим сјајем, а папине изјаве уливају наду и охрабују нас да као народи и верници који живе на овим просторима имамо одговорност да конфликте и поделе оставимо иза себе и наставимо путем изградње регионалне стабилности и просперитета.

„Папа Фрања је личност која поседује изразиту харизму, истински реформатор чије речи имају интергритет и снагу јер за њега не постоје табу тебе“, навео је Кнежевић и истакао да би стога и политичка елита, која је по протоколу имала ту привилегију да га прва прими, требало озбиљно да схвати разлог његове посете и његове речи.

Дуг, али неизбежан дијалог

Историчар Александар Раковић сагласан је да је посета папе Сарајеву важна за регион због продубљивања међуверског и државно-верског дијалога, који је од суштинског значаја за стабилност.

 „Кроз такав дијалог ћемо доћи до кључних решења за спорна питања која оптерећују односе наших народа. Тај дијалог може да буде дуг, да се некима чини предуг, али је неизбежан и неминован на нашем подручју где се сусрећу три цивилизације — православна, римокатоличка и исламска“, каже Раковић, научни сарадник са Института за нову историју Србије.

Иако СПЦ, Србија и Република Српска учествују у том вишеслојном међуверском и државно-верском дијалогу, где, чини се, Срби заузимају лидерску позицију, Раковић сматра да би стога о томе јавност требало да буде боље упозната.

Осврнувши се на папину поруку да је БиХ део Европе, Раковић каже да је она важна у тренутку када са Блиског истока стижу поруке против европског идентитета БиХ, против хришћана у БиХ, али и муслимана који се не слажу с радикалним идејама.

„Папа је упутио поруку народима БиХ да више не буде рата какав је био грађански рат пре двадесет година, што је очекивано, добронамерно и важно. Такође, ту поруку не можемо изместити ни из новог контекста претњи које стижу из редова радикалних исламистичких струја с Блиског истока које имају намеру да, ако се укаже прилика, продрмају наш простор и изазову нови судар цивилизација који ниједном од наших балканских народа и држава није потребан“, оценио је Раковић, истакавши да нам је свима потребан мир који смо заслужили.

(Спутњик)

12 коментара “Папина посета Сарајеву — увод у долазак у Србију?

  1. perungromovnik каже:

    Сада браћо и сестре видите да СПЦ није СЕРБСКА и да је све то део јудео-ватиканског плана уништења рода и народа нашега! Све је математички испрограмирано и одређено у англо-саксонској кухињи са јудео-ватиканским куварима на челу, а ови *наши* усрани извршиоци учиниће све да се јудео-ватикански план спроведе у дело. Почело је то још од Немањића, који први прихватише нову јудео-ватиканску религију и оставише своју стару ПРАВОСЛАВНУ веру, те за то бејаху награђени тако што се Сербска историја пише од владавине Немањића, те ми СЕРБИ знамо своју историју само од Немањића наовамо, а до Немањића као да нас уопште и није било! АЛИ БОГ ЈЕ ВЕЛИКИ па нису успели да нас убеде у *ново и добро* па од наше СТАРЕ – ПРАВЕ вере нису нам могли избрисати *код* сећања на Божића СветоВида, Божића Перуна, Божића Велеса, Божицу Мокошу, Божицу Весну, Божића Триглава и све остале Божиће и Виле Небеске, јер народ НИКАКО није хтео да их се одрекне, па су нас зато јудео-ватиканци и прозвали ОРТОДОКСИМА. Ти су нас БОЖИЋИ кроз векове помагали да ОПСТАНЕМО јер нас ново-формирана црква и религија НИЈЕ штитила јер је БИЛА ЛАЖНА и није нам ПОМАГАЛА да опстанемо (свака част изузецима међу свештеницима). Кроз векове је та ново-формирана црква подржавала НЕПИСМЕНОСТ и страдање народа и НИЈЕДНОМ (осим у пар случајева) нису хтели да као ДУХОВНЕ вође народа Сербског изврше свеопшти позив на БОРБУ против окупатора (који год да су били). ТА иста црква, КРИЈЕ ОД НАРОДА и од ЦЕЛОГ света ПРАВО име СИНА БОЖИЈЕГ Исуса Христа ( превод – проповедача, учитеља) који је рођен под именом РАДОМИР, син Јосифа и Марије, рођеног код Низе (Ниша) 1033 године по новом календару (Персијански нови календар иде од тог времена) и погубљеног у Јерусалиму (данас Истанбулу) у ПОНТУ ВЕЛИКОМ 1066 године, којим је управљао Пилат понтијски. Све време нас црква *наша* ЛАЖЕ! И то исто чини и ДАНАС! Њима је свеједно шта ће бити са народом, важно је да љубе руке (читај, лижу гузицу) којекаквим сатрапима и ПРОВЕРЕНИМ непријатељима СЕРБСКОГ РОДА И НАРОДА јер од њих ДОБИЈАЈУ ПОХВАЛЕ И НОВЦЕ! И због свега тога, данас се ја ЛИЧНО овим путем ЈАВНО одричем те и такве цркве и тих и таквих духовних вођа! И Призивам БОГА ЈЕДИНОГА И ИСТИНИТОГА, ОЦА нашег НЕБЕСКОГ да пошаље децу Своју, Божиће Своје, на челу са Својим Сином РАДОМИРОМ, да буду са нама у ОВИМ ТЕШКИМ временима и да нам помогну КАО И УВЕК ДО САДА да САТРЕМО непријатеље наше и УНИШТИМО ИХ ЈЕДНОМ ЗАСВАГДА! да ОБНОВИМО моћно царство у којем ће владати ПРАВДА И ИСТИНА, без свих тих сатрапа и издајника рода својега и царства НЕБЕСКОГА! АМИН!

    1. iksan каже:

      leci se,sektasu

    2. perungromovnik каже:

      hvala ti sektasu na savetu…jesi ti mozda jehovn svedok?

    3. Аница каже:

      Нека ти је Бог у помоћи,стобом нису чиста посла!

    4. perungromovnik каже:

      hvala anice, i tebi takodje….

  2. SNS-Kragujevac каже:

    Србија је за мир и сарадњу са демократским светом

    1. vvss каже:

      Ali sa demokratskim svetom Rusijom Kinom Afrikom Ju.amerikom ostali u .urac.

  3. BogdanNS каже:

    Aleksandar Vucic ima velike zasluge za ovo. On je pokrenuo dijalog s Vatikanom i papom, na odusevljenje Srpskog naroda.

    1. vladica каже:

      za ovo si zasluzio pozdrigusu kod matijevica.pisi i dalje sinak.da se malo smejemo !

    2. vvss каже:

      Tako je robote . ti sve znas

  4. vladica каже:

    ako dodje valjda ce ga neko ubiti,kao sto je nostrdamus proreko.

  5. Perun каже:

    Daju Vatikan za put u Moskvu i Beograd

    Budući da na prostore današnje Srbije i Rusije do sada nije dolazio nijedan papa,
    među sveštenstvom i u ruskoj i u srpskoj crkvi odavno kruži mišljenje da bi svaki papa
    „dao pola Vatikana da dođe u Moskvu,
    a drugu polovinu da kroči u Beograd“,
    jer tako bi bilo potvrđeno staro vatikansko pravilo da je „katoličko tlo svuda gde stupi papina noga“,
    što za Vatikan, dugoročno gledano, nije bez značaja.

    Intrigantno je takođe da je Benedikt XVI iz svoje zvanične titule izostavio deo koji kaže da je on
    „patrijarh zapada“, a stavio deo da je „univerzalni pontifeks“, odnosno „poglavar“.

Коментари су затворени.