Прочитај ми чланак

Паровић: Зашто је Вучић прећутао окупљање косметских Срба са опозицијом?

0

Они који су упознати са мојом политичким ангажманом знају да доста добро познајем начин функционисања Вучићевог режима.

Једна ствар коју умем добро да прочитам је то да власт игнорише и на сваки начин гледа да затрпа оне личности и догађаје који им кваре слику коју се труде да направе у јавности.

Тако рецимо готово по правилу медијска машинерија пренаглашава оно што им иде у прилог, скорашњи пример је снимак Мила Ђукановића који пева: „Не може нам нико ништа, јачи смо од Србије“.

Са друге стране, скуп о Косову који су организовали представници Срба из наше јужне покрајине и који је окупио готово читаву опозицију је потпуно изигнорисан.

Чак нико од дежурних најамника који за плаћен доручак и дневницу глуме политичке аналитичаре није добио задатак да се поменутим скупом баве и да рецимо прогласе да се у суботу 28. септембра у „Хотелу М“ окупио „нови ДОС“ са задатком да уништи Србију.

Или да кажу да је на позив „Куртијевих Срба“, а под покривитељством митског бића „Шолак-Ђилас“, организована завера против Александра Вучића у тренутку док се он као лав бори за Косово.

Са друге стране, сам Вучић се снажно обрушио на интервју који је дао бивши министар задужен за Косово и Метохију, Горан Богдановић.

Е сада, разлог због којег је он то урадио је тај што се господин Богдановић уклапа у већ постојећи наратив по којем су они претходни све издали и продали, а он ето ради све да спаси барем нешто.

Са друге стране, тешко да је могао да оптужи генерала Момира Стојановића који је активни учесник рата на Космету да је издајник, или Мому Трајковића и Марка Јакшића који и даље живе у нашој јужној покрајини и нису део приштинских институција, али ни криминалног картела који је ова власт формирала.

И коначно, а шта да каже Милији Бишевцу, Жарку Ристићу, Марку Јакшићу (млађем) и другим махом млађим политичарима који активно раде да направе нови вид политичког организовања Срба који су упркос Куртију и Вучићу и њиховим договорима одлучили да остану да живе на својим вековним огњиштима.

И коначно, шта да каже свима нама другима који смо учествовали на скупу и сви редом јасно и гласно рекли да за нас признавање и прихватање косовске незавинсости не долази у обзир и да хоћемо да на сваки начин помогнемо да Срби опстану.

Баш зато што није имао шта да каже он је одлучио да догађај затрпа и да покуша да на тај начин умањи његове ефекте.

Међутим, неће му то поћи за руком имајући у виду да се на лицу места јасно могла видети решеност да се једном за свагда сруши Вучићев монопол који је он успоставио на теми Косова.

Он јако добро зна да ако то изгуби почиње да му се круне и друге позиције које тренутно држи веома чврсто.

Мени као учеснику поменутог догађаја било је веома упечатљиво то што се већина учесника сагласила са тиме да треба подржати политичко организовање Срба на КиМ.

Ако би свако од оних који је о томе причао заиста и стао иза својих речи то би значило да готово читава опозиција у Србији улази у процес политичке борбе на терену наше јужне покрајине на тај начин што бисмо стали иза једне изборне листе састављене од људи који нису под контролом ни Куртија ни Вучића.

Даље би то значило да читава домаћа и међународна јавност види да на терену постоји још активних играча и да Срби могу из својих редова да изаберу преговарача о сопственој судбини.

И коначно, ако се у изборном процесу обезбеди да један број парламентараца заиста буде са те претпостављене заједничке листе, то онда отвара могућност да се седне за велики преговарачки сто и одлучује о сопственој судбини.

Такав сценарио је за будућност опстанка макар неког сегмента државе Србије на КиМ много важнији од десет скупштинских расправа на којима ће се по ко зна који пут тражити да Вучић положи рачуне, а што он не планира и сигурно неће урадити никад.

За мене је Србија једнако сваки преостали Србин на Косову, а свако српско имање које није пусто је суверена територија нашег народа и као такве их треба бранити.

Зато немам дилему да је чин највећег патриотизма помоћи да се направи једна модерна политичка заједница која ће бити способна да се у сложеним условима бори и на крају избори за остварење националног и државног интереса.