Српски фудбал и генерално спорт морају да ухвате последњи воз уколико не желе да избегну безизлазну ситуацију да наши клубови, али и репрезентација, мечеве као домаћин играју у иностранству и то већ од 2015. године, главна је порука конференције „Економија спорта – Јавно-приватно партнерство и спортска инфраструктура у Србији“ у оквиру Трећег међународног сајма „Економија спорта“ одржаног у организацији Данас конференс центра.

Једино могуће решење да се то избегне јесте да се држава и наши највећи клубови окрену реконструкцији постојећих стадиона у модерна спортска здања, те да се изгради Национални стадион, са којим би Србија могла да партиципира за домаћинство за ЕУРО 2020 заједно са још 12 земља. Због недостатка средстава сви пројекти би се градили у форми јавно-приватног партнерства, са пратећим комерцијалним садржајима уз стадионе, по узору на Европу и свет. С друге стране, највећи проблем је време које истиче јер се за домаћинство ЕУРО 2020 мора партиципирати до априла наредне године, са јасном локацијом стадиона и државним гаранцијама.

Мајкл Девенпорт, шеф Делегације Европске уније у Србији, нагласио је да је пред нашом земљом свеобухватна акција државе, ФСС, клубова и привреде како би се привукли инвеститори који ће улагати у фудбал и спорт.

– Пред Србијом, а пре свега Београдом, велики је посао. Морате да добијете Национални стадион или да стадиони Црвене звезде и Партизана буду подигнути на ниво који захтева УЕФА. То се односи на капацитет, безбедност, комфор и пратеће садржаје. Тренутно неколико стадиона у Србији задовољавају УЕФА стандарде, али питање је да ли ће то тако бити у наредним годинама, јер су критеријуми све строжи. Спорт је све више озбиљан бизнис, а не само забава. Давно су прошла времена када су се приходи остваривали само од продаје улазница. Стадиони иду ка мултифункционалности, укључујући биоскопе и друге пропратне садржаје за целе породице. Од тога корист могу имати и градови ако на једном међународном мечу дође 50.000 навијача и сваки потроши 100 евра. То даје приход од пет милиона евра, а годишњи приход Београда од туризма је између 400 и 500 милиона евра – нагласио је Девенпорт.

Министар привреде у Влади Србије Саша Радуловић нагласио је да је спорт привредна грана као и свака друга, али да је у Србији она прилично запостављена. Он је додао да су присутни проблеми као и у осталим сферама друштва, те да би личне карте клубова требало да помогну да се сагледа стање ствари.

– У јавно-приватном партнерству држава би требало да изађе из директног спонзорисања спорта и да створи услове да привреда улаже у спорт. Држава треба да улаже у инфраструктуру, а клубови да дају свој бренд. Предуслов за инвестиције су чисти рачуну, морамо да знамо чија је имовина. Живео сам на Западу, знам да су спортске манифестације породични догађаји где сви уживају у спортском догађају и навијају за своје клубове и нико никога не угрожава. Морамо да достигнемо тај ниво – казао је министар Радуловић.

Идеју о пре свега реконструкцији њихових стадиона и подизању са садашњег другог нивоа од пре више деценија на савремен четврти-пети ниво подржали су и из Црвене звезде и Партизана. Драган Џајић, председник ФК Црвена звезда, казао је да оба наша највећа клуба заслужују модерне стадионе, али да не би смело да буде незадовољства уколико држава, ФСС и компанија „Мејс“, којој је поверена организација у вези са градњом Националног стадиона, реше да само једно здање буде осавремењено.

– Сви бисмо желели да посматрамо утакмице мирно, без ружних дешавања. Код нас су емоције јако изражене и не могу да се направе услови као у позоришту. Сви заслужују да имају боље услове за рад и фудбалери и кошаркаши и сви остали спортисти – нагласио је Џајић, уз констатацију да држава никада није помагала ФК Црвена звезда, већ да су црвено-бели помагали држави на популаризацији.

Председник Југословенског спортског друштва Партизан Душко Вујошевић поздравио је предлог Џајића да оба клуба добију стадионе савремене генерације.

– Наши стадиони су близу један другог, али ова земља има потребу за два стадиона најновије генерације. Није неизводљиво да та два стадиона буду проглашена једним пројектом, да оба добију савремен изглед. Подржавам акцију прављења спортских објеката који могу да пруже максималну безбедност публици и да економски функционишу ван спортских дешавања – рекао је Вујошевић и потом се осврнуо на спорно власништво над стадионом у Хумској, уз стрепњу да је један од разлога због којег се ствара спор око власништва Партизана над стадионом и тај како би се црно-бели дисквалификовали из трка за изградњу или реконструкцију Националног стадиона.

Када је реч о пројекту Националног стадиона, Фудбалски савез Србије, Амбасада Велике Британије и компанија Мејс представили су у марту пројекат изградње Националног стадиона капацитета између 50.000 и 55.000 гледалаца, који би требало да има стандарде УЕФА, чиме би се Србија кандидовала за домаћинство ЕУРО 2020. Регионални директор Мејса Бранислав Симовић појаснио је да су наша два највећа стадиона у рангу друге генерације, када пре више деценија није вођено рачуна о садржајима и удобности гледалаца.

– До 2015. морамо да дамо чврсте гаранције да ће се направити Национални стадион или реконструисати два највећа, иначе ће се међународне утакмице играти у иностранству. И клубови и репрезентација. Најважнији корак је избор локације, да би такав пројекат могао да буде понуђен инвеститорима, али и да држава да гаранције. После иду дефинисање посла, пројектовање уговарање и сама градња. Локација мора да има 20 хектара ако је у граду, односно 50 хектара ако је ван града. Да има добру саобраћајну инфраструктуру са најмање три велика прилазна пута, да је близу аеродром, да има паркинг за аутобусе и аутомобиле, али и да град има смештајни капацитет. Зато су све локације у Београду и његовој близини. Разматране су локације стадиона Црвене звезде, Партизана и Рада на Бањици, затим Пећинци, Ковилово, Стара Пазова, Борча и иза насеља Ивана Рибара на Новом Београду – најавио је Симовић.

Бен Веенбринк, члан УЕФА Одбора за градњу стадиона и менаџмент, појаснио је које стандарде мора да задовољава стадион који би се градио у Србији, наводећи четири нивоа када је у питању безбедност. Према његовим речима, важни фактори су улаз, излаз, евакуација, али и сам комфор на стадионима.

– Спорт је постао бизнис и то морате схватити приликом испуњавања УЕФА стандарда. Било да хоћете да конкуришете за домаћинство ЕУРО 2020 или да ваши клубови на својим стадионима играју Лигу шампиона и Лигу Европе. Гледалац мора имати пуну удобност, да дође и гледа меч, да има шта да поједе и попије. Само ако се према публици не понашате као према животињи, навијачи ће бити културни. Међутим, полазак од куће и гледање утакмице су само крајњи делови процеса. Између је велики профит од путовања, одседања у градовима и туризма у њима. Уколико град остави добар утисак, људи ће се вратити и кад нема спорта – навео Веенбринк.

Ова упозорења озбиљно су схваћена у ФСС, ако је судити на основу речи потпредседника Ивана Ћурковића.

– УЕФА нас годинама упозорава да су стадиони испод минимума безбедности, да је питање времена када одигравање утакмица неће бити могуће. Добра воља УЕФА је можда негде схваћена као попустљивост која може ићи до унедоглед. То је погрешно, зашто би УЕФА толерисала овакво стање. Уколико Србија пропусти ову шансу, наши клубови ће своје утакмице морати да играју у иностранству. Ово је последњи воз да Србија кроз јавно-приватно партнерство изгради Национални стадион – анализирао је Ћурковић. 

(Данас)

Ознаке: стадион, ФК Партизан, ФК Црвена звезда, фудбал