(www.srpskiderbi.com, telegraf.rs)
Ривалитет Црвене звезде и Партизана током протеклих 66 година стекао је репутацију једног од најзанимљивијих у светском фудбалу.
Предстојећи 144. првенствени сусрет између Партизана и Црвене звезде, који ће вероватно одлучити о шампиону Јелен Суперлиге у овој сезони, добра је прилика да се подсетимо легендарних мечева који су током протеклих деценија допринели да вечити дерби постане институција и једно од најпознатијих градских ривалстава у светском фудбалу.
У годинама када и клубови и репрезентација бележе углавном разочаравајуће резултате, ривалитет “црвено-белих” и “црно-белих” један је од ретких садржаја стварно вредних пажње и наставак вредне традиције из неких бољих фудбалских времена.
Укупан биланс убедљиво је на страни Црвене звезде која је славила у 59 мечева, уз 43 ремија и 41 победу Партизана. Гол-разлика такође је у корист клуба са “Маракане” – 211:176.
Ако је нешто утеха навијачиима тима из Хумске, то је да су ривалу нанели више катастрофалних пораза, Партизан је побеђивао са 6:1 1951, 7:1 1953. и 5:0 (1962), док је Звезда чекала на еру Драгана Џајића да коначно узврати на сличан начин са 6:1 (1968).
Први икад одигран првенствени вечити дерби био је један од најбољих, 5. јануара 1947. Звезда је као гост савладала Партизан са 4:3 по зими и снегу у мечу у којем су постигнута чак три аутогола, победници су чак двапут тресли своју мрежу, поражени једном. Тада није било телевизије, па није сачувано сведочанство о рађању дивне традиције, а живих сведока од тадашњих 4.000 преостало је мало.
Сезона 1951. донела је два сусрета вредна подсећања, Партизан је нанео Звезди први од катастрофалних пораза, 6:1, али титулом, и то првом, окитио се велики ривал. Звезди је била потребна победа над Партизаном у последњем колу, 2:0 или 5:1, да би по гол-количнику надмашила Динамо из Загреба. Меч је завршен са 2:0 и тада је започео низ од рекордних 25 титула, који би Партизан овог пролећа могао да изједначи ако „преживи“ дерби.
Многи не знају, али наредне сезоне у којој је последњи пут првенство играно у оквиру календарске године није било вечитог дербија јер је такмичење организовано по групама, па су се Партизан и Звезда мимоишли. На срећу, одмах се одустало од таквог система.
Први дерби без голова био је 29. по реду, одигран октобра 1961. Најнепопоуларнији резултат репризиран је још 10 пута у међувремену.
Најпосећенији меч у историји југословенског и српског првенственог фудбала одигран је 7. новембра 1976, Звезда је на “Маракани” голом Филиповића славила са 1:0, а победу је сачувао голман Кајганић, одбранивши пенал Грубјешићу десетак минута пре краја. Званични податак је да је продато 90.142 улазнице. Звезда се прошетала кроз првенство које је математички освојила шест кола пре краја, као Бајерн ове године.
Нешто касније, 7. маја 1978, виђен је један од најлепших међусобних мечева, Партизан је водио на полувремену са 1:0, губио у наставку са 1:2, а онда преокренуо головима Слободана Сантрача и Момчила Вукотића, који је био и стрелац првог гола, и славио са 3:2, што му је практично донело осму титулу.
То је можда најимпресивнији тријумф у првенству клуба из Хумске, са рекордна 54 бода (два за победу) у 34 кола, уз само два пораза у сезони, од Вележа и Слободе из Тузле, уз 55 датих и 19 примљених голова и пет победа и једним ремијем у мечевима са Звездом, Хајдуком и Динамом, то јест остатком „велике четворке“. Звезда је побеђена и на “Маракани” са 3:1, а на наредно славље у првенству на нашем највећем стадиону Партизан је чекао скоро 18 година, до септембра 1995.
Већ у наредној сезони “црно-бели” су после одласка Момчила Вукотића и Ивана Голца упали у велику кризу, а следећи дерби запамћен је по превари Милоша Шестића који је голмана Партизана Петра Бороту убедио да изведе слободан ударац, а онда покупио лопту и сместио је у гол. “Црно-бели” су већ у следећем минуту изједначили, али Звезда је на крају славила са 3:1.
Децембра 1980. Партизан је, иако домаћин, забележио једну од најнеочекиванијих победа против главног ривала. Разиграни “црно-бели” очитали су праву лекцију фаворизваној Звезди 3:1, а после утакмице појавило се мноштво вицева на исту тему, отприлике: “Где станује голман Звезде Љуковчан? У Моце Вукотића 3/1″. Тријумф је био мелем на рану симпатизерима Партизана у једном од тежих периода.
Крај кризе “црно-белих” коначно је дошао 1982/83, Партизан се девети пут попео на трон пошто је дуго водио велику битку са загребачким Динамом, а пред крај серијом добрих резултата укључио се и Хајдук. Када су савладали Звезду са 3:2 јасно је било да ће играчи Партизана бити прваци. Парадокс је да је то одговарало и вечитом ривалу, који је као пети на табели успео да се пласира у Куп УЕФА.
Почетком сезоне 1987/88, такође на Стадиону ЈНА, Звезда је победила са 3:2. Драган Стојковић Пикси постигао је гол директно из корнера, Боро Цветковић двапут је затресао мрежу “црно-белих”, а феноменалном асистенцијом истакао се Роберт Просинечки који је исте јесени постао најбољи играч СП до 20 година, на којем је Југославија освојила прво место.
Први меч после Звездиног освајања Купа шампиона 1991. године одигран је на Партизановом стадиону, завршен је са 2:2, Синиша Михајловић донео је изједначење из фантастичног „слободњака“, па су “црвено-бели” на крају дошли до пенал-бода. Распад Југославије и рат већ су почели и надаље ништа више у домаћем фудбалу није било исто.
Када су већ поменути пенали, Партизан чека 18 година да му буде досуђен против Звезде, последњи пут се то десило 1995, утакмица је завршена са 2:2, а највише се ипак памти по „маказицама“ Небојше Крупниковића. Два месеца касније одигран је јубиларни 100. дерби, Звезда је после преокрета победила са 2:1 и решила првенствену трку.
Наредне сезоне “црно-бели” су скинули „проклетство Маракане“ и после дугог поста победили два пута (1:0 и 3:2) и практично сменили Љупка Петровића у његовом другом мандату у Звезди.
Током 1996/97. Партизан је трипут савладао “црвено-беле”, који су истом мером узвратили у наредном шампионату, мада су остали без трофеја, Обилић је био првак, Партизан је узео куп. Звездиних 4:0 на “Маракани” друга је најубедљивија победа “црвено-белих” у досад одиграних 143 дербија.
Четири дана пред почетак бомбардовања НАТО 1999, Звезда и Партизан одиграли су 2:2 на нашем највећем стадиону, а за домаћине поново је наступио Дејан Савићевић, члан генерације која је покорила Европу осам година раније. Шампионат није ни завршен, титула је припала “црно-белима”.
Победа Партизана 2:0, 30. новембра исте године, остала је у сенци погибије навијача Звезде Алексанрдра Радовића (17) који је страдао од сигналне ракете испаљене са јужне трибине стадиона у Хумској. У процесу који се отегао две године осуђено је 13 симпатизера “црно-белих” на казне од осам до 23 месеца.
Одмах после петооктобарске промене режима 2000. године на програму је био нови сусрет црвено и црно-белих, на “Маракани”. Прекинут је после пет минута због дивљања навијача Партизана које је прерасло у општу тучу. Међусобне оптужбе нису изостале, а утакмица је одложена за пролеће. У поновљеном мечу Звезда је славила са 2:0 у бледој представи.
Нови, 21. век није донео много незаборавних представа, навијачи Звезде радо се сећају победе од 3:0 уз два гола Николе Жигића 2003, у време када је Партизан наступао у Лиги шампиона. Север је скандирао „Није ово Реал!“ а тријумф је био увод у нову дуплу круну.
Партизан је серију од 11 мечева без победе над вечитим ривалом окончао спектакуларним издањем на “Маракани” у фебруару 2007, када је под командом Мирослава Ђукића потпуно надвисио “црвено-беле” са 4:2, а лако је могло да буде и више. То као да је био наговештај промене која ће ускоро уследити и најдоминатнијег периода “црно-белих” у домаћем фудбалу.
После тријумфа од 4:1 под вођством Александра Јанковића у мечу без публике марта 2008, на Звезду је био ред да „пости“ у „вечитом дербију“ и наредна победа забележена је после седам пораза (шест узастопних) и два ремија. Стрелац је био Бразилац Каду у надокнади, а на клупи Партизана седео је Аврам Грант који је све мечеве против “црвено-белих” изгубио (два у Купу Србије).
Јесењи дерби у којем је Звезда двапут надокнађивала гол минуса, а на крају и славила са 3:2, свакако је један од бољих последњих година, а можда и уопште. Пораз није спречио екипу из Хумске да касније стекне чак 11 бодова предности, али то се скоро истопило, па ћемо имати ретку привилегију да гледамо дерби који скоро сигурно одлучује о прваку.







