Прочитај ми чланак

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Зорана прича празне приче

0

Поглавар СПЦ, патријарх српски Иринеј, после неколико дана ћутања решио је да се коначно огласи и каже шта заиста мисли о нападу министарке Зоране Михајловић на Цркву и њега лично!

Он је прокоментарисао министаркино саопштење, у којем је тражила да СПЦ прекине да врши притисак на председника Александра Вучића пред почетак унутрашњег дијалога о Косову и да буде фер партнер!

– А слуша Вучић њу као и мене исто – рекао нам је с осмехом патријарх Иринеј на почетку разговора и наставио:

– Нека је… Пустите… Прича свако шта му дође, па тако и она. Не треба се обазирати – рекао нам је поглавар СПЦ, а онда наставио тако што је потпуно демантовао речи потпредседнице Владе, која се ничим изазвана обрушила на Цркву.

– Истина је да ми никакав притисак на председника Вучића по питању Косова не вршимо, нити помишљамо на то. Нисам га чак дуго ни видео. Црква чека званични позив на дијалог, чекамо да видимо шта ће они да кажу, па ћемо сигурно изнети наш став о тој теми. Нећемо ћутати, као што о никада нисмо ћутали о Косову – рекао нам је патријарх.

Подсећања ради, министарка Зорана Михајловић навела је у недељу да очекује да СПЦ буде партнер током унутрашњег дијалога о Косову, као и да пре почетка разговора не врши притисак на председника Србије Александра Вучића. Да ситуација буде гора, она је Цркву критиковала само десет дана након што је од СПЦ награђена Орденом Светог Симеона Мироточивог.

– У тим разговорима очекујем да ће СПЦ, као вековни чувар нашег народа и културе на Косову, бити добар партнер и да ће својим утицајем истински помоћи у успостављању нове врсте дијалога између Срба и Албанаца. Очекујем и да не врши притисак пре почетка разговора о Косову на председника Србије Александра Вучића – истиче се у саопштењу.

Михајловићева је додала да су све досадашње политике довеле до тога да је Косово све даље од Србије.

– Зато нам је потребна нова, мудра и рационална политика коју ће спроводити председник Србије Александар Вучић и Влада Србије – истакла је она.

Као што је „Ало!“ најавио, јуче је одржана ванредна седница Синода СПЦ, на којој је једна од тема дневног реда био и напад министарке Зоране Михајловић на патријарха и СПЦ.

– Било је речи о самом покретању дијалога о Косову, али је акценат, на иницијативу неколико владика који су посебно шокирани и разочарани министаркином изјавом, био и на њеном саопштењу, којим је, како су они разумели, покушала да направи јаз и раздор између Цркве и врха државе, односно самог председника и патријарха – рекао је наш извор.

Михајловићева обесмишљава Вучићев позив

На министаркине речи реаговао је јуче и епископ бачки Иринеј, који је рекао да њено саопштење, осим што збуњује нелогичношћу, „изазива и недоумице око смисла и могућности дијалога, макар онаквог како га је у више наврата описао председник Александар Вучић“.

– Михајловићева заправо демантује и свесно обесмишљава позив господина Вучића на заиста нужни дијалог о будућности Срба и свих грађана Србије у нашој јужној покрајини – навео је епископ бачки Иринеј за „Вечерње новости”.

Црква јој и није дала орден

Упитан да прокомементарише то што се напад на Цркву десио само десетак дана након што се министарка похвалила како јој је СПЦ доделила Орден Светог Симеона Мироточивог, који, како је навела, СПЦ додељује за посебан допринос поспешивању односа између Цркве и државе, патријарх одговара:

– Није њој Црква дала ореден, њој је то дао владика Јован шумадијски – рекао нам је поглавар СПЦ.

16 коментара “ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Зорана прича празне приче

  1. моћни Ђоле Јанговић каже:

    …“ – Није њој Црква дала ореден, њој је то дао владика Јован шумадијски – рекао нам је поглавар СПЦ.“ ??? – овај Мирослав је пјан и кад спава…

    Сад замислимо сви пређашњег Патријарха српског, блаженопочившег Павла да се овако проспе и одвали?!
    Уопште, да ли би тај мали велики човек уопште узимао у уста једну дебелгузу Зорану?

  2. ЏЕРОНИМО каже:

    Ало бре Мирославе!… Одреди неког геј владику да „ПРИТИСНЕ“ пицоустог гуланфера , а неког стрејт и по могућности млађег да притисне Зоку троцевку. А на крају ти да све то благословиш и окадиш – и ствар решена!

  3. Zina Ciceklic каже:

    Ona prazne priče, a ti šuplje priče.

  4. mare каже:

    Pa mi smo ga i izabrali sa manjinom pa mi imamo pravo i da vrsimo pritisak, bilio
    da smo glasali , kako ili ne. Odakle pravo bandi sa strane da vrse pritisak i sto ga od tih pritisaka ne brani prodanovicka , zorana?

  5. EUInformer1 каже:

    Reč Latinke Perović na komemoraciji Slavku Goldsteinu

    Zagreb, 18.09.2017. godine.

    Poštovana i draga porodico Goldstein, Uvaženi prijatelji,

    Zajedno sa svima vama tugujem za Slavkom Goldsteinom. Veoma žalim što nisam u mogućnosti da Vam se pridružim drugačije, nego to činim na ovaj način.

    Slavko Goldstein imao je u Beogradu više prijatelja,saradnika i sagovornika. Bila sam jedan od njih. On nijednom nije došao u Beograd, a da se nismo sreli; za vreme mojih čestih boravaka u Zagrebu, ja bih uvek potražila njega. Prirodno je onda što sam na vest o njegovom odlasku osetila bolnu prazninu, kao i što sam odmah u njegovom delu videla branu pred tom prazninom.

    Slavko Goldstein je živeo radeći, a sve čega se doticao: novinarstvo, izdavaštvo, društveni život – pretvarao je u osobenu kulturu. Posebno, publicistika i istorijografska dela – samostalno ili u koautorstvu sa sinom Ivom Goldsteinom, sveučilišnim profesorom istorije i diplomatom. Holokaust, Jasenovac, Blajburg – to su beočuzi jedne granitne istoriografske celine.

    Obim (600 bibliografskih jedinica) i žanrovska raznovrsnost pisanog dela Slavka Goldsteina utoliko su značajniji što su plodovi eminentnog intelektualca Hrvatske i bivše Jugoslavije.

    Kroz život njegove porodice i njegov lični život, kao kroz prizmu, prelama se istorijska drama XX veka, i to ne samo na južnoslovenskom prostoru. Poliglota i erudita, Slavko Goldstein je uvek imao u vidu svet.

    Pripadao je grupi mladih krležijanaca u Karlovcu. Njegov otac, inženjer Ivo Goldstein, imao je u tom gradu na Uni čuvenu knjižaru oko koje se okupljala lokalna elita svedočeći o policentričnosti Hrvatske. Kao petnaestogodišnjak, Slavko je, sa majkom i bratom, otišao u partizane. Posle rata pripadao je onom delu partizanskog pokreta koji je spoljno oslobođenje smatrao pretpostavkom za unutarnju slobodu i demokratiju. Uporno i mudro razmicao je okvire ideološki rigidnog sistema. Njegovo glavno oružje bila je knjiga. Kao izdavač, krčio je put prevodima, “kontroverznim” knjigama na srpskom i hrvatskom jeziku, podsticao je njihovo pisanje, sam je pisao do kraja života. Na njegovom radnom stolu ostali su rukopisi o Jadovnu i generalu Veljku Kovačeviću, čiji je kurir bio u jugoslovenskom partizanskom ratu.

    Ipak, najveći odjek imala je njegova knjiga “1941. godina koja se vraća” koju je napisao posle ratova u Jugoslaviji devedesetih godina. Na njegov poziv, predstavljala sam je i u Zagrebu i u Beogradu. Ali, i bez tih povoda, često sam se vraćala toj knjizi, zbog uzornog, profesionalnog morala njenog autora. U 5. Poglavlju ove knjige objavljene su sačuvane dve stranice očevog pisma sinu iz zagrebačkog zatvora 2.maja 1941. godine. Pismo je iz arhive ustaškog dužnosnika Vinka Nikolića do Slavka Goldsteina stiglo posle 64 godine. U času oproštaja od Slavka Goldsteina, pominjem ovo poglavlje kao središno mesto njegovog odnosa prema prošlosti uopšte. Osvetljeni su svi akteri. Stari Ivo Goldstein koji je junaštvo duha pretpostavljao fizičkom junaštvu. Vinko Nikolić koji je u “Hrvatskoj reviji”, čiji je urednik bio 50 godina u emigraciji, pokazivao je znake “kajanja”. Slavko Goldstein ne previđa te “znake”, ali precizira njihovu granicu: sve dok se ljubavlju prema naciji i državi pravdaju zločini, nema ni stvarnog “kajanja” ni “očišćenja”. Prošlost, tako, ne prestaje da živi.

    Ton hiljada stranica koje je napisao Slavko Goldstein sazvučje je provere mnoštva dokumenata i svedočanstava, ali i sumnji i kušnji. To je ton kritičkog intelektualca, humaniste. U stvari, to je pristup prošlosti koji je imanentan intelektualnom i moralnom habitusu Slavka Goldsteina. Zato mu je on i mogao ostati dosledan.

    Uz pomenuti nauk, u meni će ostati zauvek živa slika tog fizički krhkog čoveka, sa platnenom torbicom u ruci u kojoj je uvek neka knjiga, kako se, dok ga čekam na otvorenim vratima svoga stana u Beogradu, žurno penje uz stepenice, da mi ispriča šta trenutno radi, a šta ima na umu.

    Hvala Slavku Goldsteinu za njegova velika pregnuća i za njegovu poniznost prema životu.

    1. АЛО АЛО каже:

      David Rokfeler i Zbignjev Bzezinski su se mnogo obradovali sto im u komsiluk na obalama ognjenog jezera dolazi Slavko,cak je i Lucifer sa svojim demonima organizovao svecani prijem,cak su izrazili zal sto i komunjarka Latinka nije dosla,ali svakako ce jednog dana i ona biti tamo.

Коментари су затворени.