Прочитај ми чланак
Странке националне опозиције остале су кратких рукава на изборима, али их ни то што нису извојевали места у српској скупштини није натерало на удруживање. Иако деле став да је спас у заједничком наступу, ДСС, радикали и „Двери“ нису одмакли од идеје да би било добро „збити редове“.
Ове три странке освојиле су заједно око 350.000 гласова на изборима, што би им, да су наступили на једној листи, донело тридесетак мандата. Гласове би у „националном блоку“ могао да дода и драматург Синиша Ковачевић, који је најавио оснивање Српске отаџбинске странке.
Упркос неким различитим гледиштима, ове партије могле би да се удруже на три кључне тачке: Србија не треба да уђе у Европску унију, КиМ је део наше земље, јачање веза са Русијом.
Потпредседник СРС Дејан Мировић залагао се и пре избора да се пред гласаче иде са неком од сродних партија.
– Мој предлог није прошао и како сам остао у мањини, добровољно сам се повукао са листе. На крају је, ипак, донета одлука да на нашој листи буде и „Образ“. Нажалост, резултати су показали да то није било довољно – каже Мировић. – Због тога се сада још више залажем за удруживање националне опозиције чији гласачи немају представника у скупштини.
За драмског писца и некадашњег функционера ДСС Синишу Ковачевића сабирање националних снага је апсолутно могуће и неопходно. Управо је то један од разлога што је одлучио да оснује Српску отаџбинску странку, која би била стожер родољубиве демократске опције:
– У овом тренутку опозиција практично не постоји, а једини дисонантни тонови који ће се чути биће на пољу унутрашње политике: треба ли градити ветеринарску амбуланту у Свилајнцу или окречити дом здравља у неком другом месту. Спољна политика потпуно је унисона и некритички се залаже за припадност мегадржави која је пред распадом.
Ковачевић сматра да њихови будући коалициони партнери могу да буду све странке и покрети који се налазе у центру и десно од центра, са демократским предзнаком и јаком националном свешћу, које бране индивидуалне и културне слободе, права мањина и залажу се за демографски препород Србије.
Удруживање националне опозиције, за ДСС у овом тренутку није приоритетна тема, објашњава Слободан Самарџић, потпредседник ове странке:
– Не размишљамо о томе, већ како да консолидујемо странку која је остала испод цензуса. Наравно, питање организације и деловања националног блока је важно, али је у овом тренутку тешко рећи ко би се и како удруживао, на основу којих програма? Али, нека врста заједничког наступа на поједине теме, на ад хок основи, није искључена.
Бошко Обрадовић из „Двери“ каже да су се они још пре избора залагали за формирање заједничке патриотске листе, али да су их ДСС и СРС без објашњења одбиле:
– Спремни смо на сарадњу са свима који критички наступају према влади и њеним потезима.
ПОЛИТИЧКИ ПАРАДОКС
Аналитичар Дејан Вук Станковић не верује да ће се идеја удруживања преточити у стварност:
– За заједничко деловање има основа, јер су на истој политичкој линији, али је велика дистанца између оних који воде ове партије. Често се говори да не могу да се удруже јер су им ставови различити, али их у ствари раздвајају различити ставови руководилаца о начину деловања и огранизовања странака. У томе је политички парадокс.
(Вечерње новости)
