Прочитај ми чланак
Ако је могуће, Србе треба убијати! …
Овај закључак се може извући из одлуке Жалбеног већа хашког трибунала за бившу Југославију.
Оно је ослободио два хрватска генерала, раније осуђених на дуже временске затворске казне, за масивна насилна убиства и депортације Срба.
16. новембар 2012 ће бити један од најмрачнијих дана у историји светске правде. Апелациони суд ослободио је хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача кривим за истребљење и ликвидацију Срба у Српској Крајини, где су били заједно са Хрватима, аутохтоно становништво до 1995. године. Првобитно, први од њих био је осуђен на 24 година затвора, други – до 18 година за „прогон, депортације, пљачке и убиства.“ Сада су пуштени из суднице ослобођени свих тих оптужби.
Ослобађање хрватских генерала логичан је крај рада Хашког трибунала који је склон да демонизују Србе и да оправдају све српске убице. Дакле, у 2008 години, он је ослободио свих оптужби босанског (муслиманског) команданта Насера Орића који је са плаћеницима из муслиманских земаља 1992 године спалио на десетине српских села и приморао Србе који су преживели њихова силовања, пљачкања и свирепа мучења да напусте Сребреницу, Тузла и Горажде. Тада, ови градови су постали муслиманске чисте етничке „енклаве“. Нико од политичких лидера босанских Муслимана није због тога сео на оптуженичкој клупи у Хагу.
Исте године, Хашки трибунал ослободио је и једног од лидера косметских Албанаца, бившег војног заповедника и премијера косметских Шиптара, Рамуша Харадинаја. Очигледно, спаљивање српских села и масакр цивилног становништва није разлог да се добије било каква казна. И садашњем премијеру приштинске владе, Хашиму Тачију, не преписује се само убиство Срба већ и учешће у трговини људским органима, чије су жртве били углавном православни Срби. Али Хаг није ни покренуо истражни поступак против њега!
Није се пред судом појавио и некадашњи лидер Хрватске бивши председник Фрањо Туђман, који је умро природном смрћу, као и бивши његов начелник Врховног штаба, Јанко Бобетко.
А шта је са Србима? Суде се у потпуности, до краја, као да су у питању сви српски оптуженици најокорели криминалци!. Прво јепредседник Српске Крајине Милан Бабић добио 13 година затвора, и на крају извршио самоубиство.
Данас у Хашком суду суди се његовом наследнику, Горану Хаџићу, лидерима босанских Срба Радовану Караџићу и Ратку Младићу, и то сви су оптужении за најгоре злочине са могућношћу да добију највеће казне које може да досуди Хашки суд; а последњи председник Српске Крајине Милан Мартић издржава 35-годишњу казну за убиство Хрвата. Тако изгледа хашка “ непристрасна правда“ …
Догађаји за које се судило Готовини и Маркачу, били су завршница хрватско-српске борбе око Крајине, који су започели 1991 године. Прво је Хрватска одлучила да се отцепи од Југославије, истовремено негирајући да 600 хиљада Срба (12 одсто становништва Хрватске) има било какву аутономије. У одбрани, хрватски Срби су створили самопроглашену Републику Српску Крајину, која је имала жељу да се касније придружи Србији.
Сукоби између Хрвата и Срба су били жестоки, и само присуство „плавих шлемова“ УН било је у стању да одржи крхо примирје. У међувремену, западне земље признале су независност Хрватске у границама које су одредили комунистички партизани током Другог светског рата, истовремено забрањујући Србима да имају аутономију. О „зверствима” Срба западни медији извештавали су пристрасно, прећуткјући хрватске злочине над Србима – извештај о злочинима Хрвата у српском селу Медачки џеп(1993), касније није истраживао ни Хашки трибунал .
Заобилажење УН забране испоруке оружја земљама бивше Југославије Запад није поштовао наоружавајући полутајно хрватске оружане хрватске снаге. САД и Хрватска потписале су споразум о војној сарадњи (1994), те су амерички и западноевропски инструктори обучавали хрватску војску, Хрватима преносећи информације, добијене преко сателита, о кретању српске војске у Крајини.. Под притиском САД и ЕУ југословенски председник Слободана Милошевића престао је да помаже Српску Крајину што је довело до још већег војног јачања Хрвата у односу на Србе.
У јуну 1995. године, на састанку са хрватским руководством, тадашњи државни секретар САД Ворена Кристофера и немачки министар иностраних послова Клаус Кинкел дали су сагласност за операцију „Олуја“, којом је требало да се уништи Српска Крајина.
„Олуја“ је изведена од 4 до7 августа 1995. године, када је 170 000 хрватске војника напало 50.000 слабо наоружаних Срба. Уз знање „плавих шлемова“ УН у спаљивању, пљачкању и уништавању српских места српских села Хрвате предводили су Готовина и Маркач. За неколико дана убијено је око 5.000 Срба, док је побегло око 290.000. Данас,Срби чини 1, до 2% становништва у Хрватској, а некада је српски корпус бројао око 12 % укупног становништва на простору данашње хрватске државе.
Није ли то геноцид који заслужује озбиљну казну? Да јесте, очигледан геноцид.
Али овде на Западу и даље верују другачије. „Ми не смемо да заборавимо на године српске агресије … Срби су сувише дуго кушали стрпљење Хрватске“ – рекао је тада немачки министар иностраних послова Кинкел. У ствари, он ј и бивши амерички државни секретар Кристофер, као и многи други западни политичари такође морају да седе на оптуженичкој клупи у Хагу. Али, авај, то је утопија.
У Хрватској, већина становништва сматра да је насиље било војно нужно, и зато у њиховим очима Готовина и Маркач су национални хероји. Чини се да се и судије Хашког трибунала слажу са њима. Ако су због протеривања Срба из Хрватске, морали и да убију – то је само колетерална штета. Такву је одлуку, уствари, донео Хашки суд!
Ако је могуће, Србе треба убијати. Ову једноставна формула, изведену из арсенала нацистичке Немачке и њених савезника у Другом светском рату (хрватских усташа), усвојио је Хашки трибунал. Да ли то значи да су Срби криви само зато што постоје?
Павел Чернышев
(Правда.ру)
