Прочитај ми чланак

ПАВЛЕ САВИЋ – српски нуклеарни физичар ускраћен за Нобелову награду

0

Павле Савић је био један од највећих српских научника свих времена, иако наша јавност о њему јако мало зна. Био је научник светског ранга, један од пионирских истраживача који су увели човечанство у атомску еру својим проналасцима у области нуклеарне фисије. За епохално откриће да се језгро урана може поцепати Савић и Ирена-Жоли Кири нису добили Нобелову награду, због тога што је други светски рат прекинуо њено додељивање.

Али је ту награду одмах по окончању рата добио Немачки научник Ото Хан, иако је управо он предњачио у исмевању и оповргавању открића Савића и Кири, да би га напослетку и сам прихватио. Савић је оснивач нуклеарног института у Винчи, један од покретача совјетског нуклеарног програма и дугогодишњи председник Српске академије наука и уметности.

Павле Савић је рођен у 10. јануара 1909. у Солуну, који је тада био део Османског царства. Дипломирао је физичку хемију на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1932. Након дипломирања, због личних сукоба са једним професором, није остао на Катедри за физичку хемију, већ као одличан студент изабран за асистента на катедри за физику на Медицинском факултету, код професора Драгољуба К. Јовановића, некадашњег сарадника Марије Кири. Савић је са професором Јовановићем је објавио свој први научни рад о калориметријском мерењу апсорпције гама-зрачења радијума.

Захваљујући професору Јовановићу, Савић је 1935. добио шестомесечну стипендију француске владе за научно усавршавање на познатом Институту за радијум, чији је оснивач била Марија Кири. Планираних шест месеци претворило се у петогодишњи успешан истраживачки рад, који је дао светске резултате. У Институту за радијум Марије Кири, Павле Савић је прихватио понуду Ирене-Жоли Кири, кћерке Марије Кири, да заједно раде на истраживању порекла радиоактивности које настају неутронским озрачивањем урановог језгра. До тада је светска наука сматрала да се неутронским бомбардовањем могу добити одређени трансурански елементи, као што су ренијум и осмијум, али је двојац младих истраживача успео да детектује нове елементе, много ниже масе, као што је лантан.

Њихово епохално откриће из септембра 1938. године да се језгро урана може поцепати на ниже елементе узбудило је светску јавност, и прве реакције су биле да је то неозбиљно, да је то шарлатанство или „алхемија“. У критикама је предњачио чувени научник Ото Хан из Берлина, који је чак упутио писмо нобеловцу Фредерику Кирију, Маријином супругу и оцу Ирене-Жоли, да аутори демантују „немогуће и погрешне“ резултате. То Павлу и Ирени није падало на памет, веровали су у своје резултате и наставили да вредно раде даље.

После свих неуспешних покушаја оповргавања њиховог рада, Хан и екипа су се 1939. уверили у исправност и епохалност откирића, па су и сами наставили у „париском тренду“ откривши да се у емисији налази и радиоактивност баријума. И, од тада је званично детектовање ове нуклеарне реакције добило назив фисија. Очекивало се да ће Павле Савић и Ирена-Жоли Кири бити предложени, и да ће добити Нобелову награду, али је то прекинуо почетак Другог светског рата. Да лицемерје буде потпуно, најпрестижнију светску награду у области науке после рата је добио управо „неверни Тома“ – Ото Хан.

Након почетка Другог светског рата, Французи су Савића као странца протерали из земље и поред тога што се био пријавио као добровољац за фронт. Вратио се у Београд на Медицински факултет, где је постао професор физичке хемије на Фармацеутском одсеку Факултета.

Павле Савић после рата одлази у Москву где се придружује тиму нобеловца Пјотра Капице, са којим ради на развијању нуклеарних технологија. Године 1947. Савић добија државни задатак да у нашој земљи пројектује и подигне институцију за домаћа нуклеарна истраживања. Павле тај пројекат реализује 1949. оснивањем Института за нуклеарне науке у Винчи.

Славни научник предавао је физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, и био дугогодишњи шеф Катедре за физичку хемију. Од 1971. до 1981. године је био председник Српске академије наука и уметности. Бавио се истраживањима до краја живота.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

15 коментара “ПАВЛЕ САВИЋ – српски нуклеарни физичар ускраћен за Нобелову награду

  1. Србин од Винче каже:

    И добро је што није добио „Нобелову
    награду“ јер је та „награда“ још једно политичко оруђе у рукама владара из сјенке који тим оруђем покушавају увећати значај оних који су се показали заслужним на пословима владара.

    Зато Тесла није добио ту „награду“ иако је заслужио неколико њих, а хазарски шарлатан Ајнштајн ју је добио.

  2. Михаило каже:

    Пјер Кири, не Фредерик

  3. Радо Мир каже:

    Питање (наградно) за Колинду:
    Ако је “рођен у Солуну, који је тада био део Османског царства“, да ли је према томе Павле Савић Грк, Турчин или Србин??!!
    А да није можда и он био Крват, будући да се бавио сличном науком као “Крват“ Тесла?!
    П.С.
    Нека се сама изјасни за колико сантиметара награде ће да одговори.

  4. РамбоПетковић каже:

    Велики научник,слава му.

    1. milovan каже:

      Био је велики Југословен, а не Србин. То му пише у свим документима. Осим тога велики чувар лика и дела друга ЈБТ и његов шифрант за време рата.

    2. РамбоПетковић каже:

      Какве све то везе има с његовим научним радом? Ја причам да је био велики научник за време СФРЈ,ти ми причаш о његовим политичким ставовима.

  5. grebak grebić каже:

    ПОСТАВЉАМО ПИТАЊЕ, А НЕ ТВРДИМО:
    Шта је Павле Савић радио и где је био од 1941 до краја 1944? Не лежи ли у томе грму зец? Шта је и колико „шуровао“ са криминалцем званим Јосип Броз!
    1944. у октобру месецу Павле са супругом „чучи“ на румунско-Југословенској граници чекајући да каћуше освоје Београд. Одмах по уласку Руса у српску престоницу јуре сумануто у Београд и на Дедињу бирају вилу у коју се усељава наш велики ЦАР звани „Јожа, син Маријин“ За награду добијају „милост“ и задатак не само да оснују институт за нуклеарну физику, али и са задатком да раде хитно на стварању нуклеарне бомбе. Велики ЦАР је желео то оружје са којим би царевао у свету. Срећа и Божја воља у томе није успео и тако Шваба Амброз остаде „само“ миљеник земаљске кугле, и први МАНЕКЕН!

    1. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Управо је велика трагедија што Југославија није патентирала нуклеарну бомбу, јер, колко год то звучало чудно, нуклерано оружије је гарант мира и суверенитета једне државе, најбољи пример – Русија. Да смо имали нуклеарну бомбу, ни један од догађаја 90-их нам се не би десио. Али, глупи монархисти немају појма о функционисању држава и политике, стога и не виде значај у страчком наоружању, Стаљин је управо Русију начинио најјачом никлеарном силом, зато је штета што Тито није постигао слично у Србији.

    2. frf каже:

      hehe.. :) …. bas si me nasmejao … da se atomska bomba tako lako pravi imali bi je danas… :) da nam kojim slucajem i daju sve potrebne komponente , nebi znali da je sastave … :) …

    3. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Ниси ни свестан шта је све и у којој мери могуће, и тад и данас…

    4. grebak grebić каже:

      Тако је то када неука деца почну да филозофирају!

    5. milovan каже:

      Твој омиљени друг ЈБТ, би је сигурно оставио Курватима или Словенцима. Од србског наплаћеног данка у крви из 2.св. рата, од Вилија Бранта узео је милијарду марака и нправио Куватима и Словенцима А- централу Кршко, још веле да је преко Миљанића саботирао утакмицу Југославија- Немачка на СП 1974г.

    6. Мајор, I Тимочки батаљон каже:

      Е не би, институт је у Винчи, тако да би складиште било унутар Авале, тако да немој да једеш говна кад те нико не нуди, јеббо те друг Тито.

    7. AUTOR каже:

      di je za to vreme bio tvoj ljubljeni kralj!!!!
      nego, pozdravi Acu Trbu i kazi mu da mu je bem sve po spisku kraljevsko!!

    8. grebak grebić каже:

      Имаш ли нешто паметно да кажеш или си улични лајавац, КРАЉ ПРИМИТИВИЗМА?!

Коментари су затворени.