Прочитај ми чланакДруго име за тринаестогодишњу власт Српске напредне странке постале су афере – од инфраструктурних трагедија и корупционашких скандала, преко распродаје националних ресурса, до отвореног сукоба са грађанима и студентима на улицама. Пад надстрешнице у Новом Саду, литијум у долини Јадра, Генералштаб, Ћациленд и криза са НИС-ом оголили су систем у којем се политичка моћ гради на некажњивости, а одговорност не стиже чак ни када су људски животи изгубљени. По први пут за више од деценије, режим Александра Вучића суочен је са масовним отпором, а столица власти уздрмана је више него икада пре.
Потребне су године како би се обрадиле све афере које су потресле јавност у Србији за време власти Српске напредне странке. Навикли смо да теме сустижу једна другу и да се афере тако прикривају, међутим, у неколико случајева власти то није пошло за руком.
Пад надстрешнице новосадске Железничке станице, најаве рушења Генералштаба, криза са Нафтном индустријом Србије, ископавање литијума и Ћациленд до темеља су уздрмали режим, озбиљно угрозивши власт Александра Вучића, први пут за 13 година.
Пад надстрешнице и почетак пада режима
Погибија 16 људи у Новом Саду, на које је пала надстрешница тек реновиране Железничке станице, била је повод за најмасовније протесте у новијој историји Србије. По први пут после деведесетих година, студенти широм Србије отпочели су блокаде факултета тражећи одговорне за пад надстрешнице.
Нови Сад, Железничка станица, надстрешница
Фото: Амир Хамзагић/Нова.рс
Уследило је и процесуирање СНС министара. Бивши министри Горан Весић и Томислав Момировић терете се због пропуста у надзору и одговорности током реконструкције железничке станице у Новом Саду, у вези са урушавањем бетонске надстрешнице 1. новембра 2024. године. Истрага их доводи у везу са тешким делима против опште безбедности, јер је објекат пуштен у употребу без испуњених безбедносних услова, а у ширем поступку испитују се и сумње на неправилности и могућу корупцију у великим инфраструктурним пројектима у периоду док су били надлежни за сектор грађевинарства и саобраћаја.
Овог лета студенти су упутили и захтев председнику Србије Александру Вучићу да распише ванредне парламентарне изборе, што он до данас није урадио. Студенти су из корена почели да мењају систем и друштво, а након што су подржали опозиционе листе на локалним изборима, почело је значајно слабљење режима у општинама које су до тада важиле за јака СНС упоришта. Истовремено, забележено је изразито јачање такозваног антирежимског фронта.
Протести које су студенти организовали у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду остаће уписани у историји као најмасовнији за време власти Александра Вучића, а 15. марта у Београду надмашена је и бројност у односу на окупљање током петооктобарских демонстрација, после којих је са власти свргнут Слободан Милошевић.
Као одговор на окупљања грађана испред Председништва Србије и зграде Скупштине, власт је у марту ове године одлучила да оформи својеврсни камп у ограђеном простору, најпре у Пионирском парку, који је временом почео да поприма све веће размере, убрзо заузимајући и део Булевара краља Александра, Трг Николе Пашића и плато републичке и градске скупштине.
Најпре је представљено да се у такозваном Ћациленду окупљају студенти који желе да уче, односно они који се противе блокадама, али је убрзо постало јасно да је Ћациленд фактички регрутни камп у којем се окупљају маскирани мушкарци, неретко и они са криминалним досијеима. Немогуће је побројати све инциденте који су се протеклих месеци дешавали у овом шаторском насељу – од константних напада на грађане, новинаре и народне посланике, до међусобних физичких обрачуна његових становника.
Шаторско насеље испред Скупштине Србије доспело је и у Резолуцију Европског парламента о Србији, у којој се осуђује деловање владајуће странке у организовању нелегалног кампа у Пионирском парку.
Никоме у Србији, али ни у свету, није јасно како је могуће да полиција не реагује на окупљање сумњивих људи у самом центру града, већ их, штавише, обезбеђује, док је Ћациленд за министра унутрашњих послова Ивицу Дачића и друге СНС функционере уредно пријављен јавни скуп.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да се нада да ће до краја године шатори испред Дома Народне скупштине у центру Београда бити уклоњени, али није прецизирао шта ће бити са шаторима усред Пионирског парка.
Серији студентских и грађанских протеста претходила је побуна настала због најаве ископавања литијума у долини Јадра, тачније у Горњим Недељицама. Лета 2024. године, неколико месеци пре пада надстрешнице, одржан је велики протест у Београду са ког су грађани поручили властима да неће копати.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је крајем прошле године да је у политичком смислу прича о литијуму давно завршена и да нас од почетка експлоатације дели само гаранција компаније Рио Тинто да ће животна средина бити заштићена.
Непосредно након јунских избора прошле године, пројекат „Јадар“, који подразумева отварање рудника литијума, вратио се „на велика врата“, иако је, према уверавањима са врха власти, на њега још пре више од три године стављена тачка. До тога је дошло под притиском десетина хиљада људи који су изашли на протесте широм Србије. Треба подсетити да су посланици већине одбили предлог опозиције да се рударење литијума и бора у Србији трајно забрани.
Рушење Генералштаба које прети да сруши режим
Спремност власти да страним компанијама практично поклања ресурсе Србије показала се и у афери Генералштаб. Док му „гори под ногама“, режим је одлучио да уради све како би зграду бомбардованог Генералштаба уступио Џерарду Кушнеру, зету америчког председника Доналда Трампа, који планира изградњу луксузног комплекса у центру Београда.
Намерама Трамповог зета помогли су највиши функционери СНС-а, уз подршку посланика владајуће већине, који су изгласали лекс специјалис за Генералштаб, чиме је омогућено скидање статуса културног добра са овог комплекса, али и са објеката у његовој околини.
Отишло се толико далеко да се практично тражи укидање Јавног тужилаштва за организовани криминал, само зато што води истрагу о афери „Генералштаб“, у коју су умешани министар финансија Синиша Мали и министар културе Никола Селаковић. Сумња се да су обојица вршили притисак како би се са зграда скинула културна заштита и омогућило њихово рушење.
Да председник државе све то одобрава, показује и његова изјава да ће, уколико буде подигнута оптужница у вези са укидањем статуса споменика културе комплекса Генералштаба, помиловати све који су, како је рекао, „наводно учествовали у малверзацијама“.
Санкције НИС-у и нови удар
Циклус афера које су из темеља уздрмале режим Александра Вучића затвара криза са Нафтном индустријом Србије, којој се не назире крај.
Србија се више од два месеца суочава са последицама америчких санкција НИС-у. Рафинерија у Панчеву је престала са радом, најављена је обустава платног промета са партнерима НИС-а, а истовремено је, упркос уверавањима са врха власти, забележена несташица девиза у мењачницама и слабљење динара у односу на евро. Народна банка Србије добила је упозорење да би могла бити изложена секундарним санкцијама уколико настави пословање са НИС-ом.
Док грађани збуњено ишчекују крај кризе, председник Србије Александар Вучић уверава да ће до 15. јануара решити ситуацију у вези са НИС-ом. Истовремено, стижу упозорења да би 51 место у Србији, у којима постоје искључиво НИС пумпе, могло да остане без горива.
Професор Правног факултета у Новом Саду Бојан Пајтић каже за Нову да је најважније то што су грађани Србије превладали страх од режима.
„Више нису вођени страхом, већ сопственом савешћу и потребом да се крчмење државе и пљачка националних ресурса зауставе. Данас и много мање афере него раније имају већу тежину и људи су спремни да изађу на улицу и због мањих неправди, јер страха у Србији више нема“, каже Пајтић.
Он истиче да је страх сада на страни режима.
Фото: Горан Срданов/Нова.рс
„Свака нова афера биће још један камен око врата режима Александра Вучића. Мислим да ће избори бити брзо, јер нас чека економска криза, посебно због ситуације са НИС-ом“, закључује Пајтић.
Саговорник Нова.рс оцењује да су се грађани Србије дуго мирили са тим да државу води, како каже, пљачкашка власт која купује гласове и монополише медије.
„Многи су били спремни да преко тога пређу јер нису видели алтернативу. Када је корупција почела да односи људске животе, тај однос се променио. Људи су постали свесни да смо ми који смо преживели овај режим то учинили случајно и да је свако од нас могао да постане жртва“, закључује Пајтић.
