Прочитај ми чланакСкопље — Релевантне институције у Македонији требало би пажљиво да анализирају позитивне и негативне ефекте мега пројекта – пловног канала Морава-Вардар-Егеј.
Такође, требало би проверити економску оправданост канала, сматра проф. Љупчо Петковски, руководилац Катедре Грађевинског факултета у Скопљу за хидротехничке објекте.
Реализацијом пловног канала Морава-вардар-Егеј биле би потопљене велике пољопривредне површине у Македонији и најмање три насеља у Тиквешком и ђевђелијско-валандовском региону, изазивајући негативне друштвене утицаје – миграције и професионалну преоријентацију становништва, истакао је Петковски у интервјуу „Политици“.
„Пројекат би променио хидрогеолошке услове у појединим регионима, тако да би у ђевђелијско-валандовском региону наводнајвање морало да буде замењено одводњавањем. Ове промене указују на закључак да би било неопходно иновирање студије изводљивости“, рекао је Петковски.
Он је подсетио да је овај пројекат занемарен у последње четири деценије, а техничка документација није унапређена.
Током тог периода заоштрени су еколошки и социолошки аспекти водопривредних пројеката, а измењени су и стандарди за пловне путеве који гарантују њихову рентабилност и изграђени су нови транспортни системи, тј. савремен ауто пут и нафтовод од Солуна до Скопља, напоменуо је он.
Петковски сматра да би релевантне институције у Македонији требало пажљиво да анализирају позитивне и негативне ефекте овог мега пројекта и да провере његову економску оправданост.
„Пројекат заслужује велику опрезност, јер ће прогутати огромне финансијске ресурсе. Задужио би земљу, а уколико не да очекивану добит, може да заустави цео даљи развој државе“, рекао је Петковски и нагласио да Македонија нема капацитет да финансира тако скуп инфраструктурни систем, а, према његовом мишљењу, веома је деликатан и њен интерес у овом пројекту.
„Усмеревање у пријекат ‘Пловни Вардар’ исцрпело би све расположиве ресурсе и занемарило реализацију тренутно значајних хидросистема“, казао је он.
Петковски је рекао да је Вардар у погледу биланса вода веома неповољан за организовање водног саобраћаја, а још је неповољнија хидрологија реке Пчиње у чијој долини је лоцирана трећина пловидбеног канала у Македонији.
(Танјуг)
