Врата ЕУ су била отворена још 2001. године – приметио је председник Тома пре неки дан. Одокативно. До тог открића дошао је случајно: „Ја од 2001. говорим да вуче нека промаја, ал’ никако нисам могао да откријем одакле. Тек кад сам први пут отишао у Брисел, схватим: код њих су отворена врата, одатле вуче!“

– Аааа, сад ми је јасно, председниче, па зато сте ви од 2001. говорили да та врата треба затворити?

– Јесте, браво! Ја нисам знао да су то врата ЕУ, него сам хтео да спасем народ да се не прехлади и не укочи. Стално сам понављао: „Затворите та врата, уби нас ова промаја“, сви су мислили да сам луд. Ал’ видите да сам био у праву!

– Сад вам не смета промаја?

– Ма јок! Сад ми је супер. Лепо пирка, баш некако пријатно! – рекао је председник Тома, стари поборник ЕУ, коју је чак уградио и у своју омиљену узречицу: „Е у мајчину“. Дакле, председник Тома је одувек био за ЕУ, само ви то, браћо Српкиње и сестре Срби, нисте правилно растумачили. „Е у мајчину“, ни то нисте схватили, заправо значи „мајка ЕУ“, исто што и „мајка Русија“.

– ЕУ не само да нам је мајка, мени је ЕУ и ташта – открио је председник Тома.

Наиме, однедавно је примећено да председник Тома на сва путовања иде у пратњи краљице Елизабете Друге, једне много фине даме, али је увидом у њен дипломатски пасош утврђено да се ради о госпођа Милки (85), ташти Николић Томислава, којој јој као основ стицања дипл. статуса уписано: „еxперт, кева од Драгице“.

Њена улога у нашој дипломатији није видљива голим оком, али није ни занемарљива. У питању је тајна дипломатија, по тајним рецептима – тегла ајвара за Ван Ромпеја, слатко од лубенице за Мишел Обаму, џем од шљива за Кетрин Ештон… Друго, ко уме са таштом, уме и с Ангелом Меркел. Ташта је одличан спаринг партнер за вежбање реалних дипломатских ситуација. Само с њом можете правилно научити дипломатску куртоазију, процес сличан таштином осмеху. И госпођа Милка и госпођа Меркел, кад угледају председника Тому, весело ускликну: „Где си, бре, зете, немала те ташта.“ Зато што свака ташта воли зета ко Ангела Тому. Сматра га сувишним клипаном у породичној нирвани. Тако да нашем председнику уопште није лако, иако изгледа другачије, али је бар открио одакле вуче промаја, на шта је утрошио скоро 15 година сопствене каријере војвоткиње од Кембриџа.

Ни покојни Нушић није очекивао овакав развој ситуације у Србији. Да јесте, ваљда би она шифрована порука из „Сумњивог лица“ била далеко садржајнија: Плава риба, кљукана династија, Николићи, трт, трт, трт, кундак, владика, промаја, фењер, дипломирана ташта, свастикин бут, Милкин пасош, Драгичина кева, отворена врата, е у мајчину…

Реално кад погледате – цела наша држава делује као Минхен – влада ће бити ко Бајерн, док Председништво Србије личи на Октобарфест. У три ујутру. Сличност је већа када видите количину гастарбајтера који се мотају по Немањиној и Андрићевом венцу, а нико нема појма шта раде. И као што српски гастарбајтер, кад стигне из Минхена у родно село на питање: „Чиме се тамо бавиш?“, дипломатски одговори: „Видиш, рођо, не знам како да ти то преведем са немачког на српски“, тако ни ми не знамо како да опишемо чиме се сви ти људи баве. Укључујући председника Тому & његову комплет родбину и по мушкој и по женској линији. Али то, јелте, није ни битно. На правом смо путу. У ЕУ, или што би председник рекао: Е у…

(Драгољуб Петровић – Данас)

Ознаке: Брисел, ЕУ, политика, Србија, Томислав Николић