Прочитај ми чланак

ПЕТРОВИЋ за БАЛКАН ИНФО: „Ближи се последњи тренутак да спречимо издају Косова“

0

Интернет ју туб телевизија Балкан инфо, постоји већ две и по године, и постала је право медијско откровљење на потпуно контролисаном медијском простору Вучићеве Србије. Свакодневно тачно у 9 сати ујутро, поставља се нови двосатни интервју на ју тубе Балкан инфо, са неком од познатих личности у области науке, политике, културе на горуће политичке и друштвене теме.

Иако постоји још неколико сличних медијских продукција, ниједна од њих није у тако кратком року стекла такву наклоност гледалаца и јавног мњења као Балкан инфо, а емисије водитеља Теше Тешановића, Марка Јеремића, Александра Павковића Вукашина Недељковића, по својој гледаности угрожавају престиж, иначе никад блокиранијих званичних, али и оних приватних телевизија у Србији.

Разлог је пре свега у томе што су телевизије са националном фреквенцијом, али и оне регионалне и локалне, листом под контролом Вучићевог режима и (или) у исто време и англо-америчких и ЕУ сила, па вести и програм на њима, гости, личе једни на другу и све мање заслужују поверење гледаоца и јавног мњења. Тако постоје заправо две Србије, једна реална у природи, где се примењује некритички неолиберална економија и социјални приступ, што доводи до осиромашења грађана и друштва, негативног природног прираштаја и миграције из земље, паралелно са катастрофалном државном политиком, предајом путем Бриселског споразума Косова и Метохије Приштини и др.

Насупрот те суморне стварности у медијима представници власти и мали број контролисаних стручњака представља стање у земљи као Дизниленд, без могућности било каквог дијалога са опозиционим мишљењем, и чак шта више, без готово икаквог присуства опозиционог мишљења у медијима .

Тако на алтернативним интернет медијима попут Балкан инфо, Српског колектива и др, дефилује стварна српска елита, она забрањена и блокирана, па су просечнан број гледаности тих емисија између педесет и сто хиљада прегледа, а некада и више стотина хиљада прегледа. Најбољи показатељ је Балкан инфо, који има за сада 83 000 пријављених сталних пратиоца, уз мноштво других који са разних страна и меридијана повремено прате овај програм.

Научни саветник др Драган Петровић је гостовао 11 марта код Теше Тешановића у двосатном интервјуу, чија је главна тема била Косово и Метохија. Да ли ће Вучић након доношења Бриселског споразума, који је противуставан и врло штетан за српске државне интересе, покушати да оствари и оно што је најавио: да омогући тзв. Косову столицу у ОУН, за шта би ипак био потребан референдум грађана Србије. Др Петровић је анализирао све околности по овом питању, где је референдум грађана незаобилазан. Указао је на изузетну важност да ако дође до тог референдума да се он обори, однсоно да се не да простор Вучићу да омогући тзв. Косову столицу у ОУН, посебно имајући у виду постепенпу промену односа снага у свету и да све више држава које су чак и признале Косово као независну државу повлаче ту одлуку или показују спремност да је преиспитају.

Анализирани су београдски избори које је Вучић добио, и где је Петровић указивао на мноштов недемократских елемената у и око изборног процеса, али и на бројне пропусте саме опозиције.

У последњој трећини ове двосатне емисије, Петровић је као стручњак за Русију и постсовјетски простор, говорио о руској званичној политици и њеним ефектима у самој Русији, као и у међународним односима. Након предстојећих председничких избора у Русији, где је садашњи председник Путин фаворит за још један мандат, Петровић наговештава даље потезе и политику Русије према Балкану, промене које очекује, али и недостатке које је та политика до сада имала нарочито по питању Црне Горе, као и у односу према унутрашњим приликама у Србији.

Наклоност традиционална руске геополитике према православном и словенском елементу на Балкану по др Петровићу није спорна, што се може видети посебно по питању Косова и Метохије, Републике Српске, Македоније, али начин деловања, посебно тзв. мека моћ битно заостају за деловањем већине западних сила, пре свега САД.

 

2 коментара “ПЕТРОВИЋ за БАЛКАН ИНФО: „Ближи се последњи тренутак да спречимо издају Косова“

  1. djole каже:

    …….нализирао све околности по овом питању, где је референдум грађана
    незаобилазан. Указао је на изузетну важност да ако дође до тог
    референдума да се он обори….

    Ako SVE pise u USTAVU, u UN povelji da li su onda eksponirani EKSPERTI DBom ucenjeni ili jedino POLUDELI???
    Za parazitarne stranke je jasna DEMONOKRATSKA protivdrzavna uloga, ali ono sta zabrinjava je umesto da ARMIJA i policija i SUDSTVO CUVAJU DRZAVU, rade protiv iste. KAKO SE naziva takva delatnost PRAVNO jeli DOKTORI?

  2. xyz каже:

    Наша правила: Ово су десет балканских појмова које само ми капирамо

    10. НЕСТАЛНОСТ
    То је најстабилнија ствар на овим просторима и доприноси нашој слици о себи.
    Погледате ли само нашу историју – Београд је рушен 40 пута. Словени када су долазили на Балкан, да ли у ВИИ веку или пре него што су ванземаљци дошли на Земљу, теорије су разне, нашли су врло лоше место да поставе своје штаторе.
    Нашли су место где свака хорда, буљук или армија је нашла свој пут када су ишли лево или десно.
    То је прича о нестабилном месту у геополитичном смислу.
    Поредећи са Енглеском, тамо је потпуно нормално да имате породична стабла која иду од 1060. године па на овамо. То је другачија ментална конструкција од оне на коју смо ми навикли – свака власт почиње из почетка и руши све претходно, прави све ново.
    Историја се пише, преписује и дописује.
    Наш менталитет није сахер торта који има лепе слојеве, које можете фино да сечете на уредне шнитове, него је чинија шпагета. Све је тотално замршено и умрљано у црвени сос.
    9. СМРТ
    Душко Ковачевић је једном сјајно рекао: „постоји пет годишњих доба у Србији – зима, пролеће, лето, јесен и рат“. Има много истине у томе.
    Често заборављамо у којој мери Срби живе блиско са смрћу, на начине на који су људима „напољу“ потпуно непојмљиви. Моје пријатеље Енглезе потпуно шокира да ми једемо на гробљу потпуно срећни седимо на месту смрти и кркамо.
    Нама је смрт потпуно нормална, зато што ако погледате колико смо гинули у ратовима – 60 одсто мушког становништва је убијено у Првом светском рату, није ни чудо што смо кондиционирани на смрт. То су такви ломови у људској психи, да се не може надокнадити тако лако.
    Монах у средновековној Србији једном је рекао, а то је и наслов ове приче: Ми Срби смо цвеће са ивице гроба. Нешто лепо и нежно, лако ломљиво, што увек стоји на ивици нечег смртног и трагичног, нешто што ће потпуно да нас лоцира до уништења.
    8. НАДРЕАЛИЗАМ
    Наш природни облик друштвеног уређења није ни комунизам, ни социјалнизам, већ надреализам, као свакодневна појава. Ако су Латиноамериканци дали магични реализам, ми смо свету дали документарни надреализам.
    Не постоји граница између сна и јаве. Просечан дан на Балкану је или као ноћна мора или нека врста сна.
    7. МИТОВИ – УЛОГА ЈУНАКА
    Мит о херојству се пролама кроз неколико ствари, прво су митови о Марку Краљевићу, који је у суштини вестерн.
    Осим вођа, имамо и митове о улогама Срба у свету, од којих су неке реалне, а друге ван реалности, али су свакако веома присутне.

    Често у расправама не могу да се избегну приче о 40 дивизија које смо ми задржавали на Балкану за време Другог светског рата, о томе да смо спречили Турке да освоје Европу…
    Неоспоран је значај Тесле и Пупина, али приче да је Милева, а не Алберт Ајнштајн написала Теорију релативитета…
    Мит херојства, изабраног народа, нас стално гура у причу да мислимо да нас неко закида и да постоји велика неправда.
    6. МИТОВИ – УЛОГА ЖРТВЕ
    Један израелски писац је рекао да Јевреји и неки балкански народи су народи књиге, односно народи приче – и једни и други имају митологију за историју, посматрају се кроз сочиво митологије уместо кроз сочиво реалне историје.
    И та патња су стално део нашег живота, почев од оне родитељске: ја када сам био мали ишао сам у школу 10 километара по зими, узбрдо у оба смера.
    5. НАГОН
    Сећате се вампирских зуба из Алана Форда када се они деру једни на друге? Е то је опис регуларног дана у мојој породици. Брецање је био уобичајени начин комуникације.
    Ми имамо слабу контролу импулса. Прво урадимо, па онда размислимо. Та контрола импулса је део културе, образовања, политике, део нашег комуникационог и дијалошког дискурса.
    Једна је тотално огорчење животом и ставом да ме нико не слуша, и онда се крене са дискурсом који је препун емоција и ја имам наратив који морам као робот да искуцам до краја иначе се осећам несрећно.
    С друге стране имате ароганцију – некога ко је потпуно ненавикнут да слуша мишљење других људи , који су на позицијама власти, него потпуно арогантно занемарују било какво питање или коментар.
    4. СУЈЕВЕРЈЕ
    Један од начина испољавања наше ирационалности је сујеверје. На пример, изненађење за моју жену је било када су установили да дијагноза упале јајника у Енглеској не постоји.
    Ту је, наравно, и навећи непријатељ Срба, већи од масона, Ватикана и НАТО-а? Промаја! Био сам у ситуацији да у аутобусу Београд-Смедерево присуствујем тучи зато што је човек отворио прозор на 42 степена и млаз топлог ваздуха је запануо задњи крај аутобуса.
    Било какав померај ваздуха од једног прозора до другог је смртна опасност, од које се и најокорелији српски плаћени убица боји више него било чега на свету.
    У Енглеској ми недостају наши ритуали попут гледања у шољу или када споменемо било какву лошу ствар онда морамо да урадимо магијску ствар да је отклонимо, да куцнемо у дрво.
    3. МУДРОСТ
    Чак и на журкама овде нема лаке расправе, друго питање је има ли живота и после смрти.
    С друге стране та прича о дубиким аспектима људског живота је нешто што је сјајно, јер то значи да смо ми и у контакту и у додиру са јаким и дубоким стварима, баш због тога што смо били у контакту са смрћу и нестабилностима.
    Имамо и моменат темпоралности – на пример са неким пријатељем се не видиш 10 година, али када се поново сретнете имаш утисак као да си само отишао иза ћошка по кафу.
    Настављате разговор у истој реченици где сте прекинули пре 10 или 15 година. И онда та темпоралност иде у кафане. Ако ми ишта недостаје у Лондону, то су онда оне.
    Време да се седи, да се прича о дубоким стварима без журбе, да се разматра о свим аспектима живота и смрти. Кафане су фантастична институција којој ни француски бистрои не могу ни близу да приђу.

    2. ЖИЛАВОСТ
    Овде се стално прича да нешто не ваља и то знамо, али мислим да би требало да окренемо сочиво и да прослављамо наше парадоксе које имамо у психи.
    Они нам дају неку врсту психолошког богатства које може да се претвори у фантастичну уметност и креативно испољавање. Грунф побеђује у пословном свету, веровали или не.
    Постоји концепт који подразумева иновације са екстремно малим ресурсима – врло велика ствар у Индији, Африци и постаје у Кини из очигледних разлога, али постаје и на Западу.
    Многе водеће светке компаније почињу да примењују сиромашне иновације. Значи да ситуацију екстремног ограничења и екстремног недостка ресурса искористиш као креативну прилику да промениш начин размишљања и начин на који креираш ствари.
    Имамо одличну прилику да применимо нашу креативну спику.
    Оптимистички дилентатизам из кога ми врло често можемо да кренемо у суштини врло добро резонује са модерним светом, то је оно што би требало да схватимо.
    За разлику од света које је сада обиље на некој врсти низбрдице, ми имамо прилику да градимо из ниске базе, са многим новим креативним решењима које наши људи имају.
    1. ХУМОР
    Постоји та измештена реалност, али наш хумор има много већу сатиру него енглески. Због сатиричних афоризама људи су код нас ишли у затвор, па чак су и мени лично, када сам присао сатиричне афоризме за моје локалне новине био под претњом да ћу бити послат у војску шест месеци раније.
    Те озбиљне сатире „напољу“ нема много.

Коментари су затворени.