У наставку доносимо у целости потресно и изузетно важно писмо др В. П. Сухановског, лекара са 30 година практичног искуства, који још од 1960-их година упозорава на озбиљне здравствене последице интрадермалне БЦЖ вакцинације код новорођенчади. У свом писму он описује лична искуства из клиничке праксе, примере тешких компликација код деце, као и институционалне притиске којима је био изложен када је изнео свој став. Ово сведочанство представља драгоцен документ у разумевању историје и контроверзи у вези са обавезном вакцинацијом новорођенчади. Текст преносимо у целости, без измена.

Ја сам физијатар са 30 година практичног искуства.

Први пут сам постао свестан негативног утицаја БСЖ вакцине на новорођенчад 1960-их и 1970-их година. Случајеви левостраног аксиларног лимфаденитиса изазваног БСЖ вакцином почели су да се појављују чешће него пре 1962. године. Као што је познато, интрадермална БСЖ вакцинација уведена је 1962. године. Након тога, мала деца са хроничном грануломатозном болешћу (ХГБ)* неизбежно су развијала овај тип лимфаденитиса.

* Хронична грануломатозна болест — неспособност фагоцитних ћелија да стварају хидроген пероксид и друге оксиданте потребне за уништавање микроорганизама.

Од 1965. године у педијатријској пракси појављују се чести случајеви деструктивних стафилококних пнеумонија, а код дечјих хирурга — дисбактериозе. Професорка Г. А. Самсигина 1996. године потврђује да је до краја 1970-их учесталост бактеријских инфекција порасла 15 пута, али она то не доводи у везу са БСЖ вакцинацијом. Упркос напредовању медицине и употреби нових моћних лекова, није се смањила учесталост гнојних и септичких инфекција код деце у првој години живота.

Било је немогуће слободно дискутовати о овом проблему у стручним круговима — сви су били убеђени присталице планова Министарства здравља, а сваки приговор био би цензурисан. Зато сам се обратио проф. Н. И. Нисевич, шефици Одељења за дечје заразне болести и чланици АМН СССР-а. Након разговора упућен сам заменику министра и другим институцијама. Сви су признали да нису ни претпостављали да постоји овакво гледиште — али нису могли да помогну.

Када је моја катедра за туберкулозу сазнала за моје обраћање министарству, формирана је партијска група и добио сам дисциплинску казну. Ипак, наставио сам да износим своје ставове у „Службеним писмима“ и у чланцима у часопису Педијатрија.

📌 Природна отпорност и ефекти БСЖ вакцинације

Mycobacterium tuberculosis (МБТ) постаје пратилац човека тек након одређеног узраста — не у неонаталном периоду. Током векова, људи су развили природне одбрамбене механизме против МБТ. Већина заражених особа или не развија туберкулозу или се спонтано опоравља. Примарна инфекција увек се успоставља у различитим органима, нарочито у ретикуло-ендотелном систему — исто важи и за БСЖ вакцинацију.

📍 Клинички случај: трогодишњи Саша Г.

Саша је примљен крајем 1970-их у Прву дечју туберкулозну болницу са дијагнозом левостраног аксиларног лимфаденитиса изазваног БСЖ вакцином и хроничне грануломатозне болести. Претходно је безуспешно лечен у другој болници. Био је здраво дете, без породичне историје туберкулозе. Болест се манифестовала рекурентним гнојним отитисом, лимфаденитисом и пустулама коже. Антибактеријска терапија није дала резултате. Премештен је у Централни институт за туберкулозу, али је због фагоцитне слабости умро.

Прикупио сам велики број сличних случајева, најчешће код плавокосих дечака светлих очију из имућних породица.

🧪 Проблем интрадермалне БСЖ вакцинације

Интрадермална примена „ослабљене“ варијанте БСЖ-М уноси око 500.000 микобактерија у тело новорођенчета. У року од 24 часа број се удвостручује, а затим експоненцијално расте. Новорођенчад још нема развијену потпуну фагоцитозу — завршна фаза тог процеса развија се касније, а нивои ензима су веома ниски у првим месецима живота. То их чини подложним инфекцијама као што су Staphylococcus aureus, E. coli и гљивице.

Зато је БСЖ вакцинација у овом периоду имунолошки ризична.

📝 Моји закључци и препоруке

Моје дугогодишње искуство довело ме је до уверења да треба прекинути БСЖ вакцинацију новорођенчади. Она треба да се спроводи касније — у узрасту од 2–3 године, и то само у ендемским подручјима. Напуштање универзалне вакцинације новорођенчади један је од кључних начина за смањење морбидитета и морталитета деце.

Разлози:

1. БСЖ не спречава МБТ инфекцију код деце у контакту са оболелима.

2. Без дијагностике имунитета, вакцинација шири и акумулира МБТ у подложној популацији.

3. Сва мала деца, без обзира на статус вакцинације, ако су инфицирана у породилишту — развијају болест.

4. Инфекције до 2. године су ретке и излечиве ако се на време дијагностикују.

5. Без БСЖ вакцинације у породилиштима, деца ће расти здрава.

Рано излагање БСЖ може изазвати озбиљне последице по лимфни систем, укључујући леукемоидне и леукемијске реакције. Одлагање вакцинације може послужити и као метода превенције дечје леукемије.

📚 Закључак

БСЖ вакцинација током неонаталног периода је опасна по здравље и животе деце.

Ја сам чврст противник било које вакцинације у неонаталном периоду, јер омета развој природних саногенетичких механизама детета. Не може постојати јединствени календар вакцинације за сву децу. Давање 8–10 вакцина једном детету је катастрофална пракса.

Вакцинација мора бити спроведена према епидемиолошким индикацијама и уз проширене контраиндикације, јер практично нема потпуно здраве деце.

Посебна пресуда судије А. А. Боршчева из 1996. године, донета у случају компликација након вакцинације (оститис), била је врло јасна: потребно је упозорити Министарство здравља Русије на незадовољавајуће стање вакцинације новорођенчади. Ова пресуда није подложна жалби.

С поштовањем,

Врач-фтизијатар највише квалификације, к. м. н.

В. П. Сухановски

Прилози:

1. Званично писмо (16 година у власништву аутора) — критике Н. И. Нисевич и Л. А. Митинске

2. Чланак у часопису Педијатрија, 1984, бр. 7

3. Чланак у часопису Педијатрија, 1996, бр. 6

Извор: https://1796web.com/vaccines/rnkb/phtis.htm

Извор: Србин инфо

Ознаке: БСГ вакцина, мира крзнарић, нежељенадејства, руски физијатар