Прочитај ми чланак
Можемо ли рећи да се свеколика криза стишава и да ће свет упловити у мало мирније воде? Или да ћемо ми бар мало предахнути од вишка историје? Криза се, ипак, нимало не стишава. Одговор на друго питање гласи-не нећемо нимало предахнути. Сви знаци упућују на то да нашој кризи нема још краја.
Можемо додати да под постојећим околностима мало што још од нас зависи. Аутори светске економске и сваке друге друге кризе и аутори наших страдања и неизвесности, исте су силе, иста политичка стратегија и напокон и исти људи, констатује социолог Горанко Ђапић, један од најславнијих југословенских дисидената и незаобилазни суорганизатор, стратег и идеолог студентске побуне 1968. године…
“Све је очигледније да приватна држава- САД, нимало не одустаје од своје стратегије протежирања исламског фаизма. Штавише, канда је покренута становита офанзива усмјерена према Јужној Русији и егејско – вардарско – моравској долини.
Прво је жена-самоубојица ушла у градски пријевоз у Волгограду и изазвала крвопролиће. Потом је у инциденту у Москви откривено лагеровано оружје у посједу исламистичких активиста. Могло се чути да се чак готово јавно окупљају исламски фашисти на појединим локацијама Волгограда.
Зашто баш у Волгограду? Друго име за Волгоград је Стаљинград; поприште титанске битке која је била велика прекретница не само за СССР већ и за сав ратајући свијет. Треба ли симболично да град симбол, поново буде нападнут. Какова је то порука Русије и Еуропи у цјелини? Затим, Волгоград је вратница Русије гледано са југа. Он је на стожеру највеће руске и еуропске војске, душа Русије сама МАЧ РАДНАЈА.
Много даље од града на Волги простире се тужна и трагична хисторијска српска земља. Косово. Баш ту је ових дана стигао нови султан Ердоган И. Није нарочито обраћао пажњу на повијесне споменике. Он је душа и уздница америчке политике на Балкану али и шире, у Азији, Африци и све до кинеског зида.
Високо оцијењен од стране САД због уравнотежености и прагмантизма, брзо је врло прагматично почео пут да Кемалову Турску врати у дванајесто стољеће. Пут истребљења секуларних вриједности изазивао је и изазива аплаузе публике из Вашингтона. Они у новопеченом султану виде великог стратега исламског фашизма којим ће уз божију помоћ бити сломљена збуњена и разбијена Еуропа.
Најбољи пут за тај пожељан подухват је егејско – вардарско – моравска долина и још даље дунавска долина и само срце Еуропе. Тако је ових дана тај ,,прагматичар“ урлао да је Косово Турска! И да ли само Косово? Ма, јасно је да се то недвосмислено односи на сав негдашњи османски Балкан, на стари цариградски пут и све око њега.
Зашто је Ердоган И иступио тако оштро и директно агресивно, готово ратнохушкачки? Његови ментори из стјецишта банкара у Лондону и Њујорку, чине све што могу да вајни султан након недавних потреса у многим градовима широм Турске, гдје се јасно видјело да секуларна Турска није мртва; обузда армију и жељу народа да се не враћа у дванаесто стољеће.
Мјесеци који су прошли у Турској обиљежени су напором исламских фашиста да ојачају и прошире репресију. У том смислу агресивна политика Ердогана И треба да око исламиста хомогенизира масе у борби за ново неоосманско царство и коначно и саму УМА-у. Обавјештења ради; УМА је свеисламска, свесвјетска држава побједничке,, божије воље“ и краја свих других вјера и ма какових сумњи у будућности. Свијет ће бити једна велика шума – шума минарета.
На новокомпонираним границама Србије, гласно је изнијет програм исламског фашизма. Ни ми сада, нити наши потомци, немамо се чему надати. Неће Србија бити земља тисућу манастира већ земља тисућу џамија. Данас је Косово Турска, сутра је цијела Србија Турска!
Ако иступање новог султана Ердогана И није „пар еxеленце“ јасна објава свеколике агресије према Србији као најистуренијој граници еуропског југа, што је онда агресија?! Јадно и стерилно звуче ТВ, дневници једнообразних телевизија у Србији у којима се изражава критика Ердогановог програм за будућност уз опаску да ипак не треба претјерати и угрожавати у основи добре односе!
Колико ћемо дуго чекати да се промовише проблем Санџака, негдашњег старог Раса? И колико ће времена проћи када ћемо се суочити са нарогушеном САД због наводног угрожавања људских права муслимана у Србији?
Видјели смо у Сирији око старог арамејског града у коме се још говори Кристовим језиком како се штују људска права кршћана. Ердоганови и амерички миљеници – исламски фашисти пружили су зоран примјер, што чека још увијек успавану Еуропу. О њеној се судбини у основи ради.
Напад са југа и исламска окупација Еуропе из сјеверне Африке и Пакистана дио су исте стратегије. Иза ње стоје задаци Протокола. Циљ ће бити остварен када Стари континент буде барбаризиран и исламизиран, а Русија стегнута са Запада, Југа и Истока. Друштво из банкарских центара у Лондону и Њујорку, под сваку цијену настоји да спријечи природно јединство Еуропе од Антлантика до Владивостока. Нови Сјеверни аријски свијет једини је озбиљни противник замишљеном свијету новог барбарства и вјечитог ропства.
Привид мира на Старом континенту варљиво је опасан. Срце цивилизације наше расе, наших слобода и наших могућности нападнуто је свим расположивим средствима снага протокола. Ради се о свестраном растакању културе, обитељи и самог биолошког опстанка.
Вагони наркотика, дуге колоне исламских фашиста под заставом мулти овога и онога , тренд модерности у славу нероткиње и одурне геј – параде, чопори ткзв. ,,слободних интелектуалаца“ који грлато куде,,еуроцентризам“ стављајући у први план рушење свега тако тешко стеченог кроз три тисуће година, нису случајност. То је војска банкара.
Симболично се може рећи – то је војска сотонина. Дуг ред петоколонаша типа Оланда симбол је Сотонине претходнице. Морамо знати да препознамо непријатеља над непријатељима. Пред вратима Србије непријатељ је рекао- ,,да је сам непријатељ, а и ви ћете сутра бити Турска“.
Каковог смисла има сурадња са арабијским тиранијама? Све од реда оне финанцирају вахабистичке покрете праве стјегоноше исламског фашизма. Какови су то свјетови? Има ли макар мало слободе полова, има ли другачијих мишљења, има ли још какових забава изузев каменовање наводних ,,прељубница“ и вјешање ,,невјерника“?
Зашто би се луке, аеродроми и наша земља давала у руке такових ,,пријатеља“? Каже се да је потребан новац ради инвестиција и оживљавања економије. Истодобно се заборавља да је само по процјенама из Совјета Еуропе бар 51 милијарда еура од 88 милијарди донације из ЕУ. Ишчезло незнано куда.
У сасвим, мало руку нашао се беспризорно опљачкан новац из донације ЕУ и сав рад покољења у самој Србији. Та страшна пљачка не само да није прекинута, а починиоци кажњени, већ се не чине никакови напори да се отето врати држави и народу Србије. Нитко још није изашао са захтјевом да се отети новац врати народу у виду Фонда за препород Србије којим би се руководили најбољи и најодговорнији грађани Србије. Свуда се наопако од те могућности тражи новац по свијету.
Тако починиоци грозне пљачке пролазе прећутно у ,,заборав“, а држава се још задужује увлачећи у неизвјесност и дужничко ропство потоње генерације. У годинама које слиједе ,,власници“ опљачканог новца или њихово потомство поново ће остварити доминацију управо због посједовања финансијске моћи и страшног сиромаштва већине.
Што се тиче ,,драгих арапских пријатеља“ и разних емирата у догледном времену обогатит ће Србију безбројним донацијама и исламским информативним центрима. То би слободно се може рећи била најпоузданија Ердоганова претходница у моравској долини. У том је смислу његово иступање на Косову веома програматско.
Он нам је најавио гдје више нећемо живјети. Он је поручио Еуропи што је замало чека. Његова транспарентност почива на ,,храбрости“ иза које стоји приватна држава протокола и друштва банкара.
Што је Србија подузела поводом Ердоганове реторике? Скромно је исказала неслагање. Неслагање? На објаву рате нашој будућности танушно се истицало да садашње неслагање не смије угрозити традиционално добре односе! Да ли је повучен амбасадор из Анкаре?
Да ли се потресла интелектуална јавност у Србији? Ништа се од тога није збило. Једино је прелијепо михољско љето чињеница. Када је вријеме тако лијепо зашто се нервирати?
Колико је времена прошло, а грозна банда из ДС менажерије и даље објашњва како је странка била у праву. Странка? Може ли она и даље чинити дио српског политичког живота?”
(Гето Србија)
