Прочитај ми чланакПоред односа великог поверења са председником Републике, за смењеног начелника БИА често се везивала блискост са руским службама безбедности, која данас у време такође планиране ескалације кризе са руским власништвом у НИС, звучи као анатема.
Публицитет који је у јавности добила смена Марка Парезановића, једног од најутицајнијих начелника Безбедносно-информативне агенције, али и след догађаја који јој је претходио, указују много више на планирани и договорени сценослед, него на изненадне оштре резове режима у БИА, истичу упућени извори Радара.
Подсетимо, Парезановић је прошле недеље смењен са места шефа оперативе БИА и постављен за саветника директора БИА (са много мањим овлашћењима), о чему су, што никако није обичај, известили и режимски парамедији. Том приликом, његов наследник Никола Васиљевић, некадашњи начелник Новосадског центра БИА, саветник за безбедност Милоша Вучевића, портретисан је као спасилац у кога све искрене патриоте имају поверења.
Са друге стране, за Парезановића се, поред односа великог поверења са председником Републике, често везивала блискост са руским службама безбедности, која данас у време такође планиране ескалације кризе са руским власништвом у НИС звучи као анатема.
Подсетимо, недавно је у Београду ухапшен, али убрзо и пуштен на слободу, руски обавештајац Вјачеслав Калињин, а што додатно указује на то да власт у Београду, иако егзистенцијално стрепи од беса Кремља, истовремено брижљиво планира своје дистанцирање од економске и политичке Русије.
Парезановићеву много пута истицану русофилију извори оцењују као аутентичну, док у исто време истичу да никако не треба потценити његову прагматичност, амбицију и способност да процени развој ситуације, те да је његова „смена“ заправо договорено повлачење на мање истакнуту позицију.
Саговорници указују да Парезановић, као искусан човек, види у ком правцу се ствари развијају и жели да за себе начини неку одступницу, за доба после СНС, односно да у временима која долазе не буде међу истуреним лојалистима, од којих ће режим потенцијално захтевати много тога, најчешће законски кажњивог.
Иако је годинама важио за Вучићевог човека у БИА, не помињући га по имену, председник Републике је оптужио његову управу у БИА да се не ангажује довољно, али и да можда подржава опозиционе снаге, што је звучало више као најава него упозорење.
Додатно, могуће је да иако се режим много пута ослањао на искуство и вештине Марка Парезановића, нелагоду у тај однос уноси чињеница да некадашњи начелник оперативе и Београдског центра БИА поред озбиљног искуства у оперативном раду поседује и вештину комуникације са политичарима и странкама, са једне и са друге стране власти.
Тако док се његови почеци рада у Безбедносно-информативној агенцији везују за СПС, односно препоруке Душана Бајатовића и Томе Филе, Марко Парезановић је до проминенције дошао у време владавине ДС, да би потом, превазилазећи тај велики јаз, постао човек од великог поверења Александра Вучића. То га је доскора чинило човеком за сва времена, показаће се – осим за она која су управо пред нама. У њима, Парезановићев останак на начелничкој позицији у БИА не одговара ни Оскару, ни Маркусу.
