Прочитај ми чланак

Плате и пензије замрзнуте и у 2018. години

0

Београд – Након што је Џејмс Руф, шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) поручио да нема повећања плата ни ове ни следеће године, слична порука стигла је и из Фискалног савета. С тим, што су чланови ове институције били нешто оштрији од Руфа, па је тако Павле Петровић, председник Фискалног савета, јуче истакао да лична примања грађана и пензионера треба да остану замрзнута и у 2018. години.


MMFЗа оздрављење јавних финансија у средњем року потребно је да се мањак у буџету смањи на 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана, истакао је Петровић.

Управо је то нови циљ који је пред нову владу поставио Фискални савет, након оптимистичне оцене да су уштеде у буџету боље од плана. Како процењују дефицит ће ове године, уместо зацртаних четири, износити 2,5 одсто. Од тога трајне уштеде чине око један одсто БДП-а.

„Издвајања за плате и пензије су и даље већа од економске снаге Србије“, рекао је Петровић и додао да је циљ да се удео плата у БДП-у смањи на осам, а пензија на 11 одсто.

Зашто је важно да мањак у државној каси буде мањи од 0,5 одсто Петровић објашњава следећим речима:

„Тренутно, наш укупни јавни дуг износи 25 милијарди евра, односно око 77 одсто. За оздрављење јавних финансија неопходно је да удео јавног дуга падне на испод 60 одсто. У случају да се дефицит стабилизује на нивоу од 2,5 до три одсто и јавни дуг би се стабилизовао на нивоу од око 70 одсто. Али би постојао ризик да у случају неког непредвиђеног шока, који би дошао споља, упаднемо у кризу јавног дуга“, каже Петровић.

Према анализи Фискалног савета половина неопходних уштеда могла би да дође од реформи Пореске управе. Како објашњавају, ово је једна од ретких државних институција која има мањак запослених, нарочито теренских инспектора (500 уместо оптималних 1.000). Уштеде у буџету зависиле би и од реформе јавних предузећа и приватизације, које је Фискални савет, поново негативно оценио. Према, њиховој оцени у том послу се није много одмакло.

„Рационализација броја запослених не може да пружи додатне уштеде „, сматра Петровић.

Пре свега, јер је план о смањењу броја запослених за 75.000 до краја 2017. године преамбициозно постављен. Оптимално је да тај број не буде већи од 30.000, јер би већа отпуштања угрозила квалитет јавних услуга.

„До сада је посао у општој држави напустило 15.000 људи, али ту је највећи број оних који су отишли у пензију и нису замењени, док је минималан број остао без посла. Реално је да се смањи број запослених за још 10.000 до 15.000. Ефекат пензионисања је скоро исцрпљен“, рекао је Петровић.

У делу који је у извештају Савета посвећен јавним предузећима готово да нема промена – и даље су на тапету због застоја у реформама.

Највише критика опет је добио ЕПС. Како је истакао Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, ово предузеће није смањило број запослених, а до краја године предвиђено је смањење радних места за 1.000. Процена Фискалног савета је да је у ЕПС-у чак 5.000 до 10.000 прекобројних.

„Уместо смањења масе зарада, прошле године је у тој фирми ниво зарада увећан за пет милијарди динара у односу на 2014. годину. Раст зарада појео је прошлогодишњи приход остварен од поскупљења струје „, рекао је Вучковић.

Када је реч о „Железницама Србије”, он сматра да је то предузеће најдаље одмакло у реформама, али да постоје проблеми, јер се у компанији ипак касни са отпуштањем 2.700 људи.

Споразуми са Кинезима да не коштају буџет

Члан Фискалног савета Владимир Вучковић истакао је да су споразуми које је влада потписала са Кином, добра ствар, као и да је позитивно то што се „отвара правац сарадње са том земљом”.– Видећемо шта ће све то донети, али у оперативном смислу, држава мора да води рачуна о томе да приликом закључивања споразума мора да буде опрезна и да минимизира пренос финансијских обавеза на јавне финансије.

8 коментара “Плате и пензије замрзнуте и у 2018. години

  1. Jasmin Šehović каже:

    Мене занима колико овај Павле Петровић има плату? Ја бих њему дао плату од 25000 динара па нека живи и ради.

  2. Виде Даничић каже:

    ЦРТИЦА О ПЕНЗИЈАМА КОЈЕ СЕ НЕ СМЕЈУ ДИРАТИ

    Од смањења пензија мора се одустати зато што је то противзаконито, неморално, али и економски штетно. Не може се нормална држава градити кршењем Устава, домаћих и европских закона. Са друге стране, не могу се државне финансије спашавати осиромашењем већ сиромашних најуреднијих платиша, не дирајући у неоправдано стечену имовину најбогатијих и партијске кадрове у државној служби. Ако власт смањи пензије, направиће само већу штету, јер тиме неће решити проблем буџета, а егзистенцијално ће угрозити неколико милиона становника, смањити потрошњу, а тиме и производњу. На крају, кад изгуби на суду, држава ће морати да то врати са каматама.

    Са платама у администрацији и јавним предузећима нека раде шта хоће, ако им се може, а може им се и зато што ће ти лезилебовићи да ћуте само да не изгубе то ухлебље и могућност за мито и корупцију. Мада, много више би уштедели када би их све отпустили, бар неких сто хиљада запослених по партијској линији, што се може лако и једноставно урадити без икаквих последица. Ти паразити и ако остану без посла, сасвим сигурно неће постати социјални случајеви, јер сви су се већ дебело нафатирали и обезбедили на рачун државе и грађана. Дакле, то би било много праведније и исплативије, чак три пута више би се уштедело него од смањења плата и пензија.
    Пензионери су, међутим, сасвим други случај. Пензије нису буџетска ставка, а пензионери нису паразити које неко издржава, него обрнуто они који су створили све што ова земља још има. Они су ти који и сад, са скромним пензијама, најуредније плаћају обавезе према држави и притом још помажу своју децу и унуке, одржавајући на тај начин какву такву потрошњу. Пензионери треба да мирно уживају оно што су зарадили, без обзира на тренутно стање економије, јер њихова уштеђевина треба да је заштићена у пензионом фонду, управо зато да њихове пензије не би зависиле од стања у државном буџету. То што у том фонду нема новца, кривица је државе која га је потрошила, па према томе има и обавезу да то врати, а не да због тога поново узима од пензионера.

    Колико је иницијатива да се смање пензије бесмислена, најбоље илуструје управо изјава премијера Вучића, који је поводом најављене штедње на платама и пензијама, ових дана апеловао на грађане да се стрпе само две године, јер ће тада наводно видети како ствари иду на боље. Како да сачекају две године они који их немају?
    Како да се стрпе две године они којима су то можда последње? Ако позив на солидарност са државом и стрпљење, има неког смисла за оне који ће после две године почети да примају нормалне плате, а после тога све веће, то баш ништа не значи онима који не знају хоће ли то уопште доживети и у каквом стању. Чак звучи цинично према онима који су загазили у осму деценију живота и тиме већ прекорачили просечни животни век у Србији, а таквих је највише међу пензионерима. Да не причамо о томе, како је рок трајања неизвестан и нешто млађима, ако не буду имали пара за квалитетан живот и лечење. Њима обећавати боља времена за две године, прави је безобразлук. То му дође исто као када бисте болесницима смањили терапију лекова уз обећање да ће за две године добити дуплу дозу.

    Већ је писано о томе како су пензије заправо једна врста обавезне штедње, за коју држава мора бити гарант. Ако је држава враћала стару девизну штедњу и онима који су тако желели да се нагло и на сумњив начин обогате, јер била је гарант тим приватним зеленашким банкама, како онда не би била гарант државном пензионом фонду. Људи су били законом обавезани да готово половину плате уплаћују у пензиони фонд, да би кад дође време могли да примају законом прописану пензију.

    Дакле, штедели су, код државе, за старе дане. И како сад нема за пензије? Значи неко је те паре потрошио. То није могао бити нико други до држава, па је логично да држава то и врати. Чињеница да је то урадио неки други режим, мада партијски и кадровски баш и нема неке велике разлике, ништа не мења на ствари. Држава има неки свој континуитет и не може избећи обавезе које су неке раније власти преузеле у њено име. Зар се нису ови нови, кад су оно кренули да се у Бриселу друже са тачијем, правдали управо тиме да су те преговоре започели они пре њих, те да они као озбиљни државници не могу да пониште међународне споразуме које је Србија потписала. Како онда не би била обавезна да врати новац у своје пензионе фондове, опљачкане за време последњих ратова и санкција. Кад би то урадила, не би имала оволики проблем са буџетом, јер не би из њега толико издвајала за пензије. А, пензионери, који су те паре депоновали у државни трезор, не би зависили од тога да ли у буџету има или нема довољно пара. Врло логично и праведно. То сасвим довољно да се закључи: да се пензије не смеју дирати.

    За дивно чудо, у законима, нашим и европским, као и у нашем Уставу, све је то регулисано баш тако како логика налаже, правично. Према томе, са пензијама нема играња, па је властима најбоље да се окану те незаконите работе, него нек што пре пронађу начина да попуне рупу у пензионом фонду и више у то не дирају. Као доказ наводимо пример суседне Румуније у којој грађани масовно туже државу због смањења њихових плата и пензија из 2010, и уредно добијају све спорове. Неколико стотина хиљада тужби је у питању и држава губи све одреда. И плаћа, са каматама и казнама. Реч је о стотинама милиона еура, губитака, уместо уштеде. У међувремену опала је потрошња, а следствено томе и производња због смањене тражње. Штета је вишеструка. Зато је пала једна, па друга влада, да би најновија на крају вратила плате и пензије на пређашњи ниво, подстичући потрошњу. Ствари су кренуле на боље, али највећи проблем јој је што сад мора да враћа оно што је кроз смањења отето од грађана, са додатним трошковима за плаћање одштете и затезних камата. Наравно, да су румунски закони усклађени са европским, што значи да нема разлике, јер то је и наша обавеза.

    Ево како правно стоје ствари код нас. Најпре, Закон о пензионом и инвалидском осигурању, уопште не предвиђа могућност да се мења једном утврђени износ пензије за сваког пензионера, израчунат на основу одредби тог закона (члан 6). То је, каже тај закон, могуће само у појединачним случајевима, ако се појаве неке нове чињенице, које би промениле резултат те рачунице. Никако другачије и никако колективно, не може се мењати законом утврђен новчани износ пензија. И никако ретроактивно.

    Устав Србије, такође, гарантује недодирљивост пензија, третирајући их као стечено право. У члану 58. Устава „Јемчи се мирно уживање својине и других имовинских права стечених на основу закона“.
    Истина у истом члану се каже да „право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона“ али „уз надокнаду која не може бити нижа од тржишне“.

    Дакле, морао би бити донет нови закон којим би смањење пензија било проглашено за јавни интерес, али то треба и доказати. То је већ озбиљан проблем и немогућа мисија за ову власт, која зато то планира да уради без закона, само на основу одлуке владе, јер је сам Вучић изјавио да Скупштина неће о томе одлучивати. Значи немају намеру да доносу закон о томе, јер знају да је то немогуће. А и кад би хтели да га на силу донесу, на путу им стоји члан 197. Устава, који каже да: „Закони и сви други општи акти не могу имати повратно дејство“, што у преводу значи да се не могу смањивати пензије које су већ утврђене законом, само евентуално нове, које тек треба да се утврде. И коначно Европски суд за људска права већ има неке пресуде у таквим случајевима, у којима се експлицитно каже: „…Суд сматра да постојећа стечена права на пензију представљају имовину у смислу члана 1. Протокола број један уз Конвенцију о људским правима“. У том смислу Европски суд закључује да „обустава исплате пензија представља мешање у мирно уживање њихове имовине“, што је једно од темељних људских права загарантованих Конвенцијом.

    Зашто се то онда ипак ради, кад се зна да је противзаконито и нема неких ефеката, јер добило би се само неких 200 милиона, од две и по милијарде, колико би требало уштедети? А уз то, уместо да помаже, само наноси штету смањењем потрошње. Зато што то траже светски ментори оличени у ММФ-у и Светској банци. Али, зашто они на томе инсистирају, кад и они знају да је то безначајна сића? То је кључно питање на које није лако дати једноставан одговор. Вероватно је то превасходно политичка ствар и део глобалне стратегије иза које се крије жеља моћних да нас понизе и дају нам до знања где нам је место у новом светском поретку. Зато су први на удару професори, судије, полицајци, лекари и пензионери. Порука је следећа: Шта ће вам образовање кад имате нас, који ћемо вас научити свему што треба да знате? Шта ће вам правосуђе кад преписујете наше законе и ваше безбедносне службе, кад смо ту ми да вас чувамо? Шта ће вам лекари да вам продуже век, па да се злопатите са бедним пензијама? Лекари које сте ви ишколовали много су потребнији онима који имају од чега да уживају у старости.

    Обрада чланка из „Таблоида“

    Приредио: Видоје Марјановић

  3. Виде Даничић каже:

    ЦРТИЦА О ВУЧИЋУ И ПЕНЗИЈАМА

    Од тренутка промоције буџетске штедње као системске реформе за концолидацију буџета, Вучић често помиње пензионере и говори о пензијама, на недостојан начин са којим се огромна већина пензионера никако не може сложити.

    Он се представља после номиналног смањења бедних пензија као спасилац пензионера, јер је наводно заштитио пензије до износа просечне пензије од целих 24.000 дин., као и преко милион пензионера?!

    Није га стид да се хвали тиме што преко милион пензионера има просечне пензије од само бедних и чемерних 24.000 дин.?! Што је само 35% потрошачке корпе од које иначе није познато од како постоји да је и једна четворочлана породица преживела! У том концепту номинално смањење пензија преко 60.000 дин., на пример, исто је као и за пензије преко 100.000 дин.?!

    Међутим, у тој тзв. реформи пензије и сва примања преко, рецимо, 60.000 дин., требало је прогресивно смањивати, а сва примања преко 80.000 дин. још и прогресивно опорезовати! Ко то и како данас у овој Србији има пензију преко 100.000 дин.?! Цело време док се није чврсто устоличио причао је да се пензије неће смањивати! Слагао је масно: данас се осећа моћним и недодирљивим! Али, не зна у ствари да је то први знак почетка краја свих силних!

    Друго, смањивати плате у јавном сектору по истом моделу као и пензије – срамотно је. Пензије су уставом загарантоване и никакво смањење не долази у обзир јер се оне исплаћују по основу права стеченог из зарада, усклађују се по закону са просечном платом, а текуће исплате пензија врше се из текућих доприноса на зараде. То што је државна управа смањила број запослених до умртвљења БДП и буџета – питање је њихове неспособности, а не огромног оптерећења буџета пензијама. Пензије нису по дефиницији буџетски расход, јер имају своје аутономне и законом загарантоване изворе, а држава је поарчила пензијски фонд. Број запослених у јавном сектору (државна управа и администрација), признао је и он, прешао је 870.000 грла, а вероватно их има око милион! То су рођаци и партијаши првенствено. Суштинска мера можда је могла бити – смањење броја запослених на највише 50% од те множине. После тога, номинално смањивање њихових плата могло се извршити по методи за пензије – али тек пошто се умање за око 30% за колико су веће од плата у приватном сектору.

    Пензије се, како је речено, због многоструких грешака у дужем периоду власти финансирају из буџета. То јесте велико оптерећење нејаког буџета, али се тај проблем не може решавати смањивањем пензија. Било је неопходно још на почетку приступа транзицији решавати питање васпостављања пензијског фонда путем донација и кредита, како би се фонд поново успоставио као чинилац сигурности пензијског система и исплата пензија (иначе, пензијски фонд је у свакој уређеној држави један од најјачих инвестиционих фондова). То није урађено (као да се, не дај Боже, рачунало на повећану смртност пензионера или на лапот) – али се мора учинити накнадно и кад-тад. Јер је држава, већ је речено, поарчила пензијски фонд, а не пада јој на памет да инвестиције из пензијског фонда врати фонду.

    Треће, лаж је несхватљива и подла да су се пензије повећале за преко 30% после 2007. г.?! Колико ја знам пензије су замрзнуте управо некако од тада и никаквог ни номиналног ни реалног повећања пензија није било нити је могло бити! У ствари, пензије су од тада стално реално смањиване због раста девизних курсева и цена. (То су опште познати економски показатељи и подаци.)

    Четврто, лаж је такође да је Србија далеко од банкротства и да има ликвидног новца за годину дана унапред! Држава без привреде и производње и са оваквим буџетским дефицитом – због којих отима од убогих и гладних грађана – јесте већ банкротирала – само то премијеру још нико није јавио!

    Пето, Вучић је активни учесник у уништавању Србског народа. Није довољно само причати о томе како Србија неће увести санкције Русији, на пример, него је важно конкретно (не)чињење: некоришћење обећаних руских субвенција у пољопривреду, с једне стране, и бесцарински увоз пољопривредних и прехрамбених производа из ЕУ, с друге стране – директно је сатирање народа! Да не говоримо о при(х)ватизацији, некритичком прихватању свих јевроунијатских услова привређивања и осталих системских мера, саботирање градње на Јужном току (док тај ток није престао да постоји и као пројекат), презадуживање… Све – ама баш све што раде на примени ССП, бриселског споразума, извршавању свих налога ради почетка предприступних преговора – све је то програм уништавања Србије и Срба!

    Шесто: заштита просјачких примања до 24.000 дин. је чиста манипулација народа и обрачун са сиромашнима и ништима у материјалном погледу. Паметни експерти су ти већ рекли да буџетски дефицит Србије није могуће решити штедњом, јер су у питању системски поремећаји економске, монетарне, буџетске и привредне политике. (Коначно, ММФ је већ признао да његов модел буџетске штедње није донео резултате и да га треба напустити!) Нељудски и несрбски је терет неуспешног решавања буџетског дефицита свалити на плећа оних који имају примања од којих не могу да преживе и због чега већ дуго умиру од баналних болести и глади. Узети се може само од онога ко има, а нарочито треба узимати од онога ко има оно што није зарадио. Пре него што је, апсолутно супротно од онога што је обећавао пре избора, почео отимати од оних који немају – морао је: коначно извршити тај обећани обрачун са криминалом и корупцијом, одузети незаконито стечену имовину свима лоповима и разбојницима, решити питање незаконите при(х)ватизације, сиве економије, ефикасности државне управе и администрације у наплати доспелих ненаплаћених потраживања која су буџетски приходи, повећати до максимума штедњу и рационалност пословања у државној управи и администрацији, увести прогресивно опорезивање, повећати порез на добит, увести страним банкама екстра порез на екстра добит, рехабилитовати приходе од царина, повећати ефикасност контроле у наплати пореза на додату вредност (огромна множина приватника који не плаћају никакав порез и никада, укључујући и адвокате)…

    О рехабилитацији производње узалудно је и причати јер је познато да се беспоговорно спроводи амерска доктрина искључивања Србије из светског и европског развоја и довођења у положај да увози и основне пољопривредне и прехрамбене производе. (А основни циљ писма ММФ-у о намерама био је обавеза Србије да изврши тзв. преструктурисање производње и целе привреде ради оспообљавања за враћање спољних дугова! То је требало да буде производња спсобна за извоз ради повећања девизног прилива… Шта се догоди са тим циљем и где је извоз производње које нема?! А нема је због тога што је намерно уништена…)

    Свашта би нешто способан државник морао претходно урадити пре него што удари на најслабије и на народне корене?!

    Видоје Марјановић

    1. Vera Markovich-Prokich каже:

      „….раст цена струје поједен је увећањем масе зарада…“, србски речено, подигли су цене струје, да бисмо ми из наших џепова финансирали повећање њихових плата !!!!!!!!!

  4. gifteconomy каже:

    Погледајте само како су саветовали народ да узме кредите у швајцарским францима уместо да их саветују да штедњу преокрећу у јаку валуту како би се народ обогатио!
    Нема ни једног специјалисте економије који ради за изобиље народа – сви су школовани да би правили профит банкама и индустријама.
    Зато, само МАЈЧИНСКА/ ДАРОВНА економија може да спаси народ :
    -стварајте бесплатне услуге и дарујте што више можете
    -делите и поклањајте све што је могуће
    -садите воће и поврће на сваком педљу земље и стварајте бесплатну храну за будућа поколања која неће јести јабуке са Новог Зеланда и мед из Мексика
    -радите само из страсти у име љубави и не продајте се никоме за бедну плaту
    Тако њихов сатански економски сиcтем мора да падне – лекари ће бити онда само они који уистину желе да лече своје ближње а не да праве профит на болести; нико никога неће моћи да покраде, јер је све бесплатно… па ће и корупција изумрети а дрyштво оздравити као целина

    1. TOMA SNS каже:

      DAJ TI SVE SVOJE BESPLATNO PA POSLE LAZI NAROD ZIVEO VUCIC DOLE NARKOMANI

    2. gifteconomy каже:

      Ко верује MМФ ће завршити као Грчка ! Опијени, дрогирани, изманипулисани, неуки, хипнотизирани као ти – то не виде! А наркомани су болеcни људи и не пишу никакве коментаре, нити дају савете, нити се брину за друге… њихова емпатија је убијена и њихов социјани интерес не постоји !

    3. gifteconomy каже:

      Ови савети светских „економичара“ који су гори од криминалаца су довели и Грчку где је сада – распродаше земљу, разрушише здраствени и социјални систем који су им очеви оставили… и велики капитал покупова све по Грчкој.
      Ради се о распорадији свега што је у Србији.. или има неког који верује да ће ови странци донети благостање нашој Србији ? Неће ли све учинити да напуне сопствене џепове ?

Коментари су затворени.