Србија је за искрене разговоре са представницима Привремених институција самоуправе у Приштини (ПИС) и инсистира да се у оквиру Аутономне покрајине КиМ успостави Аутономна заједница српских општина (по угледу на Каталонију), коју чине територијалне аутономије четири општине са севера Косова и друге општине са већинским српским становништвом.

Покрајину треба демилитаризовати а гаранти безбедности биле би војне снаге ЕУ (ЕУРОЦОРПС), Војска Србије и Оружане снаге Републике Албаније.

Основни принцип даљих преговора биће пакет-разговор – “ништа није договорено док се све не договори”, при чему би разговори на високом политичком нивоу требало да омогуће превазилажење институционалног паралелизма, не залазећи у питања међународног и државног статуса ПИС.

Према наводима у Платформи, новооснована српска Аутономна заједница ЗСО имала би надлежности у образовању, здравству, спорту, култури, јавном информисању, енергетици, привреди, финансијама, телекомуникацијама и друго.

ЗСО би у области судства имала јавне тужиоце првог степена и судове првог и другог степена; судови би се оснивали покрајинским законом, али уз право грађана ЗСО да могу да утичу на изборе и састав судова.

У области унутрашњих послова ЗСО треба да има полицију (по угледу на регулативу Каталоније), која би – мада формално остаје део Косовских полицијских снага – била подређена Извршном већу Аутономне заједнице ЗСО.

Власти ЗСО КИМ моћи ће, у складу са темељним законом Покрајине да успостављају директну сарадњу с Републичким властима Србије, као и право да се додатно финансирају из буџета Србије.

Аутономна заједница ЗСО КИМ ће одлучивати о изгледу и употреби симбола (грб, застава, химна), а други елементи унутрашње организације треба да буду усклађени кроз политички дијалог; ЗСО ће, у сваком случају, имати Скупштину и Извршно веће.

Платформа тражи успостављање специјалног статуса за сеоске енклаве у којима су Срби и други неалбанци већина, и – по могућности – за општину Гора, које би се оснивале на принципу етничког састава становништва који је постојао пре етничког чишћења.

Што се тиче положаја Српске православне цркве на КиМ, Платформа указује да треба имати у виду искуства из статуса Римске католичке цркве у Италији, а у односу на објекте, имовину који припадају СПЦ и црквену активност, нужне су чврсте међународне безбедносне гаранције.

Највиши правни акт Покрајине морао би да прокламује трајне гаранције за повратак расељених, а такође, Покрајина КИМ треба да буде демилитаризована зону у којој су једина легална оружана формација Косовска полиција и Аутономна полиција ЗСО КИМ.

Гаранти безбедности и демилитаризованог статуса АП КИМ биле би војне снаге ЕУ (ЕУРОЦОРПС), Војска Србије и Оружане снаге Републике Албаније.

Нацрт платформе председника Николића има ознаку “non paper” што значи да није реч о званично усвојеном документу, а текст је објавио Данијел Сервер на свом сајту www.peacefare.net.

(Блиц)

Ознаке: војне снаге ЕУ, војска Србије и Албаније, платформа о Космету