Прочитај ми чланак

ПОБИЈЕНО 6000 СРБА – Недић умолио Немце да зауставе покољ

0

Слика дугих девојачких белих кошуља које се расцветавају у мутнозеленој набујалој Дрини као цвеће на воденом гробу непрестано се враћа у сећање Милорада Ћебића (85), једног од ретких преживелих сведока усташког злочина у Старом Броду у априлу 1942. године. Он и даље чује крике српског збега у замци између планине и реке које је слушао као десетогодишњак.

– Црна легија Јуре Францетића је, према немачким подацима, поклала 6.000 Срба, искључиво цивила, а о том злочину се после рата није смело говорити – каже Ћебић. – Гледао сам групе девојака које у самртном загрљају скачу са стене у Дрину покривену њиховим дугим косама и белим кошуљама. И родитеље који држећи децу за руке идући у смрт у подивљалој реци да би избегли усташко иживљавање. Ко није скончао у Дрини, масакриран је.

Срби у источној Босни су до почетка 1942. одолевали усташким нападима. Одбрану су организовали и предводили предратни официри.

– Наредника Радомира Нешковића народ је изабрао да буде командант српске одбране, јер су муслимани већ били у усташким униформама. Српска територијална одбрана, која нас је сачувала у почетку рата, постала је део Југословенске војске у отаџбини. Партизана није било. Само ми, Срби. Отац ми је погинуо у јесен 1941, бранећи село од усташа.

Власти НДХ су у пролеће 1942. покренуле офанзиву за истребљење Срба, од Сарајева до Дрине. Десетине хиљада избеглица из Фоче, Зворника, Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова и Пала сливале су се у колону која је покушавала да дође до Србије.

– Путеви су били закрчени стоком и запрегама које су носиле сав иметак и нејач. Италијани, који су чували вишеградски мост, тражили су да се људи одвоје од кола, да се наводно не би загушио пролаз. Они који су их послушали одведени су у немачки логор на Старом сајмишту који се налазио у НДХ, а не, како појединци данас причају, у Недићевој Србији.

Српски збег је очајнички почео да тражи други излаз. Прочуло се да из Старог Брода, уског простора између Дрине и планина, чамци превозе људе на другу обалу реке.

Милорад Ћебић, Капела на месту злочина/Фото: Новости

– До Брода је водила уска стаза по планинској литици клизавој од кише којом ни овце нису хтеле да иду – сећа се Ћебић. – Ми смо некако прошли са оним што смо имали на себи и стигли на плато прекривен хиљадама бедних и промрзлих људи који су се од јаке кише скривали испод шатора од грања и ћебади. Маса се тискала у блату крај Дрине покушавајући да уђе у чамце. Србе који су имали злато да плате превозили су и немачки војници у својим гуменим сплавовима.

Они који га нису имали скакали су у Дрину и покушавали да је пређу држећи се за конопац који је опасивао сплав. Немачки војници су их ударали веслима по главама док се не би удавили. Када су се усташе приближиле, Немци су забранили прелазак Дрине.

– Део збега упутио се ка селу Милошевићи, одакле нико није живу главу изнео. Стриц који је некако прешао на другу страну Дрине успео је да нас спасе у задњи час. Давао је немачким војницима по дукат из невестинске ниске своје жене за сваку главу коју пребаце чамцем.

На десној обали Дрине, Ћебићева породица се придружила невољницима око ломача који су покушавали да се загреју и осуше. Немци су држали збег на обали, да гледа како усташе и муслиманска милиција изводе крвави пир.

Подрињски Срби избегли 1942. у Србију

– Заклано је тада и 25 Ћебића. Клање је потрајало до мрака, а онда се све утишало. У зору се појавио усташки командант Јуре Францетић на белом коњу, и покољ је почео изнова. Касније су се појавили немачки војни моторни чамци из Вишеграда. Пуцали су у ваздух и викали: „Усташе цурик“. После смо сазнали да је Недић умолио Немце да зауставе покољ. Масакр у Старом Броду је прекинут, а Францетић је рекао преживелима да се слободно врате у своја села. То је била лаж, сви су побијени на путу. Тада је заклано и 72 мојих рођака. Најмлађи је имао само седам дана.

Српским избеглицама на десној обали које су избегле усташку каму запретила је глад.

– Спровели су нас до напуштених кућа у околним селима. Мајка је дала велики златни ланац за џачић кукуруза који је самлела, а нас децу послала да беремо јагорчевину. Данима смо јели проју од кукурузног брашна помешаног с том биљком. Убрзо је и тога нестало, мислили смо да ћемо помрети од глади. А онда је стигла храна из Србије. Били смо спасени. Недић је успео да од Немаца добије одобрење да нас прими у Србију.

Тајна гробница

Шума у Борикама била је склониште за 65 српска официра и подофицира који су одбили да се предају после Априлског рата. Ту су чекали да им Дража Михаиловић одреди распоред, да се боре против окупатора, открива Ћебић. – Партизани су дошли из правца Жепе, из муслиманских села, и похватали те људе на спавању, без метка. Одвели су их до оближње јаме и живе у њу побацали. Нисам сигуран да је икада очитано опело над том гробницом.

Родитељи, суочени с крајњом бедом, давали су децу Комесаријату за избеглице који их је одвео у Матарушку Бању, први сабирни центар за српске малишане из НДХ.

– У Бањи смо добили чисту одећу, јели и спавали у топлом и били сигури. А онда је почело да стиже још српских сирочића, на стотине сваког дана. Бања је ускоро била препуна деце, требало је нахранити хиљаде уста, и храна је постајала све скромнија. Српски домаћини узимали су децу у своје куће, али и они су живели у беди. Онда су избиле епидемије. Мој млађи брат и његова васпитачица умрли су истог дана од заушака.

Ћебићева мајка је дошла да сахрани сина и повела са собом осталу децу. Милорад је као најстарији, са 12 година, одређен да са стричевима иде у печалбу, на бербу кукуруза у Банату.

– Домаћин из Лајковца кога смо упознали у возу убедио је стричеве да ме оставе код њега. Добри човек је желео да ме усвоји. Код њега сам дочекао и ослобођење 1944, а мајка није долазила, иако је обећала – прича сузних очију Ћебић. – Мој домаћин крио је од мене да су ми мајку комунисти усмртили кундацима јер јој је брат био у Дражиној војсци. Срби у Подрињу, који су бранили свој народ, прогањани су и убијани без суда. Нико од муслимана који су листом били у усташама није одговарао за злочине.

Цела породица побијена на прагу куће

Ћебића су из хранитељске породице одвели у дом из кога је отишао на занат. После војске остао је у Србији, запослио се у Трстенику. У родно село Бранковиће одлазио је само по неколико дана годишње, док му је деда био жив.

– Село је опустело, готово сви су били побијени или расељени. О злочину у Старом Броду се ћутало. Тек 2007. нас неколицина преживелих из Србије и Аустралије подигли смо спомен-капелу жртвама из Бранетића. После освештања обратио сам се званицама: „Срам нас било Срби, срам вас било председници општина од Сокоца до Дрине, стидите се владике и Цркво кад сте заборавили 6.000 покланих Срба на Старом Броду који ни крст немају.“ Већина тих младих људи је била запањена, јер није ни чула за страшни злочин. Годину касније, у Старом Броду подигнут је споменик, а затим и капела. Надам се да ће неко такву капелу подићи и на Старом сајмишту, где су страдале десетине хиљада Срба из НДХ.

Кундацима по удовици

Кад су се у Бранковићима 1941. појавили наоружани људи с петокракама на капама, нико није знао каква је то војска, каже Милорад Ћебић.

– Партизани су били из неких других крајева, међу њима није било наших људи. Са оружјем су по кућама тражили храну. Викали су на мајку која је кроз плач говорила: „Људи, ја сам удовица, мужа ми убише усташе, имам петоро деце, не остављајте их гладне.“ Претукли су је кундацима.

Црнокошуљаши отимали српску децу

Срби из Бранковића први окршај са усташама имали су на Малу госпојину 1941. године.

– Црнокошуљаши су изненадили скоро сву децу из села окупљену на ливади око стоке и убацили их у два камиона. Стајао сам на оближњем брегу укочен од страха. Гледао сам усташу како наслања пушку на ограду и нишани у мене. Два метка су ме промашила, трећи ме је окрзнуо, и пао сам у несвест. Људи из села су чули пуцњаву и, предвођени наредником Нешковићем, направили заседу и ослободили децу.

578 коментара “ПОБИЈЕНО 6000 СРБА – Недић умолио Немце да зауставе покољ

  1. Ljubomir Petkovic каже:

    Najveci neprijatelji nama su Komunisti i Ustase ito je i sad tiloko je pokvaren Srpski narod koji je ostao da zivi sa ovim skotovima udbasima sve neko heroji a sve ratove su izgubili i i zdali i stavili krivicu mladim kraljem 17 godina djubrad komuisticka a Toma i Vucic im sa Milosrvicem Seseljm su im dobri i svi do sada po Balakan pokrali 500,Miliarda us a zato je jadan Srpski narod beda jer su isi Satanisti na na vlasti cisti banditi komunjarske zlobne lopovi bez trunke ssavesti .

    https://www.youtube.com/watch?v=4OaxghV1qtw
    .

    1. моћни Ђоле Јанговић каже:

      Највећи непријатељи вас срБских гастера су НЕПИСМЕНОСТ и НИСКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА.

    2. Командант I Тимочког батаљона каже:

      Прави комунисти никада нису били непријатељи Српског народа, никада, нити су икада имали везе са сатанизмом.

  2. Аца Тодоровић каже:

    Јевреја је е било у павелићевој NDH и у војсци и у државној администрацији, било је нажалост и Срба који су чинили злочине над србским народом, плаћеничке гамади је било и за време турске окупације, ал` како појединци могу да верују да су Јевреју затрли више од милион Срба у тридесетак логора и стотинама јама у ustaškoj NDH ?!

    ЈАМЕ БЕЗДАНКЕ, МАСОВНЕ ГРОБНИЦЕ СРПСКОГ НАРОДА У ЛИЦИ 1941. до 1945.

    1. Шаранова јама, Велебит, Јадовно. Од маја до краја аугуста 1941. убијено батовима и ножевима и у њу бачено око 15.000 жртава: Срба и Жидова.

    2. Јама на Гргином бријегу, Велебит, Јадовно. Удаљена од Шаранове јаме 7 и од логора Јадовно 1,5 км. Јун – аугуст 1941.

    3. Јарчја јама, код Рисове главе, Аланак, у близини села Дивосела. У њено гротло је 6. аугуста 1941. бачено 78 Срба, мушкараца, жена и њихове деце.

    4. Двије јаме, 40 м од самог логора Јадовно, Велебит. Мај – крај аугуста 1941. године.

    5. Јама Бадањ на Попратњаку, сјеверозападна страна Велебита код села Ступачиново, Јул – аугуст 1941. око 10.000 жртава.

    6. Јама Близница, у пређелу Ступачинова, према Карлобагу, Крижац. У времену јун – аугуст 1941, око 450 Срба усташе убиле ножевима и бациле у њену провалију.

    7. Јама на Плочама, Ступачиново, Башке Оштарије. У неколико наврата током јуна до аугуста 1941. усташе бациле око 2000 Срба.

    8. Јама Кијавац, 7 км удаљена од Карлобага, у правцу Велебита. Око 200 Срба измасакрирано и бачено од усташа у исту аугуста 1941.

    9. Маратовска јама, код Кистања. Усташе су 6. јуна 1941. мучиле, поклале и бациле 550 – 600 Срба, мушкараца, жена и деце.

    10. Вранзина јама, такођер код села Ступачиново, у пређелу Велебита. Јул – аугуст 1941. усташе измасакрирале и бациле у исту 250 мушкараца, жена и деце.

    11. Јама Јасеновац, изнад заљева Крижац, удаљена од Карлобага око 7 км средином аугуста 1941, усташе побиле и бациле у исту 150 – 200 Срба.

    12. Јама на отоку Пагу, у пређелу Фурнажа, у Пашком каналу. Од јуна до аугуста 1941. у њу су усташе бациле неколико хиљада измасакрираних српских цивила.

    13. Јама Јамина, изнад Трибуња, код засеока Љуботић. У јуну и јулу 1941. усташе поклале и у исту бациле 188 српских сељака.

    14. Шевића јама, код села Врановине, у Пазариштима, према Буџаку или бившем српском насељу Крушчици, које је потопљено за потребе акумулационог језера „Крушчица“. Поклано и бачено у јаму 2.000 Срба, мушкараца, жена и деце. Жртве потопљене. Нису есхумиране ни достојанствено сахрањене.

    15. Јама на Кулашевој страни, у пређелу Разбојиште, поред цесте Госпић – Оточац. У јулу 1941. у неколико наврата усташе побиле и бациле у исту 155 Срба.

    16. Јама Орешковић станови, у близини жељезничке станице Личко Лешће, уз цесту Госпић – Оточац. Током маја, јуна и јула 1941. усташе убиле и бациле у њу 200 мушкараца, жена и њихове деце.

    17. Мацолина јама, прозвана по зликовцу, усташком сатнику Марковић Стипи Мацоли. Налази се у близини цесте Госпић – Оточац, између Јанча и Личког Лешћа. Од априла до краја аугуста 1941. године и маја 1945., у исту усташе поклале и бациле 2.700 српских цивила, претежно жена, деце и стараца.

    18. Јама Угљенача, у близини Личког Лешћа. Ујулу 1941. усташе усмртиле и бациле у њу 1.600 Срба, мушкараца, жена и деце.

    19. Јама Ператове драге, налази се недалеко Мацолине јаме, код Личког Лешћа. У јаму су усташки злочинци бацили 380 Срба.

    20. Јама Думан, налази се у шуми између Јанча и Личког Лешћа. Од априла до средине аугуста 1941. усташе побиле и бациле 520 српских цивила.

    21. Јама Св. Ана, налази се недалеко католичке цркве у Горњем Косињу. Од маја до аугуста 1941. из српских косињских села усташе су масакрирале и бациле у њену провалију 200 Срба, већином жена с децом.

    22. Јама Павкуша, Јањачка коса, 2. аугуста 1941. бачено у исту 170 Срба.

    23. Јама Нездравка, налази се уз пут више Доњег Косиња и Вукелића. 10. аугуста 1941. усташе заклале и бациле у јаму 190 Срба.

    24. Јама Дулиба, код Башких Оштарија, на Велебиту, ујулу и аугусту 1941. усташе побиле и бациле 500 српских цивила.

    25. Јама Цотинка, налази се на путу од Перушића према Јањачкој коси.

    26. Јама Ошпорача или Ошеповача, код Широке Куле.

    27. Јама Голубњача, Кузмановача

    28. Јама Сњежњача, Кузмановача

    29. Јама Кварте, код Перушића.

    30. Јама Руњевац

    31. Јама Дупчан, код Рибника

    32. Ћошићјама, код Коњског Брда

    33. Јама Крижаново брдо, у Дражици

    34. Јама у Барић (Девчић Драги)

    35. Јама у Бужину, село Бужин

    36. Понор јарак, Заблате

    37. Катина јама бр. 1

    38. Катина јама бр. 2

    39. Катина јама бр. 3

    40. Јама на Кизи (К-1274)

    41. Кршка вртача, на Велебиту

    42. Јама на Мишкулин брду

    43. Јама на Садиковцу, на Велебиту

    44. Сладовачка јама, Велебит

    45. Сурлинајама, Медачка плантажа

    46. Јама у Шупљој главици

    47. Бездан у Трновцу, испод Велебита

    48. Јама Биљевина, Косињ

    49. Јама Кланчићу, налази се на улазу у Косињски Буковац.

    50. Леваровпонор, у Доњем Пазаришту. Обишла је 20. аугуста 1941. талијанска санитетска комисија В. талијанског армијског корпуса, пише у њеном извјештају од 1. 9. 1941. Усташе у њу бацале заточене Србе довођене из логора Госпић.

    51. Јама Шимин Грич, Јањачка коса.

    52. Ташинајама, Пазариште, недалеко од Шевић јаме.

    53. Јама код зграде опћине у Горњем Косињу.

    54. Јама Шеготинка, између Оточца и Косиња, близу села Црног језера.

    55. Јама код села Метка, Госпић. Усташе убијале и бацале у јаму Србе прије него би их довели у логор Госпић.

    56. Јама Јасиковац, код Госпића, у јуну и јулу 1941. масакрирани Срби.

    57. Јама Тучић, понор, Грачац. Налази се између жељезничке станице Грачац и села Штикада код насеља Враце. Удаљено од Грачаца 1 км. У њу су усташе бацале Србе из Грачаца и околине. Од 27. јула до 1. аугуста 1941. масакрирале и бацале у јаму 500 жртава.

    58. Јама Плана, изнад Буџака, Кланац, Перушић.

    59. Јама Јелар, код Штикаде, Грачац. Усташе усмртиле и бациле у њу 2. аугуста

    1941. године 60 Срба, мушкараца, жена и њихове деце из села Подкоса и његових српских заселака.

    60. Јама Модринка, на Каврикама. 4. аугуста 1941. усташе побиле и бациле неколико десетака српских сељака, код Крчића на барама.

    61. Јама Јамурка, на Каврикама, Грачац. Рачуна се да у њој и Модринки има око 600 српских жртава. Хладним оружјем, ножевима и батовима, побијени и бачени у јаме.

    62. Јама под брдом Мандић

    63. Јама у Пањевићима, Грачац

    64. Јама Рупа, Бријешће, Грачац

    65. Јама у Обрадовић гају, у Брувну

    66. Јама на Сталаћу, Грачац

    67. Мратова јама, у Промини, Грачац

    68. Јама у Реснику, Грачац

    69. Јама у Штикади, Грачац

    70. Јама Јасенар, испод Тупала. Убијени српски сељаци и бачени у јаму аугуста 1941.

    71. Јама Провалија, Вратник на Вранику, Грачац

    72. Јама Понори у Криваку (три јаме) крај пута ка Грачацу. Током јула и аугуста 1941. године усташе су убиле и бацили у јаме 220 српских цивила.

    73. Јама на планини Кук. Једна на успону цесте Доњи Лапац – Удбина, удаљена од цесте 80 метара, и друга на Јавнику, изнад села Ораховац. Покољ Срба 19. и 26. јуна 1941. С мјеста злочина побјегао Војислав Милеуснић.

    74. Јама Јасеновача – Јасиковача, Бубањ код Боричеваца, Доњи Лапац. 20. јуна и 3. јула 1941. усташе су побиле неколико десетака Срба, мушкараца, жена и деце и бациле у јаму.

    75. Делић јама у Завољу, код села Скочаја, између Бихаћа и Небљуса (на старом путу), убијено и бачено у исту 27. и 28. јула 1941. 862 српска цивила из сусједних српских села Босне и Лике, од којих из села Миљиновца 82, Личког Петровог Села 20. Побјегло је изјаме недокланих шесторица Срба, мушкараца.

    76. Јама Качетина, село Лички Осреци, Доњи Лапац, 2. јула 1941.

    77. Јама код Цазина, убијени и бачени у њу Срби из села Бировача, опћина Доњи Лапац.

    78. Јама Ајдукуша, изнад села Бунића, Кореница.

    79. Зелена пећина, на Љубову, Кореница, јун 1941. Покољ српских цура.

    80. Јама Голубњача, крај Пријебоја, недалеко Плитвичких језера, 12 км од Коренице, близу куће Чорак. Усташе су 31. јула 1941. године побиле и бациле у јаму 119 мушкараца, жена и деце с Љубова и у још неколико наврата 900 српских сељака из више села и заселака кореничког краја.

    81. Јама Бездануша, на Думану.

    82. Јама у Радосовцу, бр. 1, Кореница.

    83. Јама у Радосовцу, бр. 2, Кореница.

    84. Јама у Бајновцу, Кореница.

    85. Јама у Козјој драги, код Висућа, Кореница.

    86. Келчева јама, близу цесте Удбина – Ловинац.

    87. Пекина јама, у Шарић крчевини, између Пријебоја и Личког Петровог Села.

    88. Бездан код Црногјезера

    89. Јама у Јандрић драги

    90. Јама – понор Руљевац

    91. Јама Глуваја

    92. Сиљал јама, Дубраве

    93. Јама Шеготинка, Кутарево.

    94. Јама у Прокикама, Оточац

    95. Јама у Липовљу, Велебит.

    96. Делкова јама. Прозвале је саме усташе по имену зликовца Делка Богданића. Налази се крај Лешћа, недалеко Оточца, на путу према Госпићу. У њу су довозили и доводили Србе из логора Госпић и убијали ножевима.

    97. Јама Шкрамница, Кутарево, на врху шуме Шкрамница, недалеко Бриња. Усташе су 25. јуна 1941. године сјекирама и ножевима усмртиле и бациле у исту 16 Срба, међу којима и свештеника Скенџића и судског званичника Раду Рајчевића.

    (Ђуро Затезало „Радио сам свој сељачки и ковачки посао“ СВЈЕДОЧАНСТВА ГЕНОЦИДА)

  3. Veliki beli lovac каже:

    d
    Srpski narod je najvise stradao onda kad nije imao drzavu.
    1915.1941.
    Bolje bilo kakva nego nikakva.
    ako srusite ovu – tvorevinu koju zovu drzava – ko zna sta moze da bude. Danas oruzje nije samo noz.

  4. Simerijanac каже:

    Колико коментара на ову тему у п.м.
    Срби још не схватају да је суштина разлика између Српства и југословенства ( међ онима који имају српска имена) а не некакви јјебени комунисти, љотићевци, недићевци, монархисти, четници, партизани и сл.

    Ко гођ се борио за југославију ( партизан, четник, нажалост и српски војник у првом рату и сл.) он се борио против српства, свјесно или несвјесно, вољно или невољно.

    По мени, једина исправна српска политика посљедњих 100 година је политика прве поставе ( понављам: прве, не ове сада) СДС-а. Борили смо се за свој народ, борили и изборили колико је било могуће у нај тежим међународним околностима. Наравно да је било и неправде, ратног профитерства, дезертерства, шверца са непријатељем и сл., али политика је генерално била исправна јер је била српска, државотворна и тежила је трајном ( поготово етничком) одвајању од наших доказаних непријатеља.

    За Додикову политику ћемо виђети, полако. За сада је добар но потребна је временска дистанца кад једнога дана оде.

    Мој је пријатељ и истомишљеник сваки чоек или странка која је искрено антиглобалистичка ( значи: антизападна) ма како се она звала. Нека се зову и комунисти као они Зјугановљеви у Русији или они у Украјини који су увијек добивали 20% на изборима али су се залагали за Евроазијску унију а не за ЕУ.

    Овдје се многи представљају као антиглобалисти, а јадни не знају да је и Љотић био глобалиста ( у духУ тог времена), а да је повратак монархије у Србију ништа више но глобализам, везаност за запад.

    Знам да ће ме многи дочекати “ на нож“, али ја имам своје мишљење невезано за то што су ми обадва ђеда погинули у четницима и што сам поријеклом из једног потпуно четничког мјеста. Један ђед погинуо у фебруару ’45 борећ се против партизана, а други нестао на Зеленгори прољећа исте те године.

    Требамо се везати за српство а не за идеологије.

  5. Milovan Cicvaric каже:

    Dovoljno je procitati laz o Starom sajmistu i sve ti je jasno . Zar nisu Srbi dovodili Srbe iz Srbije na Staro sajmiste ? A za ove zlocine ustasa se znalo samo koga je to interesovalo da cita .

    1. Kodza Milos каже:

      Нетачно. Старо Сајмиште је било део НДХ, па су тамо Срби били само унутар логора који су чувале усташе. Логораше, Србе и Јевреје, су у логор доводили Немци тј Гестапо. То су историјске чињенице.

    2. моћни Ђоле Јанговић каже:

      А немцима и Гештапоу су их по списковима за сараднике са „шумом“ предавали недићеви пандури.
      Додуше, штаб Гестапоа је био крцат свакодневно и аматерима друкарама срБске нацистичке провенијенције до те мере да је шеф Гестапоа морао лепити плакате испред умољавајући ревносне грађане да мало оладе и одморе од цинкарења својих суграђана и сународника..:)

Коментари су затворени.